Zbog velikog interesovanja, uvodi se novi TV kanal: Na programu samo protesti uživo 24/7

Ne, takav TV kanal se u Srbiji ne uvodi, ali tekst koji sledi govori o medijskim navikama koje se rapidno menjaju, što u svetu, što na domaćem terenu. A trendovi su neumitni: digitalizacija se uvlači u sve pore čovekovog života, tradicionalni kanali informisanja gube primat u odnosu na društvene mreže, a poverenje u medije – opada. Evo i zašto.

Od 8,20 milijardi ljudi, koliko u ovom momentu čini presek populacije na planeti Zemlji, mobilni telefon koristi 5,78 milijardi iliti 70,5 posto svetske populacije, pristup internetu ima 5,56 milijardi tj. 67,9 posto ljudi, dok društvene mreže broje 5,34 milijarde korisnika (63,9 posto svetske populacije).

Ljudi – zaključuje se u poslednjem “Globalnom pregledu digitalnog sveta 2025” (Digital 2025 Global Overview Report) – nikad nisu bili povezaniji, umreženiji, uz apsolutnu dominaciju digitalnog u njihovim svakodnevnim životima.

Tako, oni koji imaju pristup internet, prosečno su dnevno onlajn 6 sati i 38 minuta, a kao glavni razlog korišćenja interneta navode – dolaženje do informacija. Na drugom mestu motiva za boravak u onlajn svetu navodi se potreba da budu u kontaktu sa prijateljima i porodicom, dok je na visokom, trećem mestu – informisanje, odnosno praćenje tekućih događaja i vesti, a tek potom sledi gledanje videa, filmova, TV programa.

Na društvenim mrežama dnevno se, pak, u proseku boravi 2 sata i 21 minut, a kao glavni razlozi za logovanje na različite profile navode se, opet, ostajanje u kontaktu sa prijateljima i porodicom (50,8 posto), popunjavanje slobodnog vremena (39 posto), te na visokom, trećem mestu – potreba za informisanjem (34,5 posto).

Izbegavanje vesti

Istovremeno, istraživači beleže i rekordne nivoe fenomena koji se podvodi pod sintagmu – izbegavanje vesti.

Tako jedan od glavnih zaključaka „Izveštaja o digitalnim vestima i navikama publike“ iz 2024. godine (Digital News Report 2024) – koji je izradio Rojtersov institut za studije novinarstva Univerziteta u Oksfordu, a u kom je učestvovalo 100.000 ispitanika iz 47 zemalja – glasi da ljudi sve više izbegavaju vesti.

Čak 39 posto anketiranih je, ističe se, navelo da povremeno ili često pribegava tom obrascu ponašanja, što je porast u odnosu na 2023. godinu kada je učestalost ovog odgovora iznosila 36 posto, a o razmerama trenda svedoči i podatak da se 2017. godine za ovu opciju opredeljivalo 29 posto ispitanika. Dakle, 10 procenata manje.

Deprimirajuća istrošenost katastrofama, krizama, ratovima

Kao glavni uzrok zbog kog izbegavaju vesti, anketirani u ovom istraživanju izdvojili su negativan sadržaj poput izveštavanja o ratovima, katastrofama, političkim krizama… Tako jedan ispitanik iz Velike Britanije kaže: “Vesti su previše depresivne u ovom trenutku, sa većinom kanala koji izveštavaju o istim stvarima”.

Ovaj podatak ima i svoje naličje: ljudi žele više pozitivnih priča i raznovrsnijeg sadržaja tj. vesti koje pružaju dodatnu perspektivu, koje inspirišu i edukuju, a ono što im u medijima danas fali su lokalne teme, kao i teme vezane za životnu sredinu i socijalnu pravdu.

Do porasta trenda izbegavanja vesti dovodi i preopterećenost informacijama​, što je opet uzrokovano povećanom upotrebom pametnih telefona koji neprestano signaliziraju nove i nove notifikacije… Ispitanici, u konačnici, takvo permanentno bombardovanje sadržajem doživljavaju kao osećaj “istrošenosti” količinom vesti.

Za medijske delatnike, podatak koji možda najviše zabrinjava jeste da do fenomena izbegavanja vesti dovodi i pad poverenja u medije, koji se u proseku nalazi na nivou od 40 posto – najveći stepen poverenja u medije beleži Finska (69 posto), dok je on najniži u Grčkoj i Mađarskoj (23 posto), i to prevashodno zbog političkih i poslovnih uticaja na medije.

Društvene mreže preuzimaju primat

Digitalizacija donosi i menjanje navika u načinu na koji se konzumiraju tradicionalni izvori vesti. Štampani mediji beleže rapidan pad čitanosti, dok tzv. linearna televizija beleži pad gledanosti.

Linearna televizija je tradicionalan način gledanja televizijskog sadržaja, gde se emisije, filmovi i vesti prikazuju u unapred zakazanim terminima, a gledaoci ih prate uživo, onako kako se emituju.

U poređenju sa 6 sati i 38 minuta koliko su prosečno dnevno korisnici interneta onlajn, ispred TV-a se provodi 3 sata i 13 minuta, navodi se u “Globalnom pregledu digitalnog sveta 2025”.

Istovremeno, sve više ljudi se okreće društvenim mrežama i video-platformama poput TikToka i JuTjuba za informisanje, što dodatno fragmentira medijski pejzaž, a povrh svega otežava pristup pouzdanim informacijama.​

Takav trend prepoznaju i sami korisnici, koji izražavaju zabrinutost zbog tačnosti informacija koje se plasiraju na internetu.

Srbija izvan proseka u svakom pogledu

Longitudinalnim istraživanjem Rojtersovog institute za studije novinarstva, koje se u kontinuitetu sprovodi od 2012. Godine omogućavajući tako uporedivost rezultata, Srbija nije obuhvaćena.

Međutim, koristeći istu metodologiju, istraživanje je na uzorku od 2.027 ispitanika 2022. godine sprovelo Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), a rezultate objavilo u „Izveštaju o digitalnim vestima – Srbija“.

Jedan od nalaza tog istraživanja je bio da Srbija, u poređenju sa zemljama obuhvaćenim globalnim istraživanjem, zauzima prvo mesto kada se radi o trendu izbegavanja vesti.

Naime, oko 65 posto anketiranih je izjavilo da namerno – povremeno ili često – izbegava vesti, i to zbog njihovog negativnog uticaja na raspoloženje, zatim zbog previše vesti o politici i koroni, kao i njihove iscrpljujuće količine.

Paralelno, vesti se u Srbiji intenzivno prate: preko 90 posto ispitanika je odgovorilo da ih konzumira najmanje jednom, a većina (66 posto) i više puta dnevno. Najveće interesovanje vlada za lokalne vesti (64 posto) i vesti iz sveta (63 posto), a potom i za političke vesti (54 posto) i vesti o zdravlju (52 posto). 

Glavni izvor informisanja građana u Srbiji i dalje je televizija (34 posto), dok su društvene mreže na drugom (25 posto – među njima se izdvaja Fejsbuk kao platforma koju koriste građani za informisanje), a sajtovi i aplikacije dnevnih novina (22 posto) na trećem mestu.

Što se tiče stepena poverenja, tek 29 posto građana Srbije smatra da se može verovati većini vesti, 43 posto njih ne gaji to poverenje, dok 62 posto ispitanika izražava zabrinutost za istinitost vesti koje se plasiraju na internetu. S tim u vezi, signifikantan je i podatak da se čak 85 posto anketiranih susrelo sa lažnim vestima i obmanjujućim informacijama.

Na dnu zemalja Srbija se nalazi u pogledu još jednog pokazatelja, a to je procena stepena nezavisnosti medija.

Naime, tek 14 posto građana veruje da su mediji politički nezavisni, a 16 posto misli da su i ekonomski nezavisni. Poređenja radi, manji procenat onih koji misle da su mediji politički nezavisni zabeležen je samo još u Italiji (13 posto), Španiji i Grčkoj (8 posto).

Štaviše, čak tri četvrtine ispitanika smatra da svi ili većina medija u Srbiji ne radi u javnom interesu tj. ne brine za društvenu dobrobit, a takav stav nije zabeležen ni u jednoj od zemalja u kojima Rojterstov institute sprovodi istraživanje.

Kako povratiti poverenje?

Na ovo pitanje, glavna i odgovorna urednica portala Storyteller, Vladimira Dorčova Valtnerova, odgovara:

„Mediji moraju da pronađu način da povrate poverenje publike, da ponovo postanu relevantni i da ponude sadržaj koji će ljude motivisati da se informišu i angažuju. To zahteva transparentnost, objektivnost i posvećenost istinitom izveštavanju, ali i inovativne pristupe i formate koji će vesti učiniti pristupačnijim i zanimljivijim“. 

Portal Storyteller se tako vremenom profilisao kao medij prepoznatljiv po novinarstvu zasnovanom na rešenjima (eng. solutions journalism, SOJO), koje stvarnost ne predstavlja samo u svetlu problema, već nudi i odgovore na pitanja kako bi nešto u stvari moglo zaista i da funkcioniše.

Značajan porast angažmana publike, ovaj portal beleži i tako što neguje video-sadržaje kreirane za društvene mreže, a što uostalom i jeste jedan od vodećih trendova u svetu i kod nas kada se radi o medijskim navikama.

“Podaci pokazuju da je tokom januara i februara ove godine zabeleženo ukupno oko 3 miliona pregleda video-zapisa na našim profilima na Fejsbuku, Instagramu i TikTok-u. Ovaj izvanredan rast ukazuje na promenu navika publike, koja sve više vremena provodi konzumirajući video-sadržaj i učestvujući u interakcijama kroz deljenje i komentarisanje”, kaže Vladimira Dorčova Valtnerova za Magločistač. 

Istovremeno, dodaje ona, primetno je i povećanje interesa za praćenje novosti putem onlajn portala, što sugeriše da se informisanje sve više seli u digitalno okruženje. 

“Kod nas je prisutan značajan napredak u jačanju zajednice, posebno na društvenim mrežama. Prepoznati smo kao relevantan i pouzdan izvor informacija, što je rezultiralo povećanjem poverenja publike u naš profesionalni rad. To poverenje se ogleda i kroz aktivno učestvovanje u crowdsourcing-u, gde nam ljudi šalju svoje materijale, fotke i video-sadržaje, kako bismo ih obradili i objavili, verujući da će njihovi napori biti prepoznati i podržani”, ističe urednica portala Storyteller.

Povećanom angažmanu zajednice svakako su, dodaje ona, doprineli i aktuelni studentski protesti koji su doveli do neke vrste buđenja ljudi iz apatije.

“Kao da su ljudi shvatili da je informisanost ključna za donošenje dobrih ili kvalitetnih odluka i aktivno učešće u zajednici. Protesti su možda bili katalizator ovog procesa, ali verujem da je to dublja promena. Ljudi shvataju da izbegavanje vesti dugoročno šteti njima samima i njihovoj zajednici”, zaključuje Vladimira Dorčova Valtnerova na kraju.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Mladi i mediji za demokratski razvoj“ koji Magločistač realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja izneti u ovom tekstu ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.