Maja Savić: Pristalica

Prvi put sam sada baš zašla među te ljude koji su šetali. Šetala sam i ja u korak sa njima. Osetila sam tugu i besmisao. Po prvi put. Ranije nisam osećala ništa.

Skup “Bačka Topola protiv blokada”, 13. septembar 2025, posle 18 sati. Izveštavanje o protestima iz malih sredina.

Pita me službenik u civilu, koji je obezbeđivao skup, “Majo, ti 24 sata?”, odgovaram “Isto kao i ti”. Služba je služba.

Na “službenu neutralnost”, u skladu sa uzusima novinarske profesije, pozivam se i kada me “SNS pristalice” začuđeno pitaju otkud ja “na njihovom skupu”, pa traže da se izjasnim “čiji je protest bolji/veći/lepši” jer se dešava da pratim oba istovremeno. 

Stižu poruke: “Jesi sa ćacikama?”, “Nestrpljivo očekujem(o) video-izveštaj sa večerašnjeg podskupa”, “Ima li ih?”… Ne odgovaram nikome. Biće izveštaj – foto/video/tekstualni. Sve po redu, kao i uvek kada izveštavamo sa bilo kojih protestnih skupova.

Deo građana je došao autobusom “Kandić” prevoznika. Vozač je primetio da ga snimam, trubi da bi mi to dao do znanja. Uzvraćam pozdrave.

Ljudi iz autobusa kreću ka prostorijama Opštinskog odbora Srpske napredne stranke, gde je okupljanje zakazano. Neki od njih se otežano kreću. Jedna žena pada. Ustaje. Merkam joj korake. Dobro je.  

Negde na pola puta srdačno ih dočekuje jedan od lokalnih funkcionera SNS-a. Rukuje se sa njima i pozdravlja ih. Nastavljaju do odredišta.

U grupi iz autobusa prepoznajem mladića koji je na prošlom skupu privukao pažnju svojim “ekscentričnim” izgledom i glasnim uzvikivanjem dirigovanih parola. Neprijatno mi je što su mu se podsmevali u komentarima na mrežama. Ja sam ga snimala.

Skup je počeo. Od organizatora dobijam smernice kako će izgledati program. Uglavnom, osim šetnje do trga i nazad, drugih sadržaja nema. Dele flaširanu vodu, zastave i balone. Crvenih je vidno manje. Jedna starija žena me pozdravlja manje srdačno nego obično kad me sretne na ulici. Drži veći broj balona. Ona ima i crveni. Kaže, sutra ide deci na rođendan.

Drugi, takođe poznat stariji čovek, moli me da ga ne slikam pijanog. NIsam ga slikala, ali sam mu naglasila da nije moja krivica što je pijan.

Izjava oranizatora nema. Ponovo. Razmišljam od čega ću da napravim izveštaj, a da ne ponovim sve sa prošlog. Imam autobus, ali moram ponovo da snimam ljude.

Među učesnicima ovog skupa, koje u medijima nazivamo “pristalicama SNS-a”, nalaze se i roditelji sa decom, ali je najviše starijih građana. Vidim i ljude sa zdravstvenim problemima. Ženu s štakom. Vidim ljude teškog materijalnog stanja. Neki od njih nisu mogli da šetaju, pa su ostali da sede.

Neki su veseli. Pevuše. Šale se i razgovaraju. U njihovoj blizini je prijatnije. Pojedinima je drago što me vide. Pozdravljaju. Drugi me sa nepoverenjem odmeravaju i “zumiraju” mi novinarsku legitimaciju. Vidim i tetku i teču. Generalno, malo je ljudi koji su mi poznati.

Kolona je krenula u protestnu šetnju. Daju im se jasne instrukcije da se kreću polako zbog starijih ljudi, kao i one poput: “Diži balone!”, “Ovaj put samo ‘Aco, Srbine!’ i ‘Srbija! Srbija’”. 

“Ekscentrični momak” koji je na prethodom skupu stajao na početku kolone i bio najglasniji sada je smešten na začelje. Nema ni lokalnog funkcionera i drugog “dirigenta” sa prošlog skupa, na čiji je račun otišla gomila negativnih komentara. Dobro je.

Prvi put sam sada baš zašla među te ljude koji su šetali. Šetala sam i ja u korak sa njima. Osetila sam tugu i besmisao. Po prvi put. Ranije nisam osećala ništa.

Skrivanje pojedinih pogleda. Sklonim pogled i ja, da im bude manje neprijatno. Ljudi, slobodno mi dajte do znanja da ne želite da budete u kadru – vičem u sebi. Ne želim da doprinosim nečijoj neprijatnosti.

Da li je etički što ih snimam? Komeša mi se usput po glavi. Decu. Stare. Bolesne. Već vidim lavinu negativnih kometara na njihov račun. Od svih su mi najgori oni upućeni na njihov fizički izgled. Mrzim etikete. A sad ih je baš previše. Sa obe strane.

Opet, ako ne snimim ja, drugi niko neće. Pristalica sam, eto, i ja. Ne da bih stvorila povod za nečije ismevanje i progon na društvenim mrežama. Već da bih onima koji nisu osetili to sklanjanje pogloda i taj besmisao, prenela deo atmosfere.

Prilazim starijoj ženi da je zamolim da podigne balone sa natpisima “Hoću da radim” i “Hoću normalan život” kako bih ih slikala. Ona pozira. Pitam je da li možda i ona želi da bude na fotografiji. Nasmeje mi se toplo i odgovara potvrdno. Laknulo mi je. Grupa oko nje se takođe namešta za slikanje. Pitam da li i oni žele da se slikaju. Žele. Odjednom mi je još lakše.

Pristali su da ih slikam (i nije im neprijatno). Pristalice su.

Pristali su da sednu u taj autobus (nekima jeste neprijatno). Pristalice su.

Pristali su da dođu na protest (bar deo njih sigurno svojom voljom) kojim će na dva sata blokirati jednu ulicu jer se protive studentskim blokadama kojih u Bačkoj Topoli nema, i jer žele normalan život. Pristalice su.

Ali, da li su i pristalice Srpske napredne stranke? 

Jedna gospođa u komentarima na društvenim mrežama me je optužila da širim laži kada sve okupljene na ovom skupu nazivam pristalicama SNS-a. Ipak, u svom narednom komentaru kaže da će (kao nepristalica) ovaj put baš glasati za Vučića. 

Pa, ko je onda taj SNS pristalica?

Poučena tinejdžerkom koju imam pod krovom – da probam da pitam AI, da ne budemo u zabludi.

“Pristalica je osoba koja podržava, sledi ili se slaže sa nekim idejama, pokretom ili verom. To je sinonim za sledbenika, simpatizera, ili zagovornika”, odgovara veštačka inteligencija.

Pa ko se pronađe.