PSIHOLOŠKO PREDAVANJE U “SKLADIŠTU”: DOBRA STRANA STRESA ILI KAKO SMO TO PSIHOLOŠKI OTPORNI?

PSIHOLOŠKO PREDAVANJE U “SKLADIŠTU”: DOBRA STRANA STRESA ILI KAKO SMO TO PSIHOLOŠKI OTPORNI?

Objavio: Magločistač

14.03.2016

Kategorija: Subotica

Fondacija “Danilo Kiš” nastavlja ciklus psiholoških predavanja pod nazivom “Kaži A” sa namerom da istakne važnost mentalne higijene i psihičkog zdravlja. Predavanje na temu “Dobra strana stresa ili kako smo to psihološki otporni?” biće održana u petak, 18. marta, sa početkom u 19.30 sati u Omladinskom klubu “Skladište” Fondacije “Danilo Kiš”. Ulaz je besplatan.

O tome šta podrazumevamo pod psihološkom otpornošću, kako možemo da je razvijamo na nivou pojedinca, ali i na nivou zajednice, govoriće psihološkinje Dragana Brdarić i Dragica Jovišević, saradnice Psihološkog centra SELF iz Sombora i Novog Sada.

[quote color=”#000000″ bgcolor=”#ededed” bcolor=”#b72a2a”]Stres je psihička i fiziološka reakcija osobe na stresor(e), stimuluse/draži različitog porekla. Kod definisanja stresa i stresora je ključni element lični doživljaj da je stresor ugrožavajući. Ta lična perspektiva je od presudnog značaja, jer ne postoji socijalni konsenzus ni o kvalitetu ni o kvantitetu stresora. To znači da dve osobe istih godina, pola, obrazovanja i socijalnog statusa, koje su slično vaspitane, obavljaju sličan posao i imaju slične životne ciljeve, ne moraju nužno imati iste stresore, ali ni iste reakcije na konkretan stresor.

Gotovo da nema osobe koja se u svom životu ne susretne sa problemima ili izazovima, a nošenje sa nekima od njih nije lak zadatak i može da rezultira patnjom ili odustajanjem od pronalaženja rešenja. Međutim, brojni su primeri uspešnog prevazilaženja čak i izrazito teških i traumatičnih okolnosti. Ljudi imaju potencijal da se uspešno nose sa problemima, čak i kada su oni izuzetno složeni. Ova sposobnost izlaženja na kraj sa problemima i relativno brzog oporavka od stresa se u psihologiji naziva rezilijentnost, odnosno psihološka otpornost. Kada govorimo o psihološkoj otpornosti važno je imati na umu da to nije osobina sa kojom se rodimo, nego je u pitanju sposobnost koja se može razvijati i uvežbavati tokom života, u skladu sa našim potrebama i osobinama.[/quote]

Dragana Brdarić je diplomirana psihološkinja masterka sa kliničko-psihoterapijskim usmerenjem. Edukovana iz transakciono-analitičkog i integrativnog pristupa u psihoterapiji, kao i iz racionalno-emotivno-bihejvioralne terapije. Poseduje višegodišnje iskustvo u oblasti psihološko-savetodavnog rada koje je stekla angažmanom u Centru za traumu u Novom Sadu. Autorka i trenerka u brojnim projektima namenjenim psihološkom osnaživanju. Kao saradnica u nastavi u Višoj školi za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu je stekla iskustvo u edukativnom radu. Pored angažmana u domenu primenjene psihologije bavi se naučnim radom. Doktorantkinja je na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu sa visokom naučnom produkcijom.

Dragica Jovišević je zaposlena u Institutu za javno zdravlje Vojvodine i Psihološkom centru SELF. Diplomirana psihološkinja masterka u oblasti socijalne psihologije zdravlja (Univerzitet u Provansi, Francuska). Prva radna iskustva stekla je u francuskim institucijama i udruženjima građana gde se bavila unapređenjem mentalnog i fizičkog zdravlja kroz primenu psiholoških znanja i veština. Autorka je brojnih psiholoških edukativnih sredstava za decu i mlade. Poseduje završen napredni kurs iz Integrativno-transakcionog pristupa psihoterapiji, kao i početni kurs iz REBT-a (Racionalno-emotivno-bihejvioralne terapije). Sertifikovana je trenerka asertivnog treninga.

(Magločistač)

m od logoa sa rogovima mali

 

 

 

[clear]

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.