Medijska pismenost u zemlji paralelnih svetova: Slučaj “Srbija”, leta Gospodnjeg 2025.

U vremenu kada se stvarnost često raslojava kroz prizmu različitih medijskih narativa, serija tekstova koje smo kreirali u sklopu projekta „Između redova: Mala škola medijske pismenosti“ ponudila je mapu za snalaženje kroz lavirint informacija kojima smo svakodnevno bombardovani.

U tom kontekstu, osvetlili smo ključne pojave koje oblikuju našu svakodnevicu: od prepoznavanja dezinformacija i lažnih vesti, preko razotkrivanja manipulativnih praksi u političkoj komunikaciji i izveštavanju medija, pa sve do uloge društvenih mreža u širenju emocijama obojenih, ali često netačnih poruka.

Proučavali smo kako se stvaraju i održavaju medijski baloni, zašto verujemo informacijama koje potvrđuju naše stavove, i koliko je teško, ali važno, izaći iz sopstvene informacione zone komfora.

Analizirali smo primere iz lokalnih i nacionalnih medija, učili kako da proveravamo izvore i kako da razlikujemo novinarstvo od propagande.

I sve to, ne samo da bismo bili pasivni potrošači „tačnih“ informacija, već aktivni i odgovorni građani – oni koji znaju da pitaju, proveravaju, razumeju.

Završni tekst iz ove serije – „Medijska pismenost u zemlji paralelnih svetova: Slučaj Srbija, leta Gospodnjeg 2025.” – donosi sintezu svega o čemu smo pisali i učili.

Oslanja se na stečeno znanje kako bi sagledao širu sliku: kako su mediji u Srbiji postali graditelji paralelnih stvarnosti, i šta to znači za društvo koje bi trebalo da pokuša da pronađe zajednički jezik u moru konfuznih i često suprotstavljenih narativa.

A baviti se novinarstvom u uslovima duboke društveno-političke krize u kakvoj je zaglibljena Srbija u poslednjih bezmalo sedam meseci, izazov je i za same novinare i novinarke ako im je stalo da sačuvaju svoj profesionalni integritet.

Zato smo u posebnom izdanju našeg video-podkasta “Sedma sila” razgovarale upravo na tu temu, došavši do istog zaključka: da smo kroz ovaj projekat i same učile, te da zapravo boljeg trenutka, ma koliko to teško bilo izvodivo, nije moglo biti da se temom medijske (i informacione i digitalne) pismenosti bavimo.

U periodu od 23. januara do 3. marta, novinari portala Fake News Tragač su evidentirali 1.386 manipulativnih sadržaja o studentskim protestima, koje je proizvelo 15 najčitanijih informativnih portala prema Gemiusovoj listi, na dan 23. januar 2025. godine: Blic, Kurir, Mondo, Espreso, Srbija danas, Alo, Informer, Novosti, Direktno, N1, Nova, Danas, Telegraf, B92 i Republika.

Prema toj analizi, objedinjenoj u “Tragačevoj blokadnoj beležnici”, u najvećem broju manipulativne sadržaje su kreirali upravo mediji (869 od 1.386). U 373 slučaja manipulacije su poticale od političara, a u 144 od obmanjujućih izjava drugih javnih ličnosti.

Glavni i odgovorni urednik portala Fake News Tragač, Ivan Subotić, ističe da su u posmatranom periodu najbrojnije bile zastupljene manipulacije činjenicama kao jedan od oblika medijskih manipulacija.

Manipulacija činjenicama je oblik medijske manipulacije koji nastaje tako što se jedna istinita tvrdnja stavlja u manipulativni kontekst i na taj način se obmanjuje javnost, sa ciljem da se utiče na njeno mišljenje, ponašanje ili osećanja.

Brojka od 1.386 objavljenih manipulativnih sadržaja za 40 dana, koliko je trajao monitoring, znači da je “medijsko-propagandna mašinerija moćnika u Srbiji u punom zamahu”, kaže Subotić.

Najviše manipulativnih sadržaja objavili su Alo, Informer i Novosti, navodi dalje on, portali koji standardno dominantno propagandno deluju:

“Za ove medije je normalna i relativno redovna praksa plasiranje tvrdnji da se na nekoj fotografiji ili snimku nalazi određena ličnost, ali da nje tamo uopšte nema, što se jasno vidi i na ‘dokazu’ koji plasiraju. Ovi mediji plasiraju i vest u kojoj navode da blokaderi ‘malteretiraju’ ili ‘napadaju’, na primer, baku s detetom, a onda uz tu vest prilože snimak na kom se jasno vidi kako ta baka verbalno napada i pokušava da isprovocira studente ili građane koji protestuju, dok napada od strane demonstranata jednostavno nema”.

Mediji kao arhitekti paralelnih svetova

Zato, ukoliko bismo čitali samo tabloide koji su u službi vlasti, Subotić veruje da bismo verovatno dosad usvojili nekoliko uvreženih štetnih narativa o studentima i blokadama:

“Takvi mediji te narative plasiraju od početka blokada uzdajući se u to da će se ponovljene manipulacije primiti u narodu, iako – prema mom ličnom mišljenju – nemaju potpuno poverenje ni svojih čitalaca zbog očiglednih laži koje su plasirali ranije”.

Među tim narativima, kako preizira, nalaze se oni o tome da su blokade kontrolisane iz inostranstva, da je u pitanju „šaka jada” studenata koji onemogućuju „pravim studentima“ da uče, da studenti ne vole svoju zemlju i Srpsku pravoslavnu crkvu, pa i da su protesti udar na porodicu. Dalje, studenti se porede sa nacistima, satanistima i “NATO bombarderima”, njihovo delovanje upoređuje se sa terorizmom, senzacionalistički se skreće pažnja na to da ih podržavaju Aljbin Kurti, islamisti, Severina, ustaše, različite NVO iz Srbije i inostranstva.

“Deo medija koje smo analizirali mogu se okarakterisati kao arhitekti paralelnih svetova”, ocenjuje Ivan Subotić, ali – dodaje – analizirani portali ipak nisu bili u samom vrhu po čitanosti, “zbog krunjenja legitimiteta i opadanja poverenja kako u vlast, tako i u propagandna glasila pod kontrolom vlasti”.

On, naime, smatra da su pažnja i poverenje publike sve više usmereni na medije koji afirmativno izveštavaju o studentskim blokadama.

Istovremeno, dodaje, „i jedni i drugi“ mediji su u izveštavanju o protestima koristili emocije za izgradnju stavova svojih konzumenata.

“S jedne strane postoji nastojanje da se probude osećanja zajedništva, nade, i druge srećne emocije, dok s druge strane često nailazimo na manipulacije strahom, ogorčenjem i drugim negativnim emocijama koje deo medija nastoji da poveže sa blokadama i protestima, što neretko eskalira na mestima gde se okupljaju ljudi različitih mišljenja”, zaključuje Ivan Subotić iz Fake News Tragača.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Mladi i mediji za demokratski razvoj“ koji Magločistač realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja izneti u ovom tekstu ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.