Vlasnik privatne kompanije obnavlja palatu Karla Lihtnekerta: „Objekat vraćamo u prvobitni oblik – po svaku cenu“ (FOTO)

Jedna od predivnih subotičkih palata sa elementima neogotike, koja nosi ime gostioničara Karla Lihtnekerta, neretko je zbog svoje tamno sive boje neopravdano skrivena među krošnjama raskošnih platana u Parku Ferenca Rajhla, koji čuva i druge veoma značajne bisere subotičke arhitekture. Međutim, deo ovog objekta je nedavno dobio novog vlasnika koji je odlučio da zgradu vrati u njeno prvobitno stanje, i to – po svaku cenu.

Trenutno se rekonstruiše krov objekta, a nedavno je završena i obnova dela njegove unutrašnjosti, u koji, kada kročite, imate utisak kao da ste se zaista vratili 125 godina unazad. Osim vlasnika, za izgled unutrašnjosti su zaslužni vredni majstori i slikari koji još uvek neguju nekadašnji veoma mukotrpan i zahtevan način rekonstrukcije starih detalja, a koji nove generacije, na žalost, gotovo da i ne poznaju.

Prčić Vujnović: „Palata skrivena iza sivila i naslaga vremešnosti“

Ova monumentalna najamna palata, u Parku Ferenca Rajhla broj 13 u Subotici, podignuta je 1897. godine za gostioničara Karla Lihtnekerta (Lichtneckert Károly) po projektima poznatog subotičkog arhitekte Titusa Mačkovića. Izgrađena je sledeće godine na uglu spram Železničke stanice, u nizu sa palatama Simeona Leovića, Lajoša Vermeša i Lazara Mamužića.

„Palata je bila pravo iznenađenje i dostojan predstavnik grada za putnike koji bi u ovaj grad stizali železnicom. Na žalost, lepota ove raskošne fasade koja nosi elemente neogotike skrivena je danas iza sivila i naslaga vremešnosti“, kaže za Magločistač arhitektica iz Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture (MZZSK) Subotica, Gordana Prčić Vujnović, izražavajući nadu da će oživljavanje ovoga prostora uvođenjem brze pruge i rekonstrukcijom Železničke stanice ubrzati i restauraciju palate Karla Lihtnekerta.

Budući da se najamna palata nalazi u okviru gradskog jezgra koje je proglašeno za Prostornu kulturno istorijsku celinu – nepokretno kulturno dobro od velikog značaja, a i sama je spomenik kulture, kao takva uživa zaštitu predviđenu Zakonom o kulturnim dobrima.

MZZSK Subotica je izdao uslove za preduzimanje mera tehničke zaštite za rekonstrukciju dela krova ovog objekta naručiocu uslova, privatnoj kompaniji SAT-TRAKT iz Bačke Topole.

Rakanović: „Vlasnik objekta nije želeo da gleda kako zgrada propada“

Predstavnica ove kompanije, Dijana Rakanović, koja se kroz rekonstrukciju palate i sama zaljubila u stare subotičke građevine, sada, kaže, vodi brigu o svakom sitnom detalju kako bi obnova ove zgrade izgledala onako kako je to zamislio vlasnik firme Janoš Žemberi.

„On je čovek koji ima veoma veliki afinitet prema starinama, voli da stare stvari vrati u svoj prvobitni oblik – po svaku cenu. Njemu je žao bilo da vidi kako ova zgrada propada. Kada je kupio prvi stan ovde tj. naša kompanija, dole je bila čuvena kafana ’Tri Jelena’ koja se raspadala, objekat je bio skroz poplavljen. U ovom objektu je nekada bila i apoteka, pa deo lokalne televizije i radio-stanice“, navodi Rakanović.

Prema njenim rečima, kada je ovaj operater došao u Suboticu, prvi uslov je bio da se sredi objekat u kom će biti otvoren korisnički centar.

„Krov vraćamo u pređašnje stanje. On je rađen od pocink lima, mi ga pravimo od istog lima i sve ukrase radimo da budu identični originalima. Ima na objektu jedan jako interesantan prozor koji je pao. Mi smo, naravno, sačuvali taj prozor i odneli ga kod umetnika limara koji je napravio zaista identičan prozor koji smo posle vratili nazad, kao i sve te fine ukrase koje smo identično napravili. Radićemo sada kupolu, pa trenutno montiramo skelu. Cilj nam je da obnovimo te limene delove, oluke, da bi zgrada bila funkcionalna, da ne bi prokišnjavala“, objašnjava Rakanović.

Ona kaže da je istorijat ove zgrade veoma zanimljiv i da zapravo konstantno istražuju i trude se da o objektu saznaju što više je moguće:

„Mi smo prvo mislili da je mlinar bio vlasnik. To nam je bilo jako interesantno jer o njemu znamo da je bio tehnološki napredan za svoje vreme, čemu u suštini teži i naša kompanija. Međutim, po podacima, on je samo kupio plac, a zgradu su izgradili drugi vlasnici“.

Fasada izvorno bila žute boje

Izvorno je fasada, kako se vidi i na starim fotografijama, bila žuta, otkriva Rakanović, dodajući da sada ta boja izvire na delovima gde je sadašnja fasada saprana.

„Gazda naše kompanije bi jako želeo da to vrati kako jeste bilo. Voleli bismo kada bi Grad pomogao u tome, upravo iz razloga što nama ne pripada ceo već samo deo objekta, pa ne bi bilo izvodljivo da se polovina ofarba u jednu a da druga ostane u sivoj boji. Ovo su zaista velika sredstva, pa mi svake godine nešto sredimo“, napominje Rakanović.

Renoviranje krova je dosta velika investicija, kaže naša sagovornica, i podseća da je njihov cilj da sa radovima krenu od gore, a ne od spoljašnje fasade – da objekat ne bi prokišnjavao.

Dodaje da je objekat bio u dosta lošem stanju, „sav šupljikav“, kao i da se svi radovi odvijaju u dogovoru sa Međuopštinskim zavodom za zaštitu spomenika kulture u Subotici.

„Vrlo je zahtevno, iz razloga što stare zanatlije skoro uopšte i ne postoje. Kada kažete majstoru da hoćete oluk, oni vam donesu gotov oluk, a ovo se sve pravi na meru, sve se pravi identično kako je bilo originalno, od prozora, vrata, oluka, zidova, podova, svih elemenata“, navodi Rakanović.

Iz sadašnje perspektive, dodaje ona, stari majstori su bili umetnici u pravom smislu te reči, a takvih je danas sve manje i manje.

„Ovo je posao koji zahteva puno finansijskih sredstava i veliko strpljenje, ljubav, pažnju – ništa se ne može zbrzati i uraditi po principu ’e, sad ćemo nešto zamazati’, jer to onda nije to. Možda se tako radilo ranijih godina, i nas je to zateklo: stanovi su bili u dosta lošem stanju, kao i objekat spolja, što se i sada vidi. Ali eto, trudimo se…“, kaže Rakanović.

„Najviše nas boli kada vidimo da drugi ne cene svoju prošlost“

Prema mišljenju naše sagovornice, moguće je sačuvati stare zgrade, samo je potrebno više strpljenja i znanja da se sve vrati u prvobitno stanje.

„Veoma je ružno kada neko ne poštuje svoju prošlost jer prošlost je ovde, mi je imamo, grad Subotica je ima, treba to čuvati. Mi se trudimo da povratimo sve kako je bilo na ovom objektu, i najviše nas boli kada vidimo da neki drugi to ne rade“, poručuje Rakanović.

Ona smatra da ne treba dozvoliti da ovakve zgrade nestanu, jer „tako nestaje naša prošlost, nestajemo mi sami“.

„Subotica ima prošlost, ima predivne zgrade. Nas cene u svetu zbog toga, pa imamo i turističke ture koje dolaze da vide Suboticu. Puno turista dolazi da se slika ispred ovog objekta, kao i mladenci. Ako to prepoznaju ljudi sa strane, ne znamo zašto ne bismo prepoznali i mi koji živimo ovde“, ocenjuje Rakanović.

Ona dodaje da je njihova kompanija vrlo lokalno orijentisana, te stoga podržavaju lokalne inicijative.

„Mislim da se na ovaj način to najbolje pokazuje. Mi smo mogli da kupimo neki drugi objekat ili da sagradimo neku novu kockastu zgradu, pa da budemo srećni jer bi ona već odavno bila gotova za upotrebu, ali smo izabrali drugi put“, zaključuje Rakanović. 

Grujičić: „Imala sam jedinstvenu priliku da vratim u život delo vrhunskog majstora“

Projekat restauracije palate Karla Lihtneherta je bilo izvanredno iskustvo sa puno izazova i za subotičku umetnicu Jelenu Grujičić, budući da je za nju to bila jedinstvena prilika da se popne na skelu i da svojim slikarskim veštinama vrati život nečemu što je originalni umetnik, ili vrhunski majstor, ostavio iza sebe pre više od 100 godina.

„Za novu rasvetu vlasnik je prihvatio moja idejna rešenja u kojima sam se maksimalno trudila da ispoštujem neogotički stil zgrade“, navodi umetnica, koja je za ovaj projekat bila obučena od strane stručnog nadzora.

Trudili su se, kaže, da sačuvaju što više od originalne slikarske izvedbe, ali su zbog svog lošeg stanja neki manji delovi podlegli rekonstrukciji.

„Rezultati na ovom projektu pokazuju da Subotica sa njenom okolinom još uvek ima izvanredne i kvalitetne majstore, konzervatore i restauratore“, ocenjuje Grujičić.

MZZSK: Delovi objekta moraju da budu identični originalu

U uslovima koje je dobio naručilac, propisano je da je pre svih radova na sanaciji krova izvođač radova dužan da izvrši detaljno snimanje i fotografisanje svih detalja koji su predmet sanacije, da se gabarit krova, njegova visina, nagibi i vrsta pokrivača ne mogu menjati, navode u MZZSK u Subotici.

Prema rečima Gordane Prčić Vujnović, predviđeno je da se postojeća krovna konstrukcija pažljivo pregleda, a svi oštećeni ili nedostajući delovi poprave, odnosno zamene novim, identičnim originalu.

„Uslovljeno je da se koristi prvoklasna, zdrava i suva građa. Pre radova neophodno je bilo pregledati zabatne zidove, nadzitke i dimnjake, utvrditi njihovo stanje, te izvesti sve popravke vodeći računa o stabilnosti, a u svemu prema originalu. Uslovljeno je da se krov završno pokrije novim biber crepom, koji je bio i originalni pokrivač, dok se tornjevi i naglašeni delovi krova moraju pokriti pločama od cink ili bakarnog lima“, objašnjava Prčić Vujnović.

U uslovima se navodi i da su dekorativni elementi krova od kovanog gvožđa predviđeni za restauraciju, po potrebi za demontažu, pri čemu oštećenja treba popraviti, a nedostajuće elemente rekonstruisati od identičnog materijala i oblika, u svemu prema originalu.

„Nakon radova na krovu, uslovljeno je da se obave i popravke svih oštećenja fasade nastalih izvođenjem predviđenih radova. Popravke je potrebno koloristički obraditi identično postojećoj boji, sivoj, kako se ne bi narušilo jedinstvo građevine“, napominje Prčić Vujnović.

Dodaje da MZZSK Subotica nije obavešten o početku radova niti je angažovan kao konzervatorski nadzor nad radovima na ovom objektu.