Bačkotopolska biblioteka osam decenija pred istim izazovom – kako privući mlade

“Omladina iz Bačke Topole malo čita. Radije odlaze na ples ili sede po kafanama. Ipak, postoji nekoliko izuzetaka…”, pisao je list Magyar szó 1948. godine, svedočeći da su bibliotekari i pre 80 godina tragali za odgovorom na jedan od najvećih izazova današnjice – kako privući pažnju mladih i povećati njihovo interesovanje za knjigu.

Tako je, prema podacima Biblioteke “Eržebet Juhas”, s početka 60-ih godina prošlog veka u ovu ustanovu kulture bilo učlanjeno oko 20 odsto ukupnog broja stanovnika, među kojima su osnovci činili više od polovine članstva, 30 odsto je bilo odraslo stanovništvo, dok su srednjoškolci činili tek dvadesetak odsto ukupnog broja članova.

U godini kada ova ustanova obeležava osam decenija rada, procenat lokalnog stanovništva učlanjenog u biblioteku gotovo je identičan, baš kao i udeo uzrasnih kategorija, te je i danas među čitaocima omladine najmanje.

Suštinska uloga ista, oblici delovanja drugačiji

“Ako bih napravila paralelu između toga šta je biblioteka bila 1945. godine, u godini kada je osnovana, i šta je ona 2025. godine, rekla bih da je njena suštinska uloga ostala ista, ali su se način rada i oblici delovanja značajno promenili”, kaže za Magločistač direktorka Biblioteke “Eržebet Juhas”, Zita Bednarik Prokec.

Za zajednicu je, naime, biblioteka nekada značila pristup knjizi, dok danas predstavlja mesto susreta, učenja, stvaralaštva i povezivanja ljudi, sa istim temeljnim ciljem – da se neguje ljubav prema znanju, čitanju i kulturi.

“Nekada je biblioteka bila, pre svega, mesto knjiga, jedan prostor u kojem se čuvala pisana reč i gde je zajednica dolazila po znanje, obrazovanje i kulturnu nadogradnju. Bila je jedan od retkih javnih prostora u kojem je čovek mogao da se susretne sa literaturom, da čita, da uči i da se kulturno uzdiže”, objašnjava Bednarik Prokec.

Danas, smatra ona, biblioteka i dalje predstavlja čuvara znanja, ali je postala i mnogo više od toga – ona je multifunkcionalni, otvoreni, inkluzivni centar zajednice. 

Ono što se, međutim, nije promenilo za poslednjih osam decenija na relaciji čitalac-knjiga, jeste to što “biblioteka bez knjige ili biblioteka bez čitaoca ne predstavlja ništa, i samo sve troje zajedno čine jednu celinu”, naglašava direktorka Biblioteke “Eržebet Juhas”.

Posebnost u (kulturnom) šarenilu

Ono po čemu je bačkotopolska biblioteka specifična jeste da deluje u višejezičnoj, multikulturalnoj sredini, gde je potrebno pružati jednako usluge čitaocima koji govore različite jezike. 

“Kao rezultat toga što programe realizujemo na dva jezika, mi imamo dvojezični fond i povezujemo dve različite kulture – mi smo mnogo jači u tom pogledu u odnosu na biblioteke u jednojezičnim sredinama”, smatra Zita Bednarik Prokec, ali i dodaje da ova okolnost sa sobom nosi i određene izazove:

“Ovo često znači dupli posao, dodatni rad, zahteva više planiranja i prilagođavanja, ali nam i omogućava da dopremo do većeg broja ljudi i da programski budemo otvoreniji i raznovrsniji. Trudimo se da potrebe svih zajednica budu jednako zastupljene, i mislim da upravo ta raznolikost čini naš rad kvalitetnijim i bogatijim”.

Biblioteka “Eržebet Juhas” je posebna i po tome što veoma uspešno spaja klasične bibliotečke principe sa savremenim očekivanjima, kaže direktorka ove ustanove dalje:

“To potvrđuje i činjenica da su ovde prvi put organizovani kursevi računara za starije osobe, a ujedno smo jedini u okolini gde već deset godina uspešno funkcioniše Coder Club kao udruženje za edukaciju i razvoj informacionih tehnologija”.

Kako smatra, samo idući u korak sa vremenom i savremenim trendovima, biblioteka može u potpunosti da bude aktivni deo svoje zajednice.

“U našoj biblioteci, pored tradicionalnih knjiga, prisutne su i digitalne, zatim digitalna stručna literatura, kao i audio-knjige. Trenutno digitalizujemo i našu zavičajnu zbirku, što će istraživačima olakšati pristup informacijama. Pored klasičnih bibliotečkih rešenja, prisutna su i savremena dostignuća poput elektronskog kataloga, našeg veb-sajta, mobilne aplikacije, kao i interaktivna rešenja koja koristimo tokom radionica za decu”, izdvaja Bednarik Prokec.

Razuđenost opštine kao još jedan večiti izazov

Kontakt sa čitalačkom publikom u drugim naseljenim mestima bačkotopolske opštine takođe je višedecenijski izazov biblioteke.

Nekada se njemu pristupalo tako što su volonteri obilazili sela odnoseći i nudeći tamošnjem stanovništvu knjige, dok danas Biblioteka “Eržebet Juhas” ima svojih šest ogranaka – u Bajši, Pačiru, Staroj Moravici, Panoniji, Novom Orahovu i Gunarošu.

Oni se, naglašava Zita Bednarik Prokec, renoviraju jedan po jedan zahvaljući donacijama Vlade Mađarske, Fondacije “Betlen Gabor” i Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, koji je zajedno sa Opštinom Bačka Topola nosilac osnivačkih prava nad ustanovom:

“Ove godine smo u Bajši renovirali kompletnu zgradu, a obnovljen je i bibliotečki fond, čime smo meštanima predali jedan moderan i funkcionalan prostor za zajednicu. Takođe, ogranak u Gunarošu dobija samostalan prostor u zgradi mesne zajednice, gde će postojati mogućnost da se pored osnovnih bibliotečkih usluga organizuju i različiti programi, dečije radionice i druge kulturne manifestacije. Ogranak u Staroj Moravici je u potpunosti renoviran 2021. godine”.

Kako dodaje, biblioteka u Panoniji godinama unazad veoma uspešno funkcioniše u svakom pogledu, kao i ona u Novom Orahovu, dok samo ogranku u Pačiru nedostaje infrastrukturalno uređenje.

“Kontinuirano naručujemo knjige za ogranke, a programe koje je moguće realizovati i van centralne zgrade, organizujemo i u našim bibliotekama po selima. Verujemo da kulturni život ne pripada samo Bačkoj Topoli, već da je važno da i sela imaju pristup kvalitetnim, zajedničkim kulturnim događajima”, zaključuje Zita Bednarik Prokec.

Od čitalačkog kruga do 100.000 knjiga i šest ogranaka

Objekat u kojem se danas nalazi Biblioteka “Eržebet Juhas” nekada je bila zgrada rabinata, a prema podacima prikupljenim za potrebe sumiranja osam decenija njenog rada – ovo joj je četvrta “adresa boravka”.

Biblioteku je 1945. godine iz čitalačkog kruga osnovala Maria Bača, koja je samoinicijativno posle Drugog svetskog rata sakupljala posle knjige iz različitih izvora.

Biblioteka je najpre bila smeštena u zgradi apoteke, naspram robne kuće.

Nakon što je Bača sabrala određeni fond, 1947. godine osnovana je i prva čitaonica, koja se u privatnim beleškama pominje kao veliki i bitan korak za biblioteku. Napravljena je sredstvima građana, i to tako što su po gradu prodavane markice i na taj način prikupljan novac za ove namene. 

Godinu dana kasnije, biblioteka dobija i poseban status.

Naime, u naselju je tada delovalo više manjih biblioteka, ali su presudan značaj imali ostaci fondova biblioteke Mađarskog kulturnog kruga, kao i knjige spašene iz napuštenih i srušenih kuća koje su postale osnova novoformirane biblioteke pod nazivom – Narodna biblioteka Bačka Topola.

Početkom 60-ih godina prošlog veka, biblioteka je bila izmeštena u objekat pored vatrogasne stanice, gde je danas zelena površina.

Reč je o kući advokata dr Lustig Zoltana, koji je deo svog stambenog prostora ustupio ustanovi na korišćenje. Međutim, kako je ta kuća bila srušena tokom 60-ih godina, i biblioteka je morala da potraži svoj novi dom, te se privremeno seli u nepoznatu zgradu, kako je zabeleženo – bez čitaonice i magacina.

Prema beleškama, 1970. godine bačkotopolska biblioteka sa deset ogranaka raspolaže fondom od 32.000 knjiga, od kojih je 60 odsto na mađarskom i 40 na srpskom i ostalim jezicima. U ovo vreme više ne deluje samostalno, već u okviru Centra za kulturu, obrazovanje i informisanje, što se zadržalo sve do 1990. kada se ponovo osamostaljuje i postaje Narodna biblioteka.

U sadašnjoj zgradi, ona se nalazi od 1984. godine, a sa fondom od 50.000 knjiga broji i 2.400 članova, odnosno oko 20 odsto populacije.

U prvim godinama XXI veka, u biblioteci su bili izvršeni veliki radovi – od prostorne reorganizacije do rekonstrukcije tavanskog prostora, te sanacije vlage koja je predstavljala ogroman problem u to vreme.

Biblioteka kao prva ustanova u opštini pokreće kreativne radionice namenjene dečijem uzrastu, a posle 2003. godine prelazi i na prvi bibliotečki program elektronske baze podataka.

Sadašnje ime dobija 2014. godine, po lokalnoj spisateljici, kritičarki i istoričarki književnosti, Eržebet Juhas, kada je oformljen i spomen-kutak u kojem se nalazi njena zaostavština u vidu knjiga, rukopisa, ličnih stvari. Od 2017. godine, biblioteka svake pete godine organizuje i memorijalnu godinu posvećenu njoj.

Kao značajan korak u daljem razvoju ustanove, navodi se uvođenje bar-kodova za svaku knjigu 2013. godine, dok je dve godine kasnije postavljena i baza knjiga na internet stranici, odnosno aktiviran digitalni katalog knjiga.

Danas, kada obeležava 80 godina rada, Biblioteka “Eržebet Juhas” sa svojih šest ogranaka raspolaže fondom od blizu 100.000 knjiga, sa podjednakim brojem naslova na srpskom i na mađarskom jeziku, te zapošljava 13 radnika i tri saradnika.

Umrežavanja za višestruku dobrobit

Saradnja sa drugim bibliotekama korisna je zbog pružanja međusobne podrške, ali i razmene iskustava i programa, gde u bačkotopolskoj biblioteci izdvajaju kontakte sa ustanovama u Senti i Kanjiži, sa kojima razmenjuju dečije programske sadržaje.

S druge strane, kako ističu, u smislu pružanja podrške i stručnog usavršavanja, dragocena je i saradnja sa velikim bibliotekama poput matične Gradske biblioteke Subotica.

“Biblioteka ‘Ervin Sabo’ iz Budimpešte svake godine konkuriše u Mađarskoj u naše ime i tako pomaže obogaćivanje našeg knjižnog fonda. Biblioteka ‘Karolj Šomođi’ iz Segedina nam donosi svoju digitalnu igraonicu i aktivno učestvuje u našoj ‘Noći programera’. Njihovi bibliotekari predstavljaju svoje uređaje i iskustvo na zajedničkim događajima organizovanim sa Coder Club-om”, ističe Zita Bednarik Prokec.

Pored toga, umrežavanje se sprovodi i kroz Čitalački program Karpatskog basena “Vijugavi putevi Vojvodine”, u koji su pored Bačke Topole uključeni i Čongrad i Kanjiža.

Ipak je, kako naglašava direktorka bačkotopolske Biblioteke “Eržebet Juhas”, najponosnija na svoj kolektiv jer – “bez obzira na uslove u kojima je biblioteka radila, kolektiv je oduvek bio njeno srce”.