Žene iz marginalizovanih grupa i pandemija – osiromašene, tučene, uplašene

Tokom vanrednog stanja u Srbiji 78 odsto Romkinja nije bilo u prilici da radi i zarađuje novac, pokazalo je istraživanje „Uticaj Kovid-19 pandemije na socioekonomski položaj žena iz marginalizovanih grupa u AP Vojvodini“, koje je sprovela Multietnička feministička mreža pod liderstvom Romkinja u Vojvodini.

Kako se navodi u saopštenju, istraživanjem je bilo obuhvaćeno 537 Romkinja, a tokom vanrednog stanja 421 žena nije radila što je 78,6 odsto ispitanih.

Istraživanje je pokazalo da su pandemija i opšta epidemiološka situacija uticale mnogo na finansijsku situaciju kod 218 žena, 171 žena je reklo da nije imalo uticaja, dok su 144 žene rekle da je uticala malo.

Ispitanice su bile iz Novog Bečeja, Bečeja, Zrenjanina, Pančeva, Novog Sada i Kovačice.

„Ja sam bila na poslu, išla sam na kante, sakupljam sekundarne sirovine. Kada sam došla kući oni su mi isključili struju zbog 6.000 dinara duga. Ja sam bez struje bila kao u zatvoru, sedela sama u mraku. Kako da platim kada ne idem nigde da zaradim, vanredno je stanje – 22 dana sam bila sama pod svećama tokom vanrednog stanja i bilo me je strah. Što se tiče institucija oni su mi se smejali”, ispričala je svoje muke tokom pandemije četrdesettrogodišnja Novobečejka.

Udruženje Roma Novi Bečej organizovalo je povodom istraživanja i okrugli sto i tom prilikom je saopšteno da je informisanje o epidemiloškim merama koje se primenjuju na lokalnom nivou bilo neujednačeno, posebno u manjim jedinicama lokalne samouprave i selima.

Upućivanje na informisanje na sajtovima za mnoge građanke i građane, posebno za žene iz marginalizovanih grupa nije bilo dovoljno jer im internet nije dostupan, nemaju računar ili ne umeju da ga koriste.

Rečeno je i da je ženama iz marginalizovanih grupa nedostajao informativni i edukativni materijal na lokalnim jezicima i prilagođen lokalnom kontekstu o osnovnim higijenskim praksama, predostrožnosti od infekcije i kako i gde da traže negu na osnovu svojih pitanja i zabrinutosti.

Istraživanje je pokazalo da je većina žena iz marginalizovanih grupa imala problem u korišćenju ekonomskih mera jer se uglavnom oslanjaju na sticanje prihoda u okviru neformalnih ekonomija, jer nemaju lične karte i druga lična dokumenta, račune u bankama, status zaposlenih lica i rade neprijavljene.

Četrdesetčetovorogodišnja ispitanica iz Novog Miloševa rekla je da je tokom vanrednog stanja pokušavala na sve načine da nađe bilo kakav posao, ali nije uspela.

„Pokušala sam i da privatno u kućama čistim i sklanjam kako bi bilo šta dobila ili zaradila, ali niko nije smeo da me pusti u kuću, jer je tada nastala opšta panika da se ljudi ne zaraze. Nigde nas nisu puštali bez maske, a ja nisam imala hleb da kupim, a ne masku koja je tad koštala 120 dinara“, rekla je ona.

Istraživanje je pokazalo i apsurd da je formalno došlo do smanjenja nasilja u porodici prema podacima institucija, iako je nasilje bilo u porastu, ali se smanjila mogućnost njegovog prijavljivanja.

Žene koje su i ranije bile izložene nasilju u porodici bile su u još većem riziku, jer su bile primorane da mnogo više vremena provode sa nasilnicima, kojima je zabrana kretanja pružila još veće mogućnosti za ispoljavanje nasilja i demonstraciju moći, navodi se u saopštenju.

Ispitanica iz Novog Bečeja rekla je da je nakon 17 sati tokom polijskog časa ostajala sama sa sinom koji ima 36 godina, u trošnoj kući u kojoj žive već 35 godina, i da je tada trpila nasilje.

„Teška ekonomska situacija, loši uslovi, policijski čas i cela situacija sa kovidom, dovela je u početku do sitnih svađa, sin je bio sve nervozniji, iz dana u dan. On nije zaposlen, živeli smo od novca koji ja obezbedim, ali to nije dovoljno za ceo mesec. On nije mogao da ide privatno da radi zbog policijskog časa, svađe su postale sve gore. Dva puta me je udario pesnicom, prijavila sam ga zbog toga. Zbog svog invaliditeta nisam stizala da odem u prodavnicu na vreme”, kazala je pedesetdvogodišnja Novobečejka.

Udruženje Roma Novi Bečej, SOS telefon na jezicima nacionalnih manjina zabeležio je porast prijava nasilja tokom vanrednog stanja za 20 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Mere tokom vanrednog stanja ograničile su mogućnost ženama da prijave nasilje, zatraže pomoć, pobegnu iz doma i primene druge strategije samozaštite kojima se uobičajeno služe u akutnim situacijama nasilja, što je pojačalo njihov osećaj bespomoćnosti, navodi se u saopštenju.

U posebno teškoj situaciju u pogledu mogućnosti prijavljivanja nasilja i danas se nalaze žene iz marginalizovanih i višestruko diskriminisanih grupa (žene sa invaliditetom, starije žene, žene na selu, Romkinje, samohrane majke i žene starije od 65 godina).