Subotičani redovno izmiruju svoje obaveze po pitanju poreza na imovinu, pokazuju podaci lokalne poreske administracije. Utvrđeno je više od 500 miliona dinara poreza na imovinu, polovina toga iznosa već je dospela na naplatu, a plaćeno je preko 200 miliona dinara. Dužnici iz prethodnih godina do početka jula imaju mogućnost da podnesu zahtev za reprogram poreskog duga.
Sekretarka sekretarijata za lokalnu poresku administraciju subotičke Gradske uprave Anka Trifunović kaže za Radio-televiziju Vojvodine da je ove godine izdato 65.390 rešenja o utvrđivanju poreza na imovinu građana, u ukupnom iznosu većem od 506 miliona dinara.
Dodaje da je nedavno istekao rok za plaćanje druge rate ovogodišnjeg poreza i nada se da će naplata biti na nivou iz prethodnih godina – preko 90 odsto.
“Dovešće se to negde preko 90 posto verovatno za koji dan za naplatu. Mogu da kažem samo da je prošle godine u isto vreme bilo 196 miliona uplaćeno, a sada je 201 milion”, ističe Anka Trifunović.
I pored dobre naplate poreza, ova služba suočava se i sa dugovanjima i fizičkih i pravnih lica koja duguju po oko 400 miliona dinara iz prethodnih godina. S tim da su kod pravnih lica najveći dužnici preduzeća u stečaju.
Svim dužnicima do početka jula dostupna je mogućnost reprograma, koji u zavisnosti od iznosa može doneti plaćanje duga na do 60 rata i otpis kamate.
“Do sad smo dobili negde oko 241 zahtev. Znači, do četvrtog jula se mogu podnositi ti zahtevi. Sad smo već dobili i programsku podršku, do sada nije bilo programske podrške, sada smo dobili programsku podršku, počećemo da izdajemo rešenja”, dodaje Trifunovićeva.
Subotičani su redovne platiše i ostalih poreskih obaveza koji predstavljaju prihod lokalne samouprave, tako da je zaključno s jučerašnjim danom naplaćeno oko 430 miliona dinara, što je za 65 miliona dinara više u odnosu na prošlu godinu.
Izvor: RTV (Boris Šuman)
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.