Napadi na lokalne novinare – napadi koji se ne vide

Prošla godina je bila rekordna po broju formiranih predmeta zbog napada i pretnji novinarkama, novinarima i medijima, prema navodima iz statistike javnih tužilaštava, preneo je ANEM. Slavko Ćuruvija fondacija zabeležila je najmanje 834 verbalna napada najviših državnih funkcionera na kritički orijentisane novinare i medije u Srbiji od 1. avgusta 2025. do 31. januara 2026, a samo tokom februara 2026. godine zabeleženo je najmanje 171 verbalni napad na medije i novinare od strane najviših državnih i partijskih funkcionera.

Iako ne postoji posebna statistika koja se bavi napadima na lokalne novinare, u proteklom periodu zabeležen je niz incidenata u manjim lokalnim sredinama, od fizičkih i onlajn napada do ignorisanja kritičkih medija od strane funkcionera u lokalnim samoupravama.

Subotica: Navikli smo da radimo u teškim uslovima

Portal „Magločistač“ sa sedištem u Subotici u poslednjih godinu dana je dobio niz uvreda, pretnji, pa i pretnji smrću na društvenim mrežama i preko zvaničnog mejla. U poslednje vreme su učestali botovski komentari i pitanja kako se finansiraju.

Natalija Jakovljević, novinarka portala “Magločistač”, kaže da nije tajna kako se finansiraju i da je sve dostupno na APR-u, a naznačeno je i na kraju njihovih tekstova kada su oni projektno finansirani.

„Ne činimo mi nikakvo krivično delo jer nas finansiraju donatori iz Evropske unije. Mi nemamo drugu mogućnost da opstanemo, ne računamo na novac iz gradskog budžeta jer je on svakako predviđen za režimske medije koji su plaćeni da ne rade svoj posao, da ćute, ne postavljaju pitanja od javnog značaja, da ne izveštavaju sa studentskih i građanskih protesta, i press konferencija opozicionih stranaka“, naglasila je Jakovljević.

Kao najdrastičniji primer dosadašnjih napada u Subotici navela je događaje iz novembra 2025. godine kada su koleginica Nataša Filipović iz medija “Subotičke.rs” i ona izveštavale sa građanskog protesta na raskrnisi kod hotela Patria. Tom prilikom je održan i skup ispred stranačkih prostorija SNS-a, što su takođe htele da dokumentuju.

“Kada smo se približile, opkolila su nas trojica muškaraca u crnom, a među njima je jedan imao i fantomku navodeći da ne smemo fotografisati ljude. Ja sam rekla da je ovo javna površina na kojoj se oni nalaze, da ih mi ne ometamo, samo želimo u izveštaju navesti da su se okupili, uz fotografiju. Rekli su da izbrišemo sve iz telefona, što smo odbile. Jedan od njih je prišao meni i zgužvao je press karticu Magločistača koju sam nosila oko vrata, dok je Nataši drugi hteo da otme mobilni telefon. Nakon toga su policajci reagovali pa je sprečen mogući veći incident“, ispričala je Jakovljević i dodala da policija nije legitimisala napadače, što smatra velikim propustom.

Nakon toga su pozvane u Osnovno javno tužilaštvo, po službenoj dužnosti, jer se napadi na novinare tretiraju po ubrzanoj proceduri. Dale su iskaz i policiji, te je sačinjena službena beleška i tamo, međutim, obe su odlučile da neće zvanično prijaviti slučaj.

„Da li smo pogrešile ili ne, vreme će pokazati. Očigledno novinari danas trpe više nego što bi smeli u ovakvim situacijama. Policija još uvek nije, na zahtev tužilaštva, dostavila imena naših napadača, samo izjavu očevidaca. Niti mislim da će policija to uraditi, ako do sada nisu. Verovatno se to stopiralo sa nekog višeg nivoa“, naglasila je novinarka „Magločistača“.

Prema njenim rečima, lokalna vlast za sada uvažava njihova pitanja i trudi se da odgovori na njih. Međutim, postoje i situacije kada ne dobiju poziv na neki događaj, kao na primer, svečano otvaranje Narodnog pozorišta u Subotici nakon 19 godina čekanja. Za ovaj događaj su saznali slučajno i nakon intervencije uspeli da obezbede prisustvo.

“Mi smo navikli da radimo u teškim uslovima. Izveštavali smo tokom svih važnih društvenih kriza koje smo imali: migrantska kriza, kovid, studentski protesti. Osećam zaista da je privilegija raditi ovaj posao i u otežanim uslovima jer znamo da radimo pravu stvar, da se bavimo temama od javnog interesa, i da radimo na način na koji drugi lokalni mediji ne rade – precizno, profesionalno, izbalansirano. Magločistač nije navijački medij, mi smo građanski medij, pa su nam građani u fokusu i javni interes. Kod nas nema propagande, trudimo se da naši tekstovi, analitički i istraživački budu izbalansirani i da oslikavaju stanje kakvo ono jeste. Povratna informacija su ljudi, naša čitanost“ objasnila je Jakovljević i dodala da novinarstvo ima uticaj na privatni život.

„Teško je nekada razdvojiti poslovno od privatnog i to zna da napravi probleme, ali mi smo novinari 0-24, to je naš poziv i on se ne može raditi bez ljubavi. Kada se nešto desi, mi radimo, izveštavamo. Trudimo se da se isključimo kad god je to moguće i da se posvetimo privatnom životu, porodici i ljudima koji su nam važni, koje volimo“, zaključila je ona.

Posebno je teško raditi u maloj lokalnoj sredini kao što je Bačka Topola, iz koje za „Magločistač“ izveštava Maja Savić.

„Mislim da je njoj ponekad teže nego nama u Subotici. Teško je doći do sagovornika koji će govoriti pod imenom i prezimenom, ljudi se plaše, sa druge strane i vlast se boji svakog vašeg slova, vrše neposredno pritiske na različite načine, ucenjuju se sagovornici koji govore za naš medij, pokušavaju da se zastraše. Naša koleginica ne dobija pozive na dešavanja. Ali i pored svih tih poteškoća, Maja radi izuzetan posao i veoma profesionalan, školski pristupa poslu i svakom tekstu. Nekada njeni tekstovi imaju veću posećenost, čitanost nego tekstovi iz Subotice“, rekla je Natalija Jakovljević.

Na pitanje da li se kao medij prijavljuju na konkurse lokalne samouprave za sufinansiranje medijskih projekata, naša sagovornica kaže da to neće raditi sve dok se novac deli „podobnim, nekritičkim i neprofesionalnim medijima“.

Bečej: U maloj sredini targetiranje nije samo profesionalna prepreka – to je pokušaj socijalne izolacije

Poslednjih godinu dana primetna je promena u intenzitetu i načinu napada na portal “Bečejski mozaik” – napadi su postali direktniji, ličniji i javno manifestovani. Kristina Demeter Filipčev, novinarka ovog kritičkog medija, fizički je napadnuta novembra 2024. godine, za vreme izveštavanja sa protesta ,,Zastani Srbijo´´u Bečeju. 

Novinarka je prišla grupi lica koja su se pojavila na skupu sa ciljem da događaj ometaju, predstavila im se i postavila pitanje. Nakon toga je doživela veliki broj uvreda i grubo je odgurnuta od strane više lica. Slučaj je prijavila u nadležnoj policijskoj stanici.

Kristina je u proteklih godinu dana dobijala i direktne pretnje putem društvenih mreža, što je prijavljeno Posebnom javnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, a medij za koji radi funkcioneri lokalne vlasti sistematski ignorišu.

Predsednik opštine Bečej je targetirao i optuživao novinarku “Bečejskog mozaika” tokom dve poslednje sednice Skupštine opštine Bečej krajem 2025. godine.

“U maloj sredini targetiranje nije samo profesionalna prepreka – to je pokušaj socijalne izolacije”, otvoreno je rekla Kristina Demeter Filipčev.

“Kada vas oni koji misle da su lokalni moćnici javno obeleže, istovremeno šalju poruku građanima da ste ‘nepoželjni’ ili ‘opasni’ i da je otvorena sezona lova na vas. U mestima kao što je Bečej, gde svako poznaje svakoga, granica između profesionalnog i privatnog lako se briše, a time ‘sigurno mesto’, gde možeš nakratko da se sakriješ kako bi oporavila sebe, jednostavno ne postoji – jer da se ne lažemo, stalna izloženost targetiranju, uvredama, omalovažavanju, šikaniranju, mizoginiji, pretnjama i uvredama, što u stvarnom životu, što na društvenim mrežama, utiče na svakog na ovaj ili onaj način. Nije prijatno kada se svakodnevno krećeš među tim ljudima, nevažno je da li su lokalni funkcioneri, lokalni botovi ili građani koji nemaju hrabrosti da kažu ono što misle, pa bes zbog sopstvenog kukavičluka prenose na tebe”, objasnila je novinarka.

Na njen profesionalni rad to ne utiče, jer, kako kaže, nije naučila da odustane. Ono što je brine i rastužuje u slučaju svih novinarki, novinara i medija koji su izloženi bilo kojoj vrsti napada je nedostajuća ili veoma tiha podrška lokalne zajednice.

U godini nakon pada nadstrešnice, zbog pritisaka i pretnji, desilo se to što su mislili da se neće desiti nikad: glavni urednik je odlučio da nakon 27 godina postojanja obustavi štampanje dvojezičnih novina “Bečejski mozaik”.

Kristina navodi da su pritisci u različitim oblicima postojali oduvek, ali su bili suptilniji. Prema njenim rečima, mnoge lokalne vlasti smatraju da “ako dobiješ deo medijskog budžeta, ima da pišeš hvalospeve o njima”. Targetiranje od donosilaca odluka često je dozvola pojedinim građanima da se ponašaju slično.

“Napadi građana su najčešće proizvod dezinformacija ili veštački stvorene polarizacije u kojoj se novinari koji ukazuju na probleme predstavljaju kao ljudi koji mrze svoj grad, koji su izdajnici, ustaše itd. Bilo je takvih slučajeva, lokalni podržavaoci vlasti osim ustaljenih mantri (ustaša, izdajnik) mrze i žene, pa me pitaju na šta ličim, šalju me da dinstam luk umesto da pišem, nazivaju me spodobom, mog sina sa invaliditetom nakazom”, rekla je Filipčev.

Napadi na novinarku “Bečejskog mozaika” nemaju sudski epilog i praćeni su nizom zataškavanja i, kako Kristina kaže, apsurdnih situacija. Jedna od prijava je i odbačena.

“Iako je Udruženje građana ‘Samo lokalno’ odmah nakon incidenta objavilo identifikaciju osoba sa video-snimka koji sam sačinila na terenu – njihova imena, prebivališta, od Bečeja do Beočina, radna mesta i povezanost pojedinaca sa vladajućom strankom – policija mesecima nije uspela da uradi isto. Na zahtev javnog tužioca, koji je inače i kontakt-tačka za novinare, policija je trebalo da identifikuje lica koja su uzvikivala uvrede i da provere da li me je neko od njih fizički napao, iako se na snimku jasno vidi trzanje kamere u trenutku kada sam gurnuta s leđa i čuje se kako vičem da me ne guraju. Tek nakon što sam sama dostavila tužilaštvu identifikacije, inače i danas javno dostupne podatke na društvenim mrežama, policija je prikupila njihove izjave. Prema službenim beleškama policije, identifikovane osobe sa video snimka dale su gotovo identične izjave, koristeći iste formulacije. Nakon što je policija dostavila tužilaštvu ove i ovakve službene beleške, koje opovrgavaju moji video snimci sa terena, tužilac me je početkom avgusta prošle godine pisanim putem obavestio da nema mesta pokretanju krivičnog postupka po službenoj dužnosti. Danas se vodi prekršajni postupak protiv dve osobe zbog kršenja Zakona o javnom redu i miru”, ispričala je naša sagovornica.

Ovaj slučaj izdvojen je kao jedan od dva „neobična primera“ u Srbiji u analizi NUNS-a o neujednačenom postupanju tužilaštava kada odluče da ne preduzimaju gonjenje po službenoj dužnosti.

“Kao i u svemu, tako i u novinarstvu živimo vreme beščašća. Smatram da bi bilo lekovito, ako i kada sve ovo prođe, da bude lustracije i u novinarskoj profesiji”, zaključila je novinarka “Bečejskog mozaika”.

Fondacija “Sloboda štampe”, koja proizvodi medijski sadržaj za mađarsku nacionalnu zajednicu u Srbiji, takođe trpi kontinuirane pritiske, ignorisanje od strane lokalnih samouprava u mestima u kojima izveštava, pre svega u Senti, i ne dobija sredstva na lokalnim i pokrajinskim konkursima za projektno sufinansiranje medija.

Saradnica Fondacije, autorka ovog teksta, Mina Delić, targetirana je od strane jednog režimskog medija sa sedištem u Beogradu samo dan nakon što je izveštavala sa blokade Osnovnog suda u Senti koju je organizovala Srpska napredna stranka u martu 2024. godine. Tom prilikom je iznet niz izvrnutih činjenica i neistina o njenom novinarskom radu i ekološkom aktivizmu, a optužena je i za reketiranje lokalnih funkcionera i firmi, kao i multinacionalne kompanije Rio Tinto. Žrtva targetiranja bio je i Janoš Teke, novinar i urednik Fondacije “Sloboda štampe”.

Napadi na lokalne novinare učestaliji

Veljko Milić, advokat i član Stalne grupe za bezbednost novinara, objašnjava da se broj napada na novinare povećava svaki put kad su povećane tenzije u društvu i državi.

Prema njegovim rečima godina 2025. je bila godina velikih tenzija i to je glavni razlog povećanog broja napada na novinare.

“I dalje su najčešće verbalne pretnje, i to u onlajn sferi. Međutim, 2025. je karakteristična po tome što je značajno povećan broj fizičkih napada na novinare koji su izvršeni od strane pripadnika MUP-a. Prilikom demonstracija, umesto da policija štiti novinare, dodatno ih je onemogućavala da rade svoj posao i često ih čak i fizički napadala”, naglasio je Milić i dodao da se slučajevi napada na novinare ne rešavaju efikasno, a slučajevi koji dočekaju krajnji ishod u vidu pravnosnažne presude su sporadični i kreću se u broju od jedan do pet presuda godišnje.

Na osnovu svog dugogodišnjeg iskustva u ovoj materiji, Veljko Milić ima utisak da su napadi na lokalne novinare učestaliji.

“Ti napadi su često nevidljivi i ne dobijaju potrebnu pažnju javnosti, iako je kvalitetno lokalno novinarstvo jedan od uslova za rešenje krize koja traje već decenijama. Lokalni novinari žive u manjim sredinama i mnogo su izloženiji. U većim mestima novinari mogu da zadrže izvesnu dozu anonimnosti dok je u malim sredinama to nemoguće”, istakao je on.

Milić tvrdi da trenutno stanje u policiji i tužilaštvu po pitanju napada na novinare nije bilo nikada gore.

„Bili smo svedoci da su se napadi na novinare odvijali ispred policije koja nije reagovala, a u tužilaštvu postoje dvostruki aršini u primeni prava u zavisnosti od toga da li je počinilac krivičnog dela lice blisko vlasti. Razliku u tretmanu pravi i to za koju redakciju novinar radi“, ističe Milić.