Razvoj kulture u Bačkoj Topoli: Budžet prosečan, ustanove zadovoljne, građani žele bioskop i koncerte

Prema analizi Nezavisne kulturne scene Srbije, prošle, 2024. godine Srbija je izdvajala 18 evra za kulturu po glavi stanovnika. Za iste potrebe, u Sloveniji je bilo izdvajano 115 evra, u Hrvatskoj 109, Crnoj Gori 40, a Bosni i Hercegovini 1,3 evra. 

Istovremeno, preporuka Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization – UNESCO), među čijim članicama se nalazi i Srbija od 1950. godine, je da se za kulturu na nivou države izdvaja bar 1 odsto budžeta.

Srbija, međutim, godinama u nazad ne uspeva da se približi tom minimumu: procene izdvajanja za kulturu kreću se u rasponu od 0,67 do oko 0,70 posto budžeta.

Različite analize pokazuju i da su u protekloj deceniji izdvojena budžetska sredstva lokalnih samouprava za kulturu takođe bila veoma mala, i da ona – premda variraju od jedne do druge opštine tj. grada – u proseku iznose oko 6 odsto.

Projekcijom budžeta Opštine Bačka Topola za narednu, 2026. godinu za kulturu je predviđeno oko 125 miliona dinara, što je 6,6 odsto od ukupnog budžeta. Poređenja radi, toliko se približno izdvaja i za socijalnu i dečiju zaštitu, a opet manje u odnosu na budžetska sredstva koja se opredeljuju za, recimo, razvoj turizma.

Pri tom, bitno je napomenuti da programska stavka “Razvoj kulture” obuhvata projekte poput rekonstrukcije zgrade Biblioteke “Eržebet Juhas” (2,4 miliona dinara) i izgradnje crkve u Malom Beogradu (6,1 milion dinara).

Tako je pod “Razvoj kulture” ove, 2025. godine bila uvrštena rekonstrukcija zgrade nekadašnjeg hotela “Panonija” sa 146 miliona dinara, pa je i ukupan budžet za kulturu iznosio oko 272 miliona.

Kada je reč o budžetu za kulturu za narednu, 2026. godinu, oko 63 odsto sredstava (79 miliona dinara) otišlo je za funkcionisanje lokalnih ustanova kulture – Biblioteke “Eržebet Juhas” (oko 29 miliona), Doma kulture (41 milion) i Muzeja opštine Bačka Topola (oko 9 miliona dinara), a to znači za plate zaposlenih (više od polovine sredstava), a nije zanemarljiv ni udeo troškova komunalnih i energetskih usluga.

Pored toga, budžetom za kulturu je predviđeno i gotovo 19 miliona dinara za dotacije nevladinim organizacijama iz oblasti kulture i institucijama za “jačanje kulturne produkcije i umetničkog stvaralaštva”, zatim 4,7 miliona za verske zajednice za unapređenje sistema očuvanja i predstavljanja kulturno-istorijskog nasleđa, a budžetom za kulturu su obuhvaćena i sredstva za ostvarivanje i unapređenje javnog interesa u oblasti javnog informisanja – 16 miliona dinara, od kojih je čak 15 miliona za usluge po osnovu ugovora.

U ustanovama kulture smatraju da je programskih sadržaja – dovoljno

Budžetom kojim raspolažu na godišnjem nivou uglavnom su zadovoljni, kažu u lokalnim ustanovama kulture, ali bi i programi bili bogatiji da je on veći, dodaju.

Istovremeno, jednoglasne su predstavnice ovih ustanova u proceni, ponuda kulturnih sadržaja u Bačkoj Topoli trenutno je uglavnom – zadovoljavajuća.

“Povratne informacije građana, naših posetilaca, jako su nam važne. Znače nam, i primedbe i kritike, sve ono što je dobro i loše kao mišljenje naše publike. Trudimo se da im izađemo u susret jer su nam oni zapravo najvažniji. Ovde se ipak prikazuje zaostavština njihovih predaka”, rekla je Marina Radaković, direktorka Muzeja opštine Bačka Topola.

Ona se ne slaže sa ocenom dela građana da Bačkoj Topoli manjka kulturnih dešavanja.

“To apsolutno nije istina. Ljudi mogu da zaprate našu stranicu na Fejsbuku, gde uvek najavljujemo dešavanja i objavljujemo šta se desilo. Ima kulture u našem gradu, i tu ne mislim samo na Muzej, već i na programe Doma kulture i Biblioteke. Samo se treba više informisati. Za potrebe lokalnog stanovništva, mislim da je ponuda koju imamo sasvim dovoljna”, zaključila je ona.

Zita Bednarik Prokec, direktorka Biblioteke “Eržebet Juhas” se takođe slaže sa ovom ocenom, uz citat Margaret Atvud koja je rekla – “Bolje nikada ne znači bolje za svakoga.”

“Ako pitate jedan sloj stanovništva, reći će da je dovoljno, drugi će reći da je previše, dok će treći smatrati da je premalo, a odgovor zavisi i od toga ko kojoj generaciji pripada i koliko je obrazovan. Biblioteka je zajedno sa ograncima u 2024. godini organizovala 100 događaja, što na nedeljnom nivou znači više programa na srpskom i mađarskom jeziku, a pokrivamo sve generacije od 0 do 99 godina”, navela je ona. 

Kako je istakla, ako se ovoj cifri doda i programska ponuda drugih kulturnih ustanova, “dobijaju se vrlo velike brojke“.

Ocenjujući položaj kulture u bačkotopolskoj opštini, ona je rekla da je on složen, naglašavajući da veruje da je ključ napretka u saradnji između snažnih ustanova, civilnog sektora i same zajednice.

Bednarik Prokec kaže i da je njen utisak da publika ima slobodu da se obrati ovoj ustanovi sa predlozima i sugestijama, ali da oni usvojeni, pre svega, moraju biti u skadu sa misijom Biblioteke “Eržebet Juhas” i vrednostima koje ona zastupa.

“Publika uglavnom traži poznatije pisce i predavače, i mi, u skladu sa svojim mogućnostima, nastojimo da ih dovedemo. Traže i informatičke kurseve za starije, koje planiramo da pokrenemo naredne godine. Mnogi su izrazili želju da bi voleli više predavanja o istoriji Bačke Topole”, navela je neke sugestije korisnika usluga ove kulturne ustanove Zita Bednarik Prokec.

Direktorka Doma kulture opštine Bačka Topola, Timea Čipe, za Magločistač takođe ocenjuje da je ponuda kulturnih dešavanja u Bačkoj Topoli “više nego dovoljna”.

“Smatram da spram potreba stanovništva imamo i više nego dovoljno široku ponudu kulturnih sadržaja i programa, koja svakako može biti još bogatija i oko čega se takođe trudimo. Radimo na tome da je učinimo bogatijom iz godine u godinu, što naša publika, sigurni smo, ume da prepozna”, rekla je Čipe.

U tom smislu, kako dodaje, “apsolutno svaka sugestija može biti konstruktivna u cilju poboljšanja kvaliteta sadržaja”:

“Mi, kao ustanova od kulturnog i društvenog značaja smo otvoreni i stojimo na raspolaganju našoj publici i posetiocima da nam se obrate kako bismo zajedno unapredili već postojeći sadržaj”.

“Šta je sa bioskopom?”

Portal Magločistač je u novembru ove godine sproveo anketu među svojim čitaocima i čitateljkama iz bačkotopolske opštine o njihovom zadovoljstvu i potrebama kada su u pitanju kulturna dešavanja u gradu, a među komentarima koje su oni ostavljali, najveći broj se odnosio na nezadovoljene potrebe za bioskopskim projekcijama.

“Hoćemo savremene bioskopske projekcije novijih filmova na nedeljnom nivou”, napisao je jedan od anketiranih, dok je drugi konstatovao da “u Bačkoj Topoli bioskop uopšte ne radi, a izbor predstava na srpskom jeziku je zanemarljiv”. Sličnog stava je i Bačkotopolčanka koja smatra da “bioskop i pozorište ne postoje u Topoli”.

Dalje se nižu komenari: “Meni najviše nedostaje bioskop”, “Hoćemo bioskop!”, “Šta je sa bioskopom?”…

U Domu kulture za Magločistač kažu da bioskop i njima, kao i publici, jednako nedostaje i da rade na rešavanju ovog problema.

“Ono što publici, kao i nama, trenutno najviše nedostaje kao deo programa, i što ljubitelji bioskopa već neko vreme traže od nas svakako su novi filmski hitovi na čijem rešenju intenzivno radimo i verujemo da ćemo uskoro doći do rešenje, i da će se nova filmska ostvarenja ponovo kroz velika vrata vratiti na naše bioskopsko platno”, odgovorila je direktorka ove kulturne ustanove, Timea Čipe.

Kako je precizirala, radi se na poboljšanju saradnje sa distributerskim kućama, koje su u međuvremenu promenile svoj sistem rada u odnosu na dosadašnji, te su iz Doma kulture “bili prinuđeni da pronađu drugo rešenje kako bi aktuelni bioskopski hitovi posle duže pauze ponovo našli put i do njihove publike”.

Odgovarajući na konstataciju Bačkotopolčana da ni pozorišna ponuda nije zadovoljavajuća, Čipe ocenjuje da je predstava ipak dovoljno:

“S obzirom na to da smo mala sredina, smatram da sasvim lepo zadovoljavamo potrebe publike što se broja pozorišnih predstava tiče”.

Pored toga što je sredina mala, ona je i višejezična i razuđena, što takođe predstavlja izazov za sve bačkotopolske kulturne ustanove.

“Sa tim izazovom se nosimo veoma uspešno i sa zadovoljstvom, zahvaljujući ustanovama i udruženjima sa kojima sarađujemo, kao što su srpski i mađarski kulturni centri našeg grada i mnoga druga civilna udruženja. Tako uspevamo da organizujemo neke od najposećenijih manifestacija. Lepota našeg posla je u raznolikosti kultura, koje čine jednu široku lepezu pod kojom ima mesta za sve. Sve to nas čini da se osećamo upravo tako da smo zajedno jači”, istakla je direktorka Doma kulture.

Kako je dodala, tokom cele godine Dom kulture nudi sadržaje “za koje se često traži karta više”, dok na njihovim društvenim mrežama o tome prave foto-izveštaje za koje kažu da “govore više od 1.000 reči”.

“Programe realizujemo u salama Doma kulture, dvorištu Zavičajne kuće, na platou između Muzeja i katoličke crkve za vreme zimskih praznika kada je klizalište u pitanju, zatim na prostoru Umetničke kolonije leti kada su nam aktuelni Dani lavande, uključujući berbu, kreativne radionice, muzičke programe i koncerte na otvorenom, kao i na Manifestacionom trgu za vreme Dana opštine.” 

Ova ustanova je, naglašava Čipe, “samo jedna karika u lancu” koji čine još dve kulturne ustanove, dva poznata i priznata kulturna centra, amatersko pozorište, sekcije rukotvorina i aktivna civilna sfera, a svi zajedno čine da “položaj kulture bude raznovrstan, šarenolik i široko orijentisan na publiku”.

“Rečenica ‘Zajedno smo jači’ ima stvarnu osnovu, jer manifestacije u saradnji sa kulturnim i obrazovnim ustanovama, kulturnim centrima, kulturno-umetničkim društvima i civilnim organizacijama naše opštine su svakako još značajnije i imaju veću posećenost”, zaključila je Timea Čipe.

U anketi Magločistača (koja ne pretenduje na reprezentativnost!), učestvovalo je preko 60 ispitanika, od kojih se trećina izjasnila da nije zadovoljna ponudom kulturnih sadržaja u Bačkoj Topoli, dok je tek 10 odsto njih ocenilo da su im potrebe za kulturnim dešavanjima zadovoljene.

Preko 38 odsto učesnika ankete smatra da najbolju ponudu ima Biblioteka “Eržebet Juhas”, dok je najmanje anketiranih svoj glas u tom smilsu dalo Muzeju opštine Bačka Topola, a radom Doma kulture zadovoljno je oko 17 odsto ispitanika.

Gotovo polovina učesnika ankete je u dobi između 40 i 60 godina, a najveći broj njih, 33 odsto, trudi se da poseti sva kulturna dešavanja u Bačkoj Topoli, dok 10 odsto godišnje ne poseti nijedan kulturni događaj.

Interesantan je podatak da se preko 60 odsto anketiranih izjasnilo da bi bilo zainteresovano za neki dvojezični srpsko-mađarski kulturni programski sadržaj, kao i podatak da blizu 70 odsto njih kaže da im nije poznata nijedna nevladina organizacija u Bačkoj Topoli čije su aktivnosti usmerene na kulturu.

Upitani šta je to što u kulturnoj programskoj ponudi Bačke Topole nedostaje, gotovo 86 odsto anketiranih navodi da su to koncerti i muzička dešavanja, zatim slede pozorišne predstave i bioskopske projekcije na srpskom jeziku za odrasle i decu.