Komemoracija i sahrana nekadašnjeg gradonačelnika Subotice Đerđa Sorada: Sećanje na čoveka koji je oblikovao grad

Nekadašnji gradonačelnik Subotice, počasni građanin i univerzitetski profesor dr Đerđ Sorad (Szórád György), koji je 19. decembra 2025. godine preminuo u 86. godini života, sahranjen je danas na Bajskom groblju u Subotici, nakon komemoracije održane u Velikoj većnici Gradske kuće.

Sorad je preminuo u Mađarskoj, gde je živeo sa suprugom.

Komemoracija je počela u 12 časova minutom tišine, dok je sahrana, polaganjem urne na groblju, održana u 14 časova, a od njega su se govorima oprostili članovi porodice, prijatelji i poštovaoci.

Sorad je bio ekonomista i doktor informatičko-kibernetičkih nauka, univerzitetski profesor i istaknuta javna ličnost Subotice. Funkciju gradonačelnika obavljao je od maja 1984. do aprila 1985. godine, a od 1985. do 1989. bio je predsednik Saveta za razvoj grada.

Ostaće upamćen kao gradonačelnik vizije i dela, čovek koji je verovao da obećanja imaju vrednost samo ako se pretoče u konkretan rad. Suboticu je video kao evropski secesijski grad, a ne kao sivi pogranični prostor, i toj ideji posvetio je svoje najvažnije godine.

Kako je istakao u intervjuu za portal Magločistač, objavljenom 30. decembra 2022. godine, za njega secesija nije bila ukras, već identitet – kulturni, društveni i ekonomski temelj grada.

Iz Subotice je otišao politički progonjen, ali se, kako je govorio, od grada nikada nije emotivno udaljio. U razgovoru za naš portal rekao je da je ponekad sanjao kako sedi u tramvaju i ide ka Paliću…

Bodiš: Sorad će ostati upamćen po energiji i posvećenosti ideji opšte obnove grada

Soradov dugogodišnji prijatelj, novinar u penziji Gabor Bodiš, oprostio se od njega citirajući njegove reči:

„’Voleo sam grad i njegove građane’ – citiram te iz jednog intervjua od pre gotovo 20 godina. I mislim da bi to moglo biti i životno geslo jednog stvaralačkog čoveka kakav si ti bio“.

Bodiš je naveo da se Sorad nije spremao da postane gradonačelnik, jer su ga želja za znanjem i talenat vodili ka naučnoj karijeri, koja se u potpunosti i ostvarila.

„Ipak, javni život je takav, vojvođanska javnost te pamti kao najuspešnijeg novijeg gradonačelnika Subotice. Možda kao nekoga poput tvog beogradskog savremenika, Bogdana Bogdanović. Obojica ste bili neimari, graditelji”, rekao je Bodiš.

Iako je relativno kratko obavljao funkciju predsednika opštine, ostao je upamćen po energiji i posvećenosti ideji opšte obnove grada.

Među značajnim projektima u kojima je učestvovao izdvajaju se izgradnja gradskog centra – formiranje pešačke zone, izgradnja Zelene fontane, uređenje Štrosmajerove ulice, izgradnja Robne kuće “Beograd”, reorganizacija poslovnih prostora u centru, zatim revitalizacija secesijskih zgrada, jačanje Subotice kao kulturnog centra, organizacija Konferencije jugoslovenskih gradova 1986. godine, kao i podsticanje građanske svesti i uključivanje velikog broja građana u pitanja razvoja grada.

Posebno mesto u njegovom radu imala je nekadašnja Zelena fontana.

„Na sve sam ponosan, ali mi je možda najbliža srcu stara Zelena fontana. Predali smo je na upotrebu 30. juna 1984. godine, a taj datum se poklopio sa svečanim otvaranjem Evropskog prvenstva u padobranstvu za žene. Više od 20.000 ljudi okupilo se tada na glavnom gradskom trgu, a u upravo otvorenu fontanu doskočila je jedna padobrankinja, radi atrakcije. Bio je to dan koji su građani dugo pamtili”, prisećao se Sorad.

Govoreći o kasnijem odnosu prema fontani, Bodiš je naveo da je Sorad znao da bude kritičan kada je smatrao da se prema gradskim vrednostima postupa nemarno.

U tekstu objavljenom 2011. godine u digitalizovanom „Dnevniku“, Sorad je naveo da je višedecenijsko nestručno održavanje oštetilo mehanizam i stanje fontane, upozoravajući da bi njeno rušenje bilo ravno sakaćenju izgleda grada.

Zelena fontana, sagrađena od poznate žolnai keramike, ipak je srušena u februaru 2020. godine.

Bodiš je podsetio i na političke pritiske devedesetih godina, navodeći da je Sorad morao da napusti grad u atmosferi nepravde.

„A onda su došli hladni miloševićevski vetrovi”, rekao je Bodiš, dodajući da je duhovni progon trajao do 2007. godine, kada je Soradu dodeljeno priznanje “Počasni građanin Subotice”.

„Imam osećaj kao da je to neka vrsta nadoknade, izvinjenja grada zbog toga što me je nekada odbacio. Sada znam da me nije grad odbacio, već samo nekoliko pojedinaca koji su smatrali da me treba diskreditovati. Od kada sam primio ovu nagradu, ponovo mogu da hodam ulicama Subotice uzdignute glave, što nisam mogao 13 dugih godina, od odlaska 1990“, rekao je tada Sorad.

Posle odlaska iz Subotice, uz kratko zadržavanje u Novom Sadu, usledila je Nemačka, gde je, prema rečima Bodiša, morao sve da započne iznova, ali mu je to polazilo za rukom.

Penzionerske godine proveo je u Mađarskoj, u Hernadu, Budimpešti i Dunaharastiju, ali je, kako je istakao, do poslednjih dana zadržao snažnu energiju, radoznalost i mentalnu snagu.

„Iako te je starost, a još više bolest, fizički oslabila, tvoj um nije mogao da pokori. Đuri, dragi prijatelju, siromašniji smo bez tebe. I građanska Subotica takođe. Zbogom”, poručio je Gabor Bodiš u oproštajnom govoru.

Sorad širio ideju grada posvećenog čoveku

Od bivšeg gradonačelnika Subotice, prof. dr Đerđa Sorada, oprostili su se predstavnici akademske zajednice i lokalne samouprave, ističući njegov doprinos razvoju grada i nauke, kao i viziju Subotice kao grada posvećenog čoveku.

Kroz govor se od bivšeg gradonačelnika oprostila prof. dr Tereza Horvat Skenderović, koja je sarađivala sa njim na polju nauke, krajem osamdesetih godina. Ona je istakla da je Sorad bio čovek koji je oblikovao Suboticu i pretvarao ga u moderan grad.

„Pretpostavljam da bi on mislio da je to preterana ocena, ali osećam i verujem da svi mi koji smo imali čast i priliku da ga poznajemo i da radimo s njim, da je to upravo po njegovoj meri, jer je on čovek koji je ovde udario temelje i širio ideju grada posvećenog čoveku. Grada dostupnog, otvorenog i ponosnog na svoju tradiciju“, navela je ona.

Tereza Horvat Skenderović je podsetila da nakon Drugog svetskog rata, pa sve do 1984. godine nijedan univerzitetski profesor nije bio na funkciji gradonačelnika.

Sorad, sa iskustvom rada kao profesor na univerzitetu ovde i u inostranstvu, postaje prvi čovek Subotice, svestan odgovornosti da što bolje, u svom jednogodišnjem mandatu, iskoristi tu priliku.

„I učinio je to u punoj meri, onako kako je postigao visoke domete i u svom naučnom delovanju. Cenio je važnost postojanja javnih prostora koji su ljudima omogućavali da se druže, da provode vreme zajedno, kao što smo i mi nekada provodili vreme zajedno kod Zelene fontane“, kazala je Horvat Skenderović.

Prof. dr Nebojša Gvozdenović je govorio o Soradu kao univerzitetskom profesoru koji je bio pionir u oblasti matematičke optimizacije na ovim prostorima, oblasti kojom se i on bavi, i to je bila jedna od poveznica i razlog zbog čega on govori na komemoraciji u ime fakulteta.

„Sorad je završio Ekonomski fakultet u Beogradu 1962. godine, gde je i magistrirao u oblasti privrednog razvoja i teorije matematičkog programiranja 1966. Doktorirao je u Ljubljani 1982. godine iz oblasti upravljačko-informatičke nauke. Na Ekonomskog fakultetu u Subotici izabran je u zvanje asistenta 1962. na predmetu ekonomsko-matematički modeli, radio je kao predavač, kao vanredni i redovni profesor, a od 1974. je bio direktor poznatog Instituta za informatiku i organizaciju sve do 1984. godine. Na fakultetu je radio sve do 1989. godine“, podsetio je.

Zamenica gradonačelnika Subotice Čiila Goli obratila se u ime Grada Subotica, navodeći da se u sali Velike većnice na zidovima vide vitraži istorijskih ličnosti i secesijski ukrasni elementi, ali da pored njih postoje i prazni drveni okviri za koje istoričari smatraju da su napravljeni na zahtev tadašnjeg gradonačelnika Karolja Biroa, a arhitekte Deže Jakab i Marcel Komor su ih tako osmislili da u njih budu naslikani portreti zaslužnih subotičkih gradonačelnika.

Biro je želeo da iz zahvalnosti i priznanja oda počast bivšem gradonačelniku, njegovom prethodniku, Lazaru Mamužiću, podsetila je Goli, ali je taj gest iz nekog razloga izostao.

„Posmatrajući razne promene koje su zadesile naš grad, uspone, pa nove udarce, kao i nagle smene političkih ideologija, ne žalim što gradonačelnici nisu osetili potrebu da njihovi portreti budu ovde ovekovečeni u svečanoj sali Gradske kuće“, ocenila je Goli.

Ipak, smatra, da ima nekoliko gradonačelnika koji su učinili mnogo za ovaj grad – poput Lazara Mamužića, dr Karolja Biroa i prof. dr Đerđa Sorada – da bi zaslužili da budu upamćeni na taj način.

Nakon govora, prikazan je i kratak razgovor sa Soradom, koji je podsetio na reči njegovog prijatelja, novinara i publiciste Boška Krstića – da je „umesto političkih govora uvek vrednije rekonstruisati jednu od fasada nekog zaštićenog objekta u Subotici“ – a to je misao kojom se i sam Sorad vodio tokom svog rada, rukovođen nesebičnom ljubavlju prema gradu.