Za čitanje između redova neophodna je posebna veština: Medijska pismenost u školama danas potreba

Temom medijske pismenosti u Srbiji su, kako to već obično biva kada treba napraviti iskorak ka inovacijama, prvo počele da se bave organizacije civilnog društva, a pionir među njima svakako je bila Novosadska novinarska škola.

Kroz njene obuke, treninge, akreditovane seminare stručnog usavršavanja od 2006. godine do danas prošlo je nebrojeno lica, među kojima i prosvetni radnici iz osnovnih i srednjih škola.

Medijska pismenost je u međuvremenu ušla i u sistem formalnog obrazovanja, kao integralni deo nekoliko nastavnih programa.

„U osnovnim školama, od školske 2021/2022. godine, medijska pismenost je deo programa slobodne nastavne aktivnosti za učenike petog i šestog razreda. U srednjim školama, od 2018/2019. godine, uveden je izborni predmet jezik, mediji i kultura za prve dve godine gimnazije i pojedinih stručnih škola, sa ciljem razvijanja kritičkog odnosa prema medijima, prepoznavanja manipulacija i razumevanja odgovornosti u kreiranju medijskih poruka“, ističe Tijana Femić iz Novosadske novinarske škole (NNŠ).

Pored toga, dodaje ona, medijska i informaciona pismenost (MIP) je deo izbornog predmeta građansko vaspitanje, dok se digitalna pismenost razvija kroz nastavu tehničkog i informatičkog obrazovanja i izbornog predmeta informatika i računarstvo.

Međutim, medijska pismenost u obrazovnom sistemu Srbije – iako postoje svi uslovi za to (!) – nije na nivou praksi koje postoje u zemljama Evropske unije jer se ona pojavljuje mahom kao izborni, a ne kao obavezan predmet.

Medijska pismenost u razvijenim zemljama deo obaveznog kurikuluma u školama

Evropska unija prepoznaje značaj medijske pismenosti kao ključne veštine za građane svih uzrasta, pa je tako ona implementirana u njenim različitim strategijama i regulativama.

Direktiva o audio-vizuelnim medijskim uslugama (AVMSD) obavezuje države članice da promovišu medijsku pismenost i izveštavaju o svojim naporima na tom polju na svake tri godine.

Evropski plan za demokratiju (EDAP) i Plan za medije i audio-vizuelne usluge (MAAP) dodatno jačaju ove inicijative, dok Akcioni plan za digitalno obrazovanje stavlja poseban naglasak na digitalne i medijske veštine.

Kodeks dobre prakse o dezinformacijama iz 2022. godine obavezuje velike onlajn platforme da razvijaju alate za medijsku pismenost i jačaju kritičko mišljenje korisnika.

Sve ove aktivnosti koordinira Evropska komisija kroz Grupu eksperata za medijsku pismenost, koja redovno analizira najbolje prakse i usklađuje politike među državama članicama budući da nacionalne strategije podležu evropskim regulativama i preporukama.

Ali, napominje Tijana Femić, od države do države one se razlikuju spram jedinstvenih obrazovnih sistema.

Tako u Sloveniji ne postoji jedinstvena strategija za medijsku pismenost mladih, ali je medijska i digitalna pismenost deo obaveznog kurikuluma u osnovnim školama.

„Medijsko obrazovanje se sprovodi kroz poseban predmet vzgoja za medije i integrisano je u druge predmete, najviše u slovenački jezik, kao i u predmet domovinska in državljanska vzgoja ter etika. U srednjim školama medijska pismenost je prisutna u okviru sociologije, dok visoko obrazovanje nudi specijalizovane studijske programe na Fakultetu društvenih nauka. Ministarstvo prosvete finansira projekte poput Varni na internetu, koji obuhvataju edukaciju o bezbednosti na mreži, a nacionalni centar SI–CERT vodi kampanje za podizanje svesti o sajber bezbednosti“, navodi Femić.

U Hrvatskoj su, opet, elementi medijske pismenosti integrisani u formalno obrazovanje kroz nastavni plan i program.

„U osnovnim i srednjim školama, medijska pismenost se izučava u okviru predmeta hrvatski jezik kroz oblast medijske kulture, dok se u srednjim školama u predmetu politika i gospodarstvo obrađuju teme javnog mnjenja, cenzure i uloge medija. Građanski odgoj i obrazovanje, kao međupredmetni modul, uključuje kritičko razumevanje medijskog sadržaja i bezbednost na internetu“, ističe Femić.

Pored toga, Agencija za elektroničke medije (AEM) donosi preporuke i propise za zaštitu maloletnika u elektronskim medijima, a zajedno sa UNICEF-om vodi platformu Medijska pismenost, koja nastavnicima pruža pedagoške alate i podršku za rad na ovim temama.

Tijana Femić izdvaja i primer Finske koja ima razvijenu nacionalnu politiku medijskog obrazovanja, a koju sprovodi Ministarstvo obrazovanja i kulture kroz strategiju Media Literacy in Finland iz 2019. godine:

„Medijska pismenost je deo formalnog obrazovanja kroz nastavne planove za osnovne i srednje škole, koje definiše Finska nacionalna agencija za obrazovanje. Nacionalni audio-vizuelni institut (KAVI) ima zakonsku obavezu da promoviše medijsko obrazovanje i zaštitu dece u audio-vizuelnim medijima“.

Pored toga je medijska pismenost uključena u širi okvir demokratskog obrazovanja koji podržava Ministarstvo pravde, dok Ministarstvo saobraćaja i komunikacija organizuje kampanje poput Media Literacy Week, dodaje Femić.

Iskustva iz Finske, ali i drugih zemalja poput Estonije, Holandije, navodi dalje Tijana Femić, pokazuju da medijska i informaciona pismenost doprinosi razvoju argumentovanog razmišljanja, povećava angažovanost mladih vezano za društvene i političke teme.

Evaluacije sprovedene u nekoliko država pokazuju i da učenici koji su prošli obuku iz medijske i informacione pismenosti imaju bolje rezultate u pisanju i analizi podataka.

„Takođe, učenici bolje razumeju mehanizme digitalnog nadzora i zaštite privatnosti, što im omogućava sigurnije i odgovornije korišćenje interneta“, kaže sagovornica Magločistača

Ključni izazovi ostaju, pak, dalje širenje ovih programa, kontinuirana obuka nastavnika i prilagođavanje kurikuluma brzim promenama u digitalnom okruženju, zaključuje Tijana Femić.

Medijska pismenost danas – stvar izbora ili potreba?

Što se tiče Srbije, iako izborni programi i slobodne nastavne aktivnosti koje se bave ovo temom postoje, ocenjuje ona, postoji prostor da se i u okviru ostalih nastavnih jedinica razvija pre svega kritičko mišljenje i kritički pristup medijskim porukama.

„S obzirom na to da su i u osnovnim i u srednjim školama u pitanju izborni programi, postavlja se pitanje da li se ovakav vid opismenjavanja tretira kao stvar interesovanja pojedinca, a ne kao ono što jeste – a to je funkcionalna pismenost današnjice“, konstatuje na kraju Tijana Femić.

Ona takođe ukazuje i na činjenicu da medijska pismenost danas predstavlja izazov za prosvetne radnike imajući u vidu prebrz razvoj tehnologije jer se materija brzo menja, pa je neophodno konstantno usavršavanje znanja, ali i izmene radnih materijala.

„Ne treba, međutim, zanemariti da je osnova kritičkog pristupa porukama manje-više nepromenjiva i da tehnološki napredak ne treba da nas obeshrabri“, poručuje Tijana Femić.

Ona još jednom ističe da postoje materijali koje se izradile ne samo nevladine organizacije koje se bave medijskom pismenošću, već i Savet za štampu i resorno ministarstvo, a koji mogu da pomognu prosvetnim radnicima da primene elemente medijske pismenosti na različitim časovima.

„Samo NNŠ je kreirala više priručnika, video-materijala, onlajn kvizova koji su namenjeni prosvetnim radnicima i učenicima od prvog razreda osnovne, pa sve do kraja srednje škole”, poručuje Tijana Femić.

Pristup im je slobodan.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Mladi i mediji za demokratski razvoj“ koji Magločistač realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja izneti u ovom tekstu ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.