U okviru 23. Festivala evropskog filma Palić će u ponedeljak, 18. jula, u Savremenoj galeriji Subotica u 19 časova biti održana izložba “Mala čitanka Vojvođanskog konceptualizma” istoričara umetnosti iz Novog Sada, autora i kustosa postavke Nebojše Milenkovića. Izložba će biti otvorena do 31. avgusta.
Autor i kustos:
Umetnici/izlagači:
Slavko Matković • Bálint Szombathy • Božidar Mandić • Slobodan Tišma • Čeda Drča • Katalin Ladik • Atila Csernik • László Kerekes • László Salma • Vujica Rešin Tucić • Novosadska gradska komuna • Ante Vukov • Zoltán Magyar • József Markulik
“Ja ne stvaram umetnost – Ja razumem” (Slavko Matković)
Kraj šezdesetih i početak sedamdesetih godina XX veka period je u kom je naša civilizacija, a do danas se to nažalost nije ponovilo, dobila neslućeni elan i zanos u čijem fokusu je bila namera redefinisanja samih termina umetnosti, kulture i društva – odnosno njihovih međusobnih odnosa. Posrnuli svet, nakon brojnih kriza – od hladnoratovskih političkih, pa do ekonomskih – šezdesetosmaškim pobunama, i iz njih proizašlom klimom velikog odbijanja, uspeo je, makar na trenutak, da povrati i redefiniše izgubljeni smisao. Umetnost više nije stvar povlašćenih elita, već živa praksa koja, po Jozefu Bojsu kao jednom od korifeja novih umetnosti, treba da bude/postane ona duhovna praksa koja će na kraju dovesti i do stvaranja novog, lepšeg i pravednijeg društva budućnosti. Reč je o novom senzibilitetu i shvatanju same uloge i funkcije umetnosti – svakako povezanim sa atmosferom međunarodne solidarnosti, borbe za ljudska (građanska) i politička prava. Ključni termini kojima se opisuju umetnost i društvo tog vremena bili su: eksperiment, alternativa, istraživanje, eksces,…
I u našoj sredini, to je period kada se umetnost sa ovih prostora – kao nikad pre ni posle toga – kreće uporedo sa najaktuelnijim događajima na internacionalnoj art sceni, istovremeno aktivno participirajući u njoj. Pojava Novih umetnosti 1960-ih i 1970-ih u Srbiji vezuje se za artističke i životne aktivnosti članova umetničke grupe Bosch+Bosch, osnovane u subotičkoj poslastičarnici Triglav 27. avgusta 1969, kao i novosadskih konceptualnih grupa Kôd, odnosno (E i kasnije (E –Kôd, Januar i Februar koje sa radom počinju tek neznatno kasnije. Logistička podrška nalazila se u onovremenim omladinskim institucijama (pre svih novosadskoj Tribini mladih, kasnije i beogradskom SKC-u) i štampi (časopisima Index, Polja, Új Symposion, Student i drugim), a duhovno srodništvo u vezama sa sa alternativnom rock’n’roll kulturom,teatrom i crnotalasnim filmom, umetnicima iz drugih jugoslovenskih republika ali i novom mađarskom avangardom.
Prevazilazeći dotadašnje estetske kategorije, konceptualna umetnost prerastala je u aktivnost usmerenu na preispitivanje i prevrednovanje ključnih pitanja tadašnjeg umetničkog i društvenog ustrojstva. Umesto stvaraoca obasjanog inspiracijom – pored samih umetnika, umetnost počinju da proizvode i ideje. Od stvaraoca – umetnik postaje društveni radnik, a njegovi radovi (rađeno a ne stvarano) sredstvo kojim se jedna patrijarhalna i u osnovi tradicionalistička, ako već ne i konzervativna kultura – svakodnevno preobražavala i modernizovala praktikovanjem prevratničkih intelektualnih praksi kakvima u istoriji naše umetnosti i kulture ne postoji pandan.
Koncipirana od radova dostupnih u javnim zbirkama (umetničkim kolekcijama Moderne galerije i Gradskog muzeja u Subotici kao i novosadskog Muzeja savremene umetnosti Vojvodine) izložba Mala čitanka vojvođanskog konceptualizma namerava da ukaže na neke od ključnih primera pomenutih životnih i artističkih aktivnosti i praksi umetnika – istinskih kosmopolita koji su živeli i radili u malim vojvođanskim (tada jugoslovenskim) gradovima. Ovaj put akcenat je, naravno, na umetnicama iz Subotice.
Izvor: palicfilmfestival.com, Magločistač
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.