Izbori u Srbiji će biti raspisani kad Mars uđe u Devicu: Astrolozi predviđaju žestoku borbu

Ne, raspisivanje izbora u Srbiji ipak još uvek presudno zavisi od ljudskog faktora, a ne od položaja nebeskih tela, mada i astrologija, a pogotovo teorije zavere u ovoj zemlji imaju veliki broj pobornika. Kakvi su to sistemi verovanja, gde nalaze uporište u ljudskoj prirodi, i zašto bujaju naročito u kriznim vremenima, pročitajte u tekstu koji sledi.

Da li verujete da je Zemlja ravna ploča i da uski krugovi zlih moćnika imaju interes da to i dalje kriju od nas? Da li verujete da će migranti sa Bliskog istoka na kraju da nas pokore, nametnu nam svoju veru, siluju nam žene i uzmu nam poslove? Da li verujete u to da su vakcine štetne po zdravlje? Da li verujete da je HIV virus nastao u laboratoriji? Da li verujete da farmaceutska industrija krije od nas lek protiv raka da bi profitirala na ljudima koji boluju od ove bolesti? Da li verujete da čovek nikada nije sleteo na Mesec? Da li verujete da Arkan nije ubijen i da i dalje živi na Kipru?

O čemu se ovde radi?

O teorijama zavere.

“Vlada vas vara”

Socijalna psihološkinja Iris Žeželj, redovna profesorka na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kaže da su teorije zavere objašnjenja obično društveno važnih događaja u kojima se pretpostavlja da zvanična verzija tih događaja nije tačna, već da postoji skrivena, istinita verzija u kojoj se zlonamerni moćnici udružuju da bi – najčešće slabijima – naneli štetu.

„Koncept teorija zavere ne znači da zavere nisu postojale i da neće postojati, niti da treba podrazumevati da su moćni akteri uvek ili često dobronamerni, ili da treba nekritički prihvatati sve zvanične informacije. Teorijom zavere nazivamo onaj ’višak’ – neosnovane i nedokazane pretpostavke koje ljudi ugrađuju u sliku sveta kada za to nema potrebe, odnosno kada postoji jednostavnije i plauzibilnije objašnjenje za događaje“, kaže za Magločistač Iris Žeželj.

U tom smislu, ističe ona, nikada ne treba potceniti uticaj ljudske nesposobnosti, nekoordinisanosti, neorganizovanosti i slučaja, dok teorije zavere polaze od pretpostavke da su ljudi u stanju da se odlično koordinišu i drže stvari u tajnosti, istovremeno pretpostavljajući i da su zlonamerni.

“Tajna zla grupa nešto skriva”

U Francuskoj, 55 odsto ljudi veruje da ministar zdravlja prikriva opasnosti vakcina, a 32 odsto da je HIV virus stvoren u laboratoriji (IFOP, 2017). 

U Americi, 55 odsto ljudi veruje u bar jednu teoriju zavere, 25 odsto veruje u zaveru o finansijskoj krizi, a 24 odsto u to da Barak Obama nije rođen u Americi (Oliver & Wood, 2014).

A u Srbiji, stepen slaganja sa različitim konspiratornim tvrdnjama, na skali od 1 do 7, kako je pokazalo jedno istraživanje sprovedeno na reprezentativnom uzorku, (Milošević-Đorđević, Žeželj & Đurić, 2021), izgleda ovako:
– masoni su tajno udruženje koje vlada svetom iza scene 5.11 
– HAARP sistem kontroliše vremenske prilike 4.84 
– tragovi koje ostavljaju avioni na nebu sadrže hemikalije koje zagađuju okolinu i truju ljude 4.75 
– napad na kule bliznakinje 2001 u Njujorku organizovale su američke tajne službe  4.73 
– gej lobi stoji iza većine važnih političkih odluka u svetu 4.46 
– sletanje američkih astronauta na mesec bilo je izrežirano 4.40 
– od javnosti se kriju podaci o štetnosti vakcina 4.40 
– farmaceutska industrija koristi vakcinaciju da bi podrivala zdravlje ljudi 4.28   

Trendove u širenju teorija zavere teško je pratiti, ocenjuje naša sagovornica, jer bi u metodološki „najčistijem“ slučaju trebalo da to budu teorije zavere istog sadržaja, a da se prati promena broja ljudi koji u njih veruju.

„Teorije zavere se, međutim, menjaju u skladu sa tzv. zeitgeist-om tj. duhom vremena, ali od kad postoje ljudske zajednice, postoji sumnja da neprijatelji nekome ’rade o glavi’, postoje glasine i dezinformacije“, kaže Žeželj.

U jednom od najvećih istraživanja koje se bavilo ovim pitanjem (Uscinski et al., 2022), istraživači su uspeli da identifikuju neke dugotrajne teorije zavere i pratili su njihovu popularnost. Nisu, međutim, pronašli dokaze za porast ni u jednoj od četiri studije.

„Jasno mi je da ovo deluje kontraintuitivno. Internet čini teorije zavere vidljivijim, a oni koji u njih veruju glasniji su od drugih. To je i razumljivo, s obzirom na to da osećaju da je njihovo mišljenje marginalizovano, da su ućutkivani i cenzurisani. S druge strane, stvara se utisak da je ta grupa brojnija nego što jeste“, zaključuje Iris Žeželj.

Poverenje na ispitu

Teorije zavere podrivaju kako institucionalno, tako i interpersonalno poverenje. Dakle, poverenje ljudi u sistem, ali i poverenje ljudi jednih u druge, kaže prof. dr Iris Žeželj:

„Istraživanja pokazuju da ljudi koji su skloniji da veruju u teorije zavere ređe učestvuju u političkom životu, ređe glasaju, ređe se upuštaju u proekološka ponašanja, a s druge strane često se ponašaju zdravstveno rizično”.

Tako, na primer, odbijaju proverene i uzimaju neproverene tretmane. Ili, roditelji odbijaju da vakcinišu svoju decu iz dubokog ubeđenja da je to bolje za njihovo zdravlje.

“Oni zaista veruju da su vakcine opasnije od bolesti i da na taj način štite svoju decu“, ističe Žeželj, dodajući da se nikako ne radi o nebrižnim, nezainteresovanim roditeljima, već uplašenim ljudima prepunim nepoverenja, kojima na taj način treba i pristupiti.

Kad kritika ne vodi ka cilju

Baš zbog duboke psihološke ukorenjenosti, borba protiv teorija zavere teško može da se vodi argumentovanim dokazima koji te teorije opovrgavaju jer ih oni koji u teorije zavere veruju – jednostavno odbacuju.

Pobornicima teorija zavere, objašnjava Iris Žeželj, samo izlaganje činjenica obično neće biti dovoljno ubedljivo, pogotovo ako činjenice potiču iz zvaničnih izvora u koje teoretičari zavere već nemaju poverenja:

„U razgovoru je važno ne podsmevati se, ne stigmatizovati, i izraziti razumevanje za drugačije mišljenje. Teoretičari zavere pre će reagovati na preispitivanje motiva onih koji šire teorije zavere, na primer, zaradu koju ima antivakcinalni lobi ili industrija herbalnih proizvoda i suplemenata od prodaje alternativnih medicinskih preparata, nego na direktno osporavanje onoga u šta veruju”.

Takođe, dodaje, lakše će se promeniti mišljenje ljudi koji nisu ekstremni teoretičari zavere, već su samo dezorijentisani, zabrinuti, uplašeni i nisu sigurni kome i na osnovu čega da poklone poverenje.

Strah i nesigurnost kao podloga

Neretko, ruku pod ruku s teorijama zavere ide i pseudonauka – skup tvrdnji, verovanja ili praksi koje se predstavljaju kao naučne, ali ne koriste naučnu metodu, ne podležu proveri i često ignorišu dokaze.

„Ovakve tvrdnje su ljudima nerazumljive i ne mogu da procene njihovu istinitost, pa se oslanjaju na to da ’zvuče naučno’“, naglašava Iris Žeželj.

Iako se radi o različitim pojavama, jednu teoriju zavere i jednu pseudonauku povezuje nekoliko zajedničkih osobina – obe ignorišu ili odbacuju zvanične izvore znanja tj. ne veruju zvaničnim naučnim, zdravstvenim ili političkim institucijama; obe se oslanjaju na selektivnu upotrebu informacija tj. služe se samo onim dokazima koji im odgovaraju; obe ne podnose kritičko preispitivanje i skepticizam; konačno – obe se hrane strahom i nesigurnošću, naročito u kriznim vremenima, nudeći jednostavna objašnjenja za složene probleme.

Otud, ljudi koji su skloni teorijama zavere su istovremeno skloniji i korišćenju različitih pseudonaučnih preparata dokle god su predstavljeni kao „alternativno, skriveno, tajno“ znanje.

„Drugim rečima, umesto poverenja u zvaničnu nauku, teoretičari zavere imaju poverenja u alternativnu nauku. Mi u našim istraživanjima dosledno dobijamo vezu između verovanja u medicinske teorije zavere i sklonosti korišćenju alternativnih medicinskih praksi“, ističe psihološkinja Iris Žeželj.

U pseudonauku spadaju astrologija, parapsihologija, fengšui, homeopatija, akupunktura, akupresura, alternativna medicina, kvantna medicina, joga, tradicionalna kineska medicina, kineziologija, aromaterapija, bioenergoterapija, energetska terapija, osteopatija, hiropraktika, lečenje zvukom, kristaloterapija, lečenje svetlom, fitoterapija, reiki…

Alternativni mediji za alternativne teorije i alternativnu nauku

Ono što je zajedničko teorijama zavere i pseudonauci jesu i kanali putem kojih se šire – danas su to svakako internet, društvene mreže, blogovi, razni tzv. alternativni mediji, a u Srbiji i oni regularni, zvanično registrovani kao proizvođači medijskih sadržaja.

„U okviru projekta pod nazivom Reason4Health, analizirali smo izveštavanje najpopularnijih onlajn portala u Srbiji o tradicionalnoj, komplementarnoj i alternativnoj medicini i utvrdili smo da se pseudonaučni žargon prilično često koristi“, navodi Iris Žeželj.

Tim ovog projekta je, naime, istraživao kako mediji u Srbiji promovišu upotrebu nekonvencionalne medicine i da li prate smernice za odgovorno izveštavanje o zdravlju, da bi se došlo do zaključka da pristup ovim temama nije odgovorani da čak može i da obmane korisnike.

„Da bi pomogli korisnicima da donesu informisane odluke, medijski tekstovi treba da se kritički postave prema nekonvencionalnim praksama. Pored opisivanja preporučene doze, treba i da predstavljaju moguće rizike upotrebe i da preporučuju konsultovanje sa lekarom“, navodi Iris Žeželj.

Umesto pozivanja na dugu tradiciju upotrebe, prirodnost i praktičnost, mediji treba da navode naučna istraživanja kao dokaze o efikasnosti nekonvencionalnih praksi, zaključuje ona, dodajući da objašnjenja koja su komplikovana i samo prividno naučna treba izbegavati.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Mladi i mediji za demokratski razvoj“ koji Magločistač realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja izneti u ovom tekstu ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.