U Novom Sadu je predstavljen zbornik „O duhu otvorenosti“ – dimenzije misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića”, koji su zajednički organizovali Savet za očuvanje misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića i Zavod za kulturu Vojvodine.
U Zborniku „O duhu otvorenosti“, u izdanju „University press“-a iz Sarajeva i Gradske biblioteke Subotica, prema rečima urednice Aleksandre Đurić Bosnić, sumirana su izlaganja učesnika sa prvog Međunarodnog okruglog stola posvećenog misaonom nasleđu Radomira Konstantinovića, održanom krajem oktobra meseca prošle godine u Subotici, i on predstavlja još jedan važan doprinos očuvanju i promišljanju opusa velikog filozofa i pisca.
Autori tekstova u zborniku, koji Konstantinovića ne samo da ne prepuštaju zaboravu, već pokreću nova promišljanja njegovog dela, smatraju da je upravo otvorenost opšta nit koja prožima čitavo delo tog pisca.
“Ne samo u književnosti, ne samo u filozofiji, već i u egzistenciji, u estetici. Jednom rečju, kompletno delo Radomira Konstantinovića nije i nikada neće biti zatvoreno, upravo zbog toga što komunicira sa svim onim piscima, misliocima, mladim filozofima, koji se bore za otvorene i slobodne sisteme i mišljenja, iz bilo koje kulture da dolaze” – rekla je Đurić Bosnić.
Zaborav je odbačenost… zaborav je “mentalno” ubistvo…. zaborav je rastrećenje od neželjenog, zapisao je Radomir Konstantinović u svom dnevniku.
“Konstantinović je imao u vidu srpsko društvo, ne previđajući naročito dve tendencije, tendenciju ka njegovom zatvaranju, koji je simbolizovao njegov čuveni naziv “palanka”, i otvoreno društvo”, objašnjava Latinka Perović, predsednica Saveta.
I jedna i druga tendencija su, međutim, prema Konstantinoviću, univerzalni fenomeni koji su zamislivi i u drugim zemljama.
Zato njegova filozofija predstavlja važno uporište u traženju odgovora na pitanja savremenog društva.
Foto: Skupština Vojvodine
Predsednik Skupštine APV Ištvan Pastor istakao je, u razgovoru sa novinarima, da je delo Radomira Konstantinovića toliko značajno i veliko da se uvek iznova može čitati, promišljati, o njemu razgovarati i iz njega učiti.
On je naglasio da je Konstantinović posvetio život borbi protiv destruktivnog palanačkog duha i da nam očuvanje njegovog nasleđa pomaže da razumemo šta nam se, kao društvu, dogodilo i događa.
“Da se vidi šta Konstantinović misli o tome ili šta je mislio o Evropi, sa kojom se danas susrećemo i koja treba da se promeni, jer sam potpuno ubeđen da su ideje na kojoj je građena moderna Evropa, koje se korene i u razmišljanju Konstantinovića, danas neodržive” – ističe Pastor.
Radomir Konstantinović bio je srpski filozof i književnik, kritičar nacionalizma i rata, koji je bio isključivan i odbacivan od srpske javnosti.
Konstantinović je najpoznatiji po kapitalnom delu “Filosofija palanke”.
Magločistač, RTV
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.