Pojedini roditelji sumnjaju na pritiske na vaspitače u PU „Naša radost“, uprava odgovara: Problem je nedostatak kadra

Roditelji dece koja pohađaju vrtić „Marija Petković – Sunčica“ u okviru Predškolske ustanove „Naša radost“ u Subotici upozoravaju na probleme premeštanja vaspitača i neprodužavanja pojedinih ugovora o radu, uz sumnje da su na deo zaposlenih vršeni politički pritisci. Uprava ustanove odbacuje takve navode i tvrdi da političkih pritisaka nema, već da se vrtići suočavaju sa ozbiljnim nedostatkom kadra – ne samo u grupama na hrvatskom jeziku, nego u čitavom sistemu predškolskog obrazovanja.

Portalu Magločistač obratila se ispred grupe roditelja dece koja su upisana u vrtić „Marija Petković – Sunčica“, u grupe na hrvatskom jeziku, Ivana Vukov, navodeći da u ovoj organizacionoj jedinici PU “Naša radost” postoje nepravilnosti u radu, ali i politički pritisci na pojedine zaposlene vaspitače.

Prema njenim rečima, glavni problem je to što je u školskoj 2025/26. godini u ovom vrtiću smanjen broj zaposlenih „jer dvema vaspitačicama nije produžen ugovor o radu“, a situacija je, dodaje, dodatno pogoršana premeštanjem jedne vaspitačice iz predškolske u jaslenu grupu tri meseca pre kraja školske godine, dakle, u vreme kada se intenzivno radi na pripremi dece za polazak u prvi razred.

Vukov tvrdi da mesto vaspitača u predškolskoj grupi nakon tog premeštaja nije popunjeno, te da su roditelji zabrinuti za bezbednost dece jer se u mešovitoj grupi, koja obuhvata vrtićki i predškolski uzrast, “nalazi više dece nego što normativi predviđaju” ako se uračuna i dvoje dece koja su uključena u inkluzivni program.

Za rad sa decom trenutno su angažovane dve vaspitačice, po jedna u svakoj smeni. U samoj predškolskoj grupi, koja broji 28 dece, prema njenim navodima, radi jedna vaspitačica iako je zakonski normativ, kako tvrdi, dva vaspitača na 25 dece.

Vukov navodi i da je „vaspitačica koja je premeštena u jaslenu grupu raspoređena na mesto medicinske sestre-vaspitača iako za obavljanje tog posla ne poseduje kvalifikacije, već “poseduje modul za rad sa decom u inkluzivnom programu“.

Ona smatra da ovakva organizacija rada može ugroziti bezbednost dece, ali i kvalitet vaspitno-obrazovnog rada jer se program ne može sprovoditi na način kao u vrtićima sa dovoljnim brojem zaposlenih.

„Smatram da jedna vaspitačica ne može fizički da isprati aktivnosti tolikog broja dece i da deca nisu bezbedna u svakom trenutku“, kaže Ivana Vukov, te napominje i da jedno od dvoje dece koja pohađaju inkluzivni program ima preporuku lekara za personalnog asistenta, ali asistenta nema.

Nedovoljan broj vaspitača ili politički pritisci?

Vukov tvrdi i da postoje indicije da „pojedinim vaspitačicama ugovori nisu produženi, kao i da je došlo do premeštaja zaposlenih iz političkih razloga“, ali za to nisu izneti dokazi.

Prema njenim rečima, 64 roditelja potpisalo je zahtev za sastanak sa direktorom ustanove Nebojšom Markezom i tehničkim direktorom Veljkom Vojnićem, ali do sastanka nije došlo.

Istovremeno, Savet roditelja u školskoj 2025/26. godini još uvek nije sazvan, dodaje.

Vukov kaže da je 26. februara ove godine podnela prijavu Prosvetnoj inspekciji u Subotici i Školskoj upravi u Somboru, ali vanredni nadzor, ističe, u vrtiću do sada nije sproveden, te napominje da je vrtić „Marija Petković – Sunčica“ prošle, 2025. godine dobio visoku ocenu eksterne komisije.

Sa svim ovim navodima upoznato je i Hrvatsko nacionalno veće kojem se obratila grupa roditelja, budući da se problemi sa nedostatkom kadra javljaju u grupama na hrvatskom jeziku, ali i u drugim vrtićima.

Uprava odbacuje optužbe

Tehnički direktor Predškolske ustanove „Naša radost“ u Subotici Veljko Vojnić odbacuje  navode ove grupe roditelja o nepravilnostima u radu vrtića „Marija Petković – Sunčica“, ocenjujući da su tvrdnje o prevelikom broju dece u grupi, ali i pritiscima na pojedine vaspitače – neistinite.

„Oni tamo nešto stalno mute, to su ovi blokaderi, koji hoće da izazovu nered tamo gde red postoji. To je samozvani sindikat. Sindikat po zakonu, da bi bio reprezentativan, mora da ima najmanje 15 odsto članova iz kolektiva. Nema ih ni 10“, rekao je Vojnić za Magločistač.

On je naveo da informacija da se u mešovitoj grupi nalazi više dece nego što je predviđeno, ako se uračunaju deca u inkluzivnom programu, nije tačna.

„To je laž i neću da se bavim lažima. Znam da nema toliko dece“, rekao je Vojnić, dodajući da organizaciju rada u vrtiću ne sprovodi on lično, već drugi zaposleni u ustanovi.

Govoreći o problemu nedostatka vaspitača, Vojnić je rekao da mesto u jednoj grupi nije popunjeno jer nema vaspitača koji mogu da rade na hrvatskom jeziku, pa se razmatra i mogućnost da se ta grupa rasformira ukoliko se ne pronađe odgovarajući kadar.

On podseća da je tokom oktobra 2025. godine bio raspisan konkurs za vaspitače na hrvatskom, ali da se tokom čitavog meseca niko na njega nije prijavio.

„Nedostaje nam ukupno oko 75 vaspitača, ne samo u hrvatskim grupama, nego u celom sistemu. Fale nam i pedagozi, kuvari, vozači, majstori i pravnici…“, naveo je Vojnić.

Komentarišući navode roditelja da dvema vaspitačicama nije produžen ugovor o radu, Vojnić je rekao da one nisu položile državni ispit, što je zakonski uslov za rad u obrazovanju.

Na pitanje o tvrdnjama da su pojedine vaspitačice, koje su ranije odlazile na studentske proteste, navodno kažnjene zbog političkih stavova, odnosno zbog odbijanja da prisustvuju skupovima Srpske napredne stranke, Vojnić je to negirao.

„Niko ko nije član Srpske napredne stranke i aktivista nikada nije pozivan na takve skupove“, rekao je Vojnić, dodajući da su pomenute vaspitačice, kako tvrdi, pripadnice hrvatske zajednice i povezane sa Demokratskim savezom Hrvata u Vojvodini.

Govoreći o premeštanju jedne vaspitačice iz predškolske u jaslenu grupu, Vojnić je rekao da je to učinjeno zbog potrebe posla i nedostatka kadra.

„Bilo koji vaspitač može da radi u bilo kojoj grupi, dok medicinske sestre-vaspitači mogu da rade samo u jaslenim grupama“, naveo je on i dodao da je rad u jaslenim grupama zahtevniji, te da je premeštaj urađen kako bi se obezbedio dovoljan broj zaposlenih u radu sa najmlađom decom.

Vojnić je komentarisao i navode roditelja o detetu u inkluzivnom programu koje nema personalnog asistenta, ističući da ustanova nema zakonsku obavezu da obezbedi personalnog pratioca.

„Ustanova je dužna da primi dete u inkluzivni program, ali personalni asistent se odobrava na zahtev roditelja i odluku nadležnog organa“, rekao je on, dodajući da u ustanovi ima više dece sa različitim razvojnim potrebama, ali samo nekoliko personalnih pratilaca.

Govoreći o organizaciji rada u vrtićima, Vojnić je naveo da je, bez obzira na zakonski normativ,„uobičajeno da u svim predškolskim ustanovama u Srbiji u jednom trenutku u grupi ostaje jedna vaspitačica, i da dve vaspitačice imaju samo kratko preklapanje tokom smene“.

On je pozvao roditelje da eventualne probleme iznose na roditeljskim sastancima, dodajući da iz vrtića „Marija Petković – Sunčica“ uprava ne dobija izveštaje sa takvih sastanaka.

HNV traži razgovor sa upravom PU “Naša radost”

Predsednica Hrvatskog nacionalnog veća (HNV) Jasna Vojnić kaže da je ta institucija upoznata sa pritužbama dela roditelja vezano za probleme u vrtiću „Marija Petković – Sunčica“, te da navode shvata ozbiljno.

Ona je za portal Magločistač potvrdila da su im se obratili roditelji koji su nezadovoljni organizacijom rada u grupi na hrvatskom jeziku, odnosno zabrinuti zbog nedostatka vaspitača.

„U takvim situacijama najvažnije je da se sačuva sigurnost dece i kvalitet obrazovnog procesa. Upravo zato Hrvatsko nacionalno veće nastoji biti partner roditeljima – slušati njihove probleme, preneti ih nadležnima i tražiti rešenja u okviru institucija“, rekla je Vojnić.

Ona je naglasila da je obrazovanje na maternjem jeziku pravo garantovano zakonima Srbije, ali i odgovornost institucija koje učestvuju u tom procesu, zbog čega očekuje da uslovi rada u vrtićima obezbede bezbednost dece i dostojanstvene uslove za zaposlene.

Prema njenim rečima, HNV je već zatražio razgovor sa tehničkim direktorom Predškolske ustanove „Naša radost“ Veljkom Vojnićem kako bi dobio dodatna objašnjenja o situaciji u ovom vrtiću.

„Najpre želimo da kroz razgovor dobijemo jasne informacije iz same ustanove i pokušamo dijalogom da razjasnimo situaciju. Ukoliko se ne pokaže dobra volja za razgovorom, obratićemo se višim instancama“, rekla je Vojnić.

Govoreći o tvrdnjama pojedinih roditelja da određenim vaspitačicama nisu produženi ugovori o radu zbog političkih razloga, odnosno zbog neodazivanja na skupove vladajuće stranke ili učešća na studentskim protestima, Vojnić je rekla da su i do HNV-a stigle takve informacije.

„U ovom trenutku ne možemo govoriti o konačno utvrđenim činjenicama, ali smatramo da svaka sumnja na političke pritiske u obrazovnim ustanovama mora biti ozbiljno shvaćena i razjašnjena“, rekla je ona, dodajući da vrtići i škole moraju ostati prostor obrazovanja i vaspitanja dece, a ne političkih pritisaka na zaposlene.

Vojnić je ocenila da se problemi sa nedostatkom kadra i uslovima rada ne odnose samo na programe na hrvatskom jeziku, već na širi sistem predškolskog obrazovanja u Srbiji, zbog čega je potrebno sistemsko rešavanje tog pitanja.

Govoreći o navodima da se na konkurs za vaspitače na hrvatskom jeziku, raspisan u oktobru prošle godine, niko nije javio, Vojnić je rekla da to ne znači da nema zainteresovanih kandidata.

Prema njenim rečima, konkurs je bio objavljen samo na internet stranici Predškolske ustanove „Naša radost“, bez dodatnog informisanja institucija i zajednice koja prati obrazovanje na hrvatskom jeziku.

Ona je podsetila da je ranije u ustanovi postojala funkcija pomoćnika direktora zaduženog za programe na hrvatskom jeziku, preko koje je postojala bolja koordinacija, ali da je ta pozicija u međuvremenu ukinuta.

Vojnić je dodala i da se, prema informacijama kojima raspolaže HNV, u praksi dešava da se pojedinim vaspitačicama koje rade u programu na hrvatskom jeziku ne produžavaju ugovori ili da se premeštaju u grupe na srpskom jeziku.

„Takve odluke su pravi pokazatelj politike koja se sprovodi u ovoj ustanovi“, zaključila je Vojnić.

Vojnić je dodala i da je Republika Hrvatska u više navrata pružala pomoć projektima namenjenim unapređenju uslova za obrazovanje na hrvatskom jeziku, kroz ulaganja u objekte, opremu i programe, ali da, kako je navela, u slučaju vrtića u Tavankutu ta saradnja nije bila prihvaćena od strane institucija u Srbiji.

„I dalje smatramo da je jedini ispravan put saradnja i zajedničko traženje rešenja, jer svi imamo isti cilj – da deca imaju kvalitetne uslove za odrastanje i obrazovanje“, poručila je predsednica HNV-a na kraju.