Izveštaj MFRR: Stanje medijskih sloboda u Srbiji pogoršava se zabrinjavajućom brzinom

Platforma Brzi odgovor za medijske slobode (Media Freedom Rapid Response – MFRR) zabeležila je u prošloj godini 1.481 povredu medijskih sloboda, od čega 208 u Srbiji gde je stanje medijskih sloboda nastavilo da se pogoršava zabrinjavajućom brzinom, navodi se u Godišnjem monitoring izveštaju MFRR za 2025.

Povrede medijskih sloboda u 2025. godini pogodile su 2.377 novinara ili medijskih subjekata u 36 evropskih zemalja – 27 članica EU i devet kandidata za članstvo, piše u izveštaju.

U delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju ukazuje se da se stanje medijskih sloboda u prošloj godini dodatno pogoršalo, a beleži se i nagli porast prijavljenih slučajeva.

“U toku godine dokumentovano je 208 slučajeva povrede medijskih sloboda u Srbiji, više nego dvostruko u odnosu na 84 slučaja zabeležena 2024, što je pogodilo ukupno 358 medijskih radnika ili subjekata”, navodi se u izveštaju i dodaje da su “verbalni napadi činili većinu incidenata, a slede napadi na imovinu, fizičko nasilje, ometanje rada i pravne pretnje”.

U izveštaju se konstatuje da je medijsko okruženje bilo posebno opasno za novinare koji su izveštavali o antikorupcijskim protestima nakon smrtonosnog urušavanja nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024.

Sve intenzivniji pritisci, obeleženi državnom represijom, podstakli su konzorcijum MFRR da u aprilu 2025. organizuje misiju solidarnosti u Beogradu i Novom Sadu koja je utvrdila “vanredno stanje” u kojem su cenzura, politički pritisci, zarobljavanje medija, kampanje blaćenja i pretnje po život novinara uobičajena pojava i često ostaju nekažnjeni, dodaje se.

Tokom 2025. broj fizičkih napada je alarmantno porastao, na 44 slučaja, u poređenju sa 14 u 2024, a od 16 napada pripisanih policiji, više od 90 odsto dogodilo se na protestima.

Više od polovine fizičkih napada, navodi se, počinila su privatna lica. Najmanje pet medijskih radnika napadnuto je tokom obeležavanja prve godišnjice urušavanja nadstrešnice u Novom Sadu, kada su ih napali maskirani napadači. Jedan novinar bio je primoran da obriše snimljeni materijal pod pretnjom lomljenja kostiju, piše u izveštaju.

Kako se dodaje, “u nastojanju da pojačaju pritisak u napetoj političkoj klimi, visoki zvaničnici, uključujući predsednika Aleksandra Vučića, nastavili su da diskredituju pojedine novinare, lažno ih označavajući kao ‘neprijatelje’ države”.

“Ova retorika, pojačana od strane provladinih medija poput Informer TV, podstiče pretnje na internetu i van njega, uz gotovo potpunu nekažnjivost. Diskreditacija od strane javnih funkcionera sve se češće ponavlja i na lokalnom nivou”, piše MFRR.

Ova misija u izveštaju je istakla i da je “nezavisni emiter N1 jedan od najčešće napadnih, sa najmanje 52 zabeležena incidenta, od ponovljenih dojava o bombama i brojnih pretnji smrću, do fizičkog zastrašivanja i uznemiravanja novinara”.

U izveštaju se konstatuje da predsednik državne i drugi funkcioneri “redovno javno prozivaju novinare”.”Predsednik je N1 i Nova TV optužio za ‘čisti terorizam’, nakon čega su usledile brojne pretnje smrću i pismo u kojem se pominje napad ‘u stilu Šarli Ebdo'”, dodaje se u izveštaju.

MFRR podseća i da je Vučić na konferenciji za medije “javno diskreditovao i ponizio novinara N1 Mladena Savatovića, nakon čega je on dobio više pretnji seksualnim nasiljem” s lično uznemiravanje, dodaje se, i drugi nezavisni mediji, uključujući Novu, Danas, Radar, kao i karikaturistu Radara Dušan Petričić.

“Voditelji podkasta Nenad Kulačin i Marko Vidojković, kao i novinar Dinko Gruhonjić, takođe su bili izloženi upornim pretnjama, nakon kampanja blaćenja u provladinim tabloidima. Posebno zabrinjava činjenica da je u Srbiji zabeleženo 11 slučajeva ozbiljnih pretnji upućenih roditeljima i deci novinara – što predstavlja presedan”, piše u izveštaju.

Na meti novoformiranog provladinog Udruženja novinara (ANS) našle su se i organizacije koje štite novinare, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zbog napora u pružanju podrške ugroženim novinarima.

MFRR u izveštaju navodi i da dodatnu zabrinutost izaziva ilegalna upotreba naprednih špijunskih alata i ciljani hakerski napadi.

Hakovana je novinska agencija Beta, kao i dva lokalna medija i Jutjub kanal jednog podkasta, a Amnesti internešnel otkrio je da su uređaji dvoje novinara BIRN bili zaraženi špijunskim softverom Pegasus, dodaje MFRR.

“Tokom izveštajnog perioda dokumentovao je i 12 pravnih incidenata, uključujući proizvoljna hapšenja 11 novinara. Nova tužba za klevetu podneta je protiv KRIK-a, medija koji istražuje kriminal i korupciju, od strane bivše ministarke poljoprivrede Jelene Tanasković”, piše u izveštaju.

Takođe se konstatuju nepravilnosti u postupku imenovanja Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), najvažnijeg medijskog regulatora u Srbiji, koji je kritikovan zbog nedostatka transparentnosti i nezavisnosti, uprkos reformama koje zahteva EU.

Neizvesnost raste, piše u izveštaju, i u pogledu budućnosti N1 i Nova, dva preostala nezavisna televizijska emitera u Srbiji, u vlasništvu Junajted Medija.

MFRR konstatuje da su tokom 2025. zabeleženi i slučajevi političkog mešanja u rad javnog servisa RTS, koji mesecima nije izveštavao o protestima, kao i politički motivisane smene i direktno mešanje u uređivačku politiku u više medija “gde su novinari koji su se zalagali za etičko novinarstvo i suprotstavili cenzuri bili primorani da podnesu ostavke ili su otpušteni”.

Tokom 2025. medijsko okruženje u Srbiji nastavilo je da se pogoršava zabrinjavajućom brzinom i u narednom periodu neophodne su konkretne mere kako bi se obezbedilo pravo građana na slobodno i nezavisno informisanje i preokrenuo trend nazadovanja medijskih sloboda, ocenjuje MFRR.

Monitoring izveštaj zasnovan je na slučajevima zabeleženim u bazi podataka Mapping Media Freedom i pruža pregled ključnih pretnji sa kojima su se suočavali novinari u 27 država članica i devet kandidata, prenelo je Udruženje novinara Srbije (UNS).

Izveštaj su pripremili Evropski centar za slobodu štampe i medija (European Centre for Press and Media Freedom – ECPMF), Evropska federacija novinara (European Federation of Journalists – EFJ) i Međunarodni pres institut (IPI) u okviru projekta MFRR, koji sufinansira Evropska komisija.