Naknada za odvodnjavanje: Ko plati – kaje se, a ko ne plati…

Naknada za odvodnjavanje: Ko plati – kaje se, a ko ne plati…

Foto: MS/Magločistač

15.08.2022

Kategorija: Društvo , Subotica

“Ja sam do sad redovno izmirivao svoje obaveze po osnovu plaćanja naknade za odvodnjavanje, sve gledajući da izbegnem kamate, sporove… Ali, da li je normalno plaćati odvodnjavanje u godini koja je sušna, kada su presušili čak i bunari i podzemne vode”, pita Marinko Kujundžić, jedan od aktivnih učesnika protesta poljoprivrednika koji u poslednjih nekoliko dana zahtevaju da se proglasi stanje elementarne nepogode zbog suše.

“Ima dosta ljudi koji nisu u situaciji da plate tu naknadu. Ma, mnogi nisu mogli da isplate ni arende, a ne to. Jako je bio loš rod žita, ječma, sad je pitanje da li ćemo uopšte i skidati suncokret, a većina neće ni trunku skinuti, što znači da ćemo imati jako velike gubitke”, dodaje on.

Marinko Kujundžić, foto: NJ/Magločistač

Osim proglašenja elementarne nepogode, jedan od glavnih zahteva paora je i da se u potpunosti ukine plaćanje naknade za odvodnjavanje – nameta oko kog se svake godine, kada krenu da pristižu rešenja i opomene, diže velika buka.

“Plaćamo ono što ne dobijemo”, kratko i jasno obrazlaže ovaj zahtev poljoprivrednik Vinko Stantić:

“Nijedan kanal nije napunjen vodom, oni samo dođu, malo prokopaju s puta da se vidi da su nešto radili, a naplaćuju ogromne novce. Za jednog ozbiljnog poljoprivrednika, to je isto kao davanje za penzijski fond. Tražimo trajno birasanje te stavke, to je plaćanje magle”.

Vinko Stantić, foto: NJ/Magločistač

Kada počnu da pristižu rešenja, ali i opomene zbog neizmirenih ili delimično izmirenih dugovanja, sumnja u svrsishodnost ovog nameta po pravilu se budi i kod građana kojima poljoprivreda nije primarna delatnost, ali jesu obveznici naknade za odvodnjavanje kao vlasnici ili korisnici nepokretnosti – zemljišta i objekata – na melioracionom području sa kojeg se sistemima za odvodnjavanje “omogućava brže i pogodnije oticanje suvišne vode”.

Meštanka Bajmoka S.M. je tako dobila na ime muža da plati naknadu za odvodnjavanje u visini od oko 400 dinara, a na svoje ime nešto malo više.

“Nije veliki iznos, ali stvarno ne razumem čemu to i, iskrena da budem, razmišljam da ne platimo naknadu za odvodnjavanje. Ni ne sećam se da li smo ranije plaćali ili ne, pa ne znam da kažem da li su povećali cenu, ali sada – kada svuda čitamo o tome, a i svedoci smo kako nam nestaju jezera zbog suše – stvarno mi nije jasno šta ja to tačno plaćam. Kako možemo da pričamo o odvodnjavanju kada je sve suvo? U našem selu smo od početka juna ukupno dva ili eventualno tri puta videli kišu. Zasadili smo malo drvo da nam za par godina drži hlad, ali listovi su skroz sprženi iako smo zalivali. To je samo jedan primer i manja šteta, šta da kažu poljoprivrednici kojima je suša odnela veći deo prinosa”, rezignirano konstatuje S.M.

U Kancelariji Lokalnog ombudsmana Grada Subotice uvek ima posla zbog naknade

Iako Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine“, koje izdaje rešenja obveznicima naknade za odvodnjavanje, ne spada u nadležnost Lokalnog ombudsmana jer je osnovano od strane pokrajinske Skupštine, u Kancelariji ove institucije ipak pružaju administrativnu i pravnu podršku građanima kada oni u radu velikih sistema nailaze na neprobojne administrativne barijere, a zbog čega ne mogu da ostvare neka svoja prava.

„Prošle godine smo imali dve aktivnosti u vezi JVP ’Vode Vojvodine’. U martu, kada su izdali opomene za naplatu duga zajedno sa uputstvom da ima jedan kontakt telefon preko kojeg mogu da rasprave svoja potraživanja. Taj kontakt telefon, međutim, nije bio u funkciji. Građani su se masovno javljali i pokušavali da prijave to JVP ’Vode Vojvodine’, ali nisu uspeli, pa su došli kod nas. Mi smo se tada zvanično, ispred građana Grada Subotice, obratili direktoru i saopštili problem. Pri tom smo naveli i da je jedan kontakt telefon za raspravu potraživanja za celu Pokrajinu nedovoljan i nepraktičan, pa smo inicirali da otvore mejl adrese za korisnike jer bi to bilo puno praktičnije“, kaže Erika Tot Salai, zaštitnica građana.

U vrlo kratkom roku, dodaje, direktor JVP „Vode Vojvodine“ je odgovorio, izvinio se, problem s kontakt telefonom je bio otklonjen, a otvorene su bile i dve mejl adrese.

„To je ta administrativna barijera kada građanin ne može doći do institucije, pri čemu u ovom slučaju ima i štetu. Ne radi se samo o komunikaciji, nego je dobio i opomenu u kojoj je iskazan dug, a on ima uplate, ali ne može da ode na šalter i raspravi potraživanja jer je šalter u Novom Sadu. Pri tome, dali su rok za raspravu potraživanja – pet dana“, objašnjava Erika Tot Salai.

Erika Tot Salai, foto: NJ/Magločistač

Druga intervencija Lokalnog ombudsmana u vezi naknada za odvodnjavanje bila je u decembru prošle godine, kada se pojavio problem tzv. starog duga do 31. decembra 2016, o čemu je prvobitno evidenciju vodilo Ministarstvo finansija tj. nadležna Poreska uprava u Subotici, dok nadležnost obračuna i zaduženja za 1,1 milion fizičkih lica – obveznika plaćanja naknade nisu, od januara 2017, na sebe preuzela javna vodoprivredna preduzeća u čijoj nadležnosti je upravljanje sistemima za odvodnjavanje u javnoj svojini.

„Oko toga smo imali i pre jako puno problema i tu smo godinama građanima pružali pravnu podršku, da bi se sad pojavio problem da su u jednom iznosu iskazali dug za, na primer, četiri godine u jednom iznosu. Građani su bili totalno izgubljeni, nisu znali za koju je to godinu, po kom rešenju, za koju parcelu, za koje građevinsko zemljište, za koju površinu i koje su njihove uplate bile proknjižene, a koje ne, i da li je došlo do zastare ili ne“, priča Tot Salai.

I opet je rok za raspravu bio pet dana, pri čemu je, ocenjuje zaštitnica građana, gotovo nemoguće u tako kratkom roku roku čak ni putem mejlova raspraviti potraživanja, jer su građanima bili potrebni podaci, činjenice:

„Tada smo savetovali građanima da daju pismeno izjašnjenje na ovu promenu, odnosno, da zatraže podatke od JVP ’Vode Vojvodine’. Mi smo napravili formular izjašnjenja jer građani nisu toliko upućeni u to, i tačno naveli šta treba tražiti od JVP ’Vode Vojvodine’. Kad su se građani na taj način obratili, JVP ’Vode Vojvodine’ je sasvim drugačije počelo da rešava probleme, jer tu treba imati i rešenje i tačan podatak da bi građanin mogao svoju uplatnicu da uporedi i sa 2016-tom, i sa 2015-tom, 2014-tom, bilo kojom godininom, da zna da je proknjižena njegova uplata“.

Tot Salai: Naknada ima karakter poreza i zastareva za 5 tj. 10 godina

Kada je reč o naknadi za odvodnjavanje, uvek se postavlja pitanje zastarevanja ovog potraživanja, a neki građani i svesno idu na opciju neplaćanja upravo računajući da će obaveza da zastari za – tri godine. S tim u vezi, Erika Tot Salai pojašnjava:

„U vezi zastare, od 2017. ili 2018. godine ta naknada ima karakter poreza. Porez zastareva za 5, odnosno 10 godina. Ako Poreska uprava redovno šalje opomene, onda ovo zastareva za 10 godina. Međutim, do kraja 2016. godine, ta naknada nije imala karakter poreza. Tu su pravne nedoumice, ali svakako još nije došlo do zastare kompletnog starog duga“.

Znači, građani, naglašava dalje ona, treba aktivno da učestvuju u raspravi potraživanja – niko ne sme samo tako da ostavi opomenu, da se ne izjašnjava, jer tada može doći do pokretanja izvršnog postupka“, dodajući da do sada nisu imali nijedan slučaj da je JVP „Vode Vojvodine“ pokrenulo izvršni postupak za stariji dug ukoliko su građani aktivno učestvovali u raspravi tj. osporavanju potraživanja, tražili podatke.

Državni revizori: Nenaplaćeno 10,9 milijardi dinara potraživanja po osnovu naknade za odvodnjavanje

Državna revizorska institucija (DRI) je od aprila do novembra 2021. vršila reviziju svrsishodnosti poslovanja vezano za sporni namet, a glavni nalaz objavljen u izveštaju „Efikasnost naplate naknade za odvodnjavanje” glasi:

“Javna vodoprivredna preduzeća ‘Srbijavode’ i ‘Vode Vojvodine’ nisu naplatila od obveznika dospele naknade za odvodnjavanje u najmanjem iznosu od 10 milijardi dinara usled nedovoljno efikasne naplate naknade”.

Naime, u periodu od 2017. do 2020. godine, javna vodoprivredna preduzeća (JVP) su obračunala naknadu za odvodnjavanje u visini od 13,3 milijarde dinara, i to pravnim licima u iznosu 4,8 milijarde dinara tj. fizičkim licima u iznosu 8,5 milijardi dinara.

U istom periodu, naplaćena je naknada za odvodnjavanje pravnim licima u iznosu 4,6 milijardi dinara i fizičkim licima u iznosu 5,7 milijardi dinara. Na osnovu dostavljenih podataka JVP, potraživanja po osnovu naknade iznose 10,9 milijardi dinara na dan 31. decembar 2020. godine, sumiraju iz DRI.

Na šta se građani žale

Javna vodoprivredna preduzeća, u čijoj nadležnosti je upravljanje sistemima za odvodnjavanje u javnoj svojini, od januara 2017. su preuzela nadležnost obračuna i zaduženja za 1,1 milion fizičkih lica – obveznika plaćanja naknade od Ministarstva finansija – Poreske uprave.

Godinu dana nakon prenosa nadležnosti, obveznici naknade su podneli čak 15 hiljada žalbi i prigovora na utvrđena rešenja JVP, a najveći broj tih žalbi odnosio se na tvrdnju žalioca da su pre donošenja rešenja otuđili nepokretnost, kao i da nisu obveznici naknade za odvodnjavanje iz drugih razloga.

Naime, protiv rešenja koje donosi JVP može se izjaviti žalba ministarstvu u čijoj su nadležnosti poslovi vodoprivrede, a na teritoriji Pokrajine organu nadležnom za poslove vodoprivrede, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Kako Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Republička direkcija za vode i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo nisu odlučivali po žalbi stranke u zakonom predviđenom roku, obveznici naknade podnosili su tužbe Upravnom sudu zbog nedonošenja zahtevanog akta. To je – uz izostanak plaćanja naknade – za posledicu najčešće imalo gubitak sporova od strane organa koji su nadležni za donošenje akata i samim tim obavezu plaćanja sudskih troškova za izgubljeni spor, i to – 20 miliona dinara za 2019. i 2020. godinu.

Jedan od glavnih problema u utvrđivanju obaveze plaćanja naknade za odvodnjavanje predstavljaju, naime, nekvalitetni i neažurni podaci o zemljištu i vlasnicima, odnosno korisnicima zemljišta i drugih nepokretnosti koje je nadležna služba za katastar nepokretnosti dužna da dostavi JVP.

Tako su, na primer, adrese obveznika netačne i nepotpune, promene u vlasništvu imovine nisu sprovedene u katastru, kao i promene namene zemljišta po vrsti kulture.

Dalje, JVP su utvrđivala naknadu za odvodnjavanje i obveznicima sa područja na kojima je odvođenje voda uređeno sistemom atmosferske kanalizacije, a za koje ne postoji obaveza plaćanja naknade. Kako, međutim, JVP nisu imala podatke o ovim područjima, obveznici naknade su se jedino mogli izuzeti od plaćanja naknade ulaganjem žalbe na navedena rešenja.

Poseban problem je taj što JVP nisu od svih nadležnih organa prikupljala podatke o obveznicima naknade za odvodnjavanje radi utvrđivanja obaveza plaćanja naknade, a nepotpuni podaci nisu bili upotrebljivi za donošenj rešenja. DRI tako procenjuje da je ukupna neutvrđena naknada za odvodnjavanje bila 764 miliona dinara za 2020. godinu, odnosno da JVP „Srbijavode“ nije donelo rešenja za 32% ukupnog iznosa naknade, dok „Vode Vojvodine“ nisu za 15%.

JVP „Srbijavode“ je poslalo rešenja obveznicima naknade za odvodnjavanje istovremeno za dve godine (2019. i 2020), od kojih je čak 24% ostalo neuručeno , dok je u Vojvodini – na čijoj terirotiji se nalazi i najveći broj obveznika ove naknade, njih čak 69% – procenat neuručenih rešenja 2%.

Do 2020. bez opomena, niti pokretanja postupaka za prinudnu naplatu

Javna vodoprivredna preduzeća, podsećaju revizori, imaju zakonsku obavezu da šalju opomene obvezniku naknade koji nije u celosti ili delimično platilo naknadu u propisanom roku.

Međutim, JVP „Srbijavode“ nije slalo opomene uopšte, niti je potpisivalo sporazume sa obveznikom naknade, odnosno donosilo rešenja za odlaganje plaćanja dugovane naknade. S druge strane, JVP „Vode Vojvodine“ nije slalo opomene redovno i svim dužnicima, kako bi se naplatila potraživanja ili stvorili preduslovi za odlaganje plaćanja dugovane naknade, odnosno plaćanje na rate i prinudnu napaltu potraživanja.

Takođe, JVP „Srbijavode“ nije uopšte pokretalo sudski postupak za naplatu dospelih a nenaplaćenih naknada za odvodnjavanje, dok je JVP „Vode Vojvodine“ u revidiranom periodu samo od jednog obveznika naknade (pravno lice) naplatilo potraživanja kroz sudski postupak

Za nepridržavanje odredaba zakona u pogledu slanja opomena i pokretanja sudskih postupaka, nadležni u JVP, pak, odgovornost prebacuju na Ministarstvo finansija tj. Poresku upravu, od koje su 2017. preuzela “neurednu dokumentaciju” o obveznicima naknade.

Izostanak slanja opomena dužnicima, kao i izostanak pokretanja postupka za prinudnu naplatu potraživanja, zaključuju državni revizori na kraju, uticali su na povećanje iznosa nenaplaćenih potraživanja, rizika od apsolutne zastarelosti potraživanja i nemogućnosti naplate sudskim postupkom, koji – bez 2021. i 2022. godine – premašuju 10 milijardi dinara.

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.