Foto: NJ/Magločistač
Prema podacima koje je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije prikupljalo tokom rada na terenu, u našoj zemlji je u periodu od 2017. do 2025. godine zabeleženo više od 2.200 slučajeva ilegalnih aktivnosti nad pticama, među kojima su najbrojnija trovanja, zatim krivolov vatrenim oružjem i hvatanja.
Po broju stradalih ptica, u Vojvodini se, pak, izdvaja Bačka Topola, a uz nju su i Apatin i Novi Sad.
Naime, u objavljenom izveštaju Bačka Topola se najčešće spominje zbog trovanja u atarima okolnih sela, ali su zabeležena i trovanja pored rečice Krivaje.
U ogromnom broju slučajeva je korišćen furadan, čija je upotreba još 2014. godine zabranjena i u poljoprivredi i kao otrov koji se može koristiti za kičmenjake.
“Najugroženiji je definitvno orao krstaš, koga smo pronalazili otrovanog i koji se sada polako vraća u Bačku, a od prošle godine se ponovo i gnezdi u okolini Bačke Topole. Međutim, ako na poljoprivrednim terenima ponovo bude trovanja, nažalost će oni biti jedne od prvih ptica koje će stradati”, rekao je za Magločistač Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije
Pored ove vrste su, kako je dodao, ugroženi i belorepani, kojih je u ovom kraju takođe nađeno mnogo otrovanih, a koji se ipak polako vraćaju u ove krajeve.
Poslednjih godina su u okolini Bačke Topole trovane i na desetine jedinki eja močvarica, mišara, dok je u prirodi sve manje i gavrana koji jednako stradaju od trovanja.
“Na području Bačke Topole i okolnih mesta je izgubljeno na stotine divljih životinja koje su otrovane. Najčešće se to dešava u proleće, kada krenu i usevi u ataru, odnosno kada je veće prisustvo ljudi, a samim tim i trovača u ataru, ali i onih koji će ta trovanja da primete”, objašnjava Ružić.
Prema podacima kojima ovo udruženje raspolaže, u okolini Bačke Topole nisu učestala trovanja glodara koja potom dovode i do trovanja drugih divljih životinja, pa i ptica, već su u pitanju aktivnosti okrenute ka trovanju pasa, lisica i šakala, za kojima, smataju uz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, najčešće posežu lokalni lovci kako bi “uredili” lovna područja.
“Ono što smo takođe saznali jeste da postoji jaka veza između lokalnih lovačkih udruženja i udruženja iz Mađarske, gde se ljudi bukvalno savetuju o sprovođenju ilegalnih aktivnosti poput ostavljanja zatrovanih delova tela pileta, nekih drugih životinja, kobasice, a u par navrata su nalažena čak i jaja koja su bila zatrovana furadanom, što je upravo praksa doneta iz Mađarske. To se u Srbiji nikad nije koristilo”, navodi Ružić.
U vezi sa ovim slučajevima, kako tvrdi, predstavnici Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije su bili u prilici da čuju svedočenje osobe koja je rekla da je na skupu lovaca učestvovala u predavanju gde su deljenja uputstva za trovanje:
“To je jedno od ozbiljnih krivičnih dela. Ne postoji otrov koji može da se ostavi u prirodu, a da je namenjen samo jednoj jedinki ili jednoj vrsti. Nikad se ne zna šta će sve uginuti od njega”, naglašava Ružić.
On je podsetio da je tokom pandemije korona virusa 2020. godine upravo u atarima bačkotopolskih sela zabeležena ogromna razmera trovanja furadanom.
“Čovek je poveo psa u šetnju, pas je nešto onjušio, otrovao se i uginuo je na licu mesta. Čovek je tu video i druge leševe. Mi smo nakon te prijave izašli sa policijom i inspekcijom, obišli smo oko 20 kilometara atarskih puteva i svuda je bio bačen otrov. Osoba koja je to radila, radila je iz kvada”, podseća Ružić.
Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije ističe da je Bačka Topola, kao je rekao, “crna tačka” i kada je u pitanju krivolov prepelica, koji je na ovom području, tvrdi, zastupljen četvrt veka – uprkos intervencijama policije.
“U igri je postavljanje vabilica i dovođenje stranih gostiju koji masakriraju te ptice. To se slobodno može nazvati organizovanim kriminalom s obzirom na to da mi svake godine zajedno sa policijom tamo pronalazimo vabilice, pišu se prijave, dok se ljudi ponovo pojavljuju i te situacije se ponovo dešavaju iz godine u godinu. U jednoj situaciji smo čak pronašli i lovočuvara koji je postavljao vabilicu i doveo psa, to je bilo u okolini Stare Moravice”, podseća Ružić.
Zbog ovih slučajeva, predstavnici njihovog uduruženja su više puta odlazili u Suboticu kao svedoci pred istražnim organima i dostavljali im informacije sa terena, ali se krivolov na prepelice iz godine u godinu ponavljao.
“Kao izgovor za te radnje se koristi lovni turizam, dok zapravo sav taj keš ide u privatne džepove i neće niko od žitelja bačkotopolske opštine da oseti od toga neku dobrobit, jer je to isto kao trgovina ljudima i nikada neće popraviti neku lokalnu zajednicu, nego će samo naneti mnogo više štete. Bilo bi jako lepo da istražni organi počnu da rade svoj posao”, smatra Ružić.
Prema podacima koje je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica prikupljalo od 2017. godine, u Subotici je situacija mnogo bolja, u Malom Iđošu je takođe bilo zabeleženih slučajeva trovanja ptica u proteklim godinama, dok je generalna slika za ceo Severnobački okrug – tužna.
“Način na koji se ljudi tamo ophode prema oranicama, prema tim ‘malim flekama’ prirode koje još postoje je – jeziv. Za deset godina, ti poljoprivrednici više neće moći da proizvode hranu jer neće biti vode za navodnjavanje, dok je kvalitet zemljišta već sad drastično opao. Zbog toga će oni morati da koriste ogromne količine hemije, što će postati preskupo, neodrživo i upitnog kvaliteta”, smatra Ružić, i dodaje:
“Umesto da smo se potrudili da sačuvamo makar neke vetrozaštitne pojaseve, šumarke u dolinama, pašnjake gde bi priroda malo sama radila svoj deo posla, ljudi su dozvolili da se bukvalno iskoristi sve do poslednjeg kvadrata i došli smo do toga da proizvodnja hrane, kao osnovna delatnost ove regije, postaje neodrživa i nerentabilna, a što je najgore, država još to i subvencioniše sredstvima nas, građana”.
Iako se Srbija, kako objašnjava Ružić, nalazi na jednoj od najznačajnijih tačaka biološke raznovrsnosti na svetu sa više od 380 vrsta ptica, što potvrđuje izuzetan značaj našeg podneblja za prirodu, činimo sve da ptice rasteramo:
„Dugogodišnjim radom i zalaganjem članova Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije prikupljene su hiljade podataka o nezakonitim radnjama nad pticama. Nažalost, gde god su naše ekipe bile prisutne, zabeležene su i zakonom zabranjene aktivnosti, ne samo nad pticama, već i nad drugim životinjama, a neretko i potpuno uništavanje staništa“.
Iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije naglašavaju da prikupljeni podaci predstavljaju “tek vrh ledenog brega”, odnosno da oslikavaju tek 10 odsto stvarnog stanja na terenu.
Istovremeno, podsećaju, Republika Srbija još uvek nema strategiju za sistemsku borbu protiv uništavanja ptica, bez koje “problemi ostaju nerešeni i prirodna bogatstva Srbije ubrzano nestaju, što u velikoj meri ugrožava zdravlje i stabilnost ekosistema i time dobrobit ljudi”.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 86. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti, rodnog identiteta ili drugog ličnog svojstva bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.