Beogradski centar za ljudska prava: Prošle godine uhapšeno 1.636 ljudi zbog političkog aktivizma

Beogradski centar za ljudska prava saopštio je danas da je prošle godine, u vreme pojačanog građanskog aktivizma, uhapšeno i procesuirano 1.636 građana.

“Direktna suprotstavljenost građana koji su nikada spremniji i odlučniji bili da zaštite svoja prava, i sa druge strane sve represiviniji potezi izvršne vlasti obeležili su 2025. godinu po stanju ljudskih prava u Srbiji, kada je u periodu od juna do septembra uhapšeno i procesuriano 1.636 osoba”, ocenjeno je danas u izveštaju Centra.

Članica Beogradskog centra za ljudska prava Sanja Radivojević je navela da je prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) i Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) od juna do septembra prošle godine uhapšeno i procesuirano 1.636 osoba, od čega su 1.372 procesuirane u prekršajnom postupku, a 264 u krivičnom.

“Svaki put kada se pojača građanski aktivizam, direkcija policije postupa tako da procesuria što više ljudi, ne zato što to postoji opravdan razlog za takvo postupanje, već je to jedna represivna mera, poruka građanima čemu mogu biti izloženi u slučaju iskazivanja bilo koje građanske neposlušnosti”, rekla je ona na predstavljanju izveštaja u prostoru “Miljenko Dereta” u Beogradu.

Navela je da je privedeno 779 osoba, a da je 307 njih ostalo na zadržavanju do 48 sati, i da su krivične prijave podnošene protiv njih za krivična dela nasilničko ponašanje, ometanje službenog lica u vršenju dužnosti i napad na službeno lice.

“Informacija koju nam MUP nije dostavio, a koju smo mi iz medija pribavili, jeste da je veliki broj prijava podnet zbog krivičnog dela ugrožavanje i urušavanje ustavnog poretka. Ovo krivično delo se pojavilo kao aktuelno i vrlo učestalo u poslednjih godinu dana, u krivično-pravnoj praksi retko se dešavalo da je bilo kome stavljano na teret”, kazala je Radivojević.

Urednik izveštaja Dušan Pokuševski rekao je da su u izveštaju zabeležena dva “najopasnija trenda” – pravna nesigurnost i nekažnjivost za povrede ljudskih prava.

“Građanin kao pojedinac se oseća nezaštićeno u ovom društvu i jedinu zaštitu koju vidi kako bi se izborio za svoja prava jeste da pribegne zajedno sa drugim građanima, onome što mu garantuje Ustav i međunarodni propisi a to je kroz slobodnu okupljanja”, izjavio je on.

Dodao je da je prošle godine zabeležen visok stepen represije prema onima koji su želeli da izraze svoje mišljenje, i da je izostala obaveza države da ne ograničava pravo na slobodu okupljanja i da zaštiti sve učesnike javnih okupljanja.

Direktorka Beogradskog centra za ljudska prava Sonja Tošković kazala je da se izveštaj najviše fokusirao na građanske proteste i na ostvarivanje prava na slobodu okupljanja, izražavanja i slobodu udruživanja.

“Ako izveštaj posmatramo kao ogledalo društva, ono što možemo da vidimo u 2025. godini je duboko zabrinjavajuće, možemo da vidimo velike pritiske koji su postojali u odnosu na građane, akademsku zajednicu, civilno društvo, novinare, o tome je govorila i međunarodna zajednica u 2025. godini”, navela je Tošković.