Gde je granica između slobode govora i govora mržnje: Izjave o Hrvatima bez reakcije institucija

Pitanje granice između slobode govora i govora mržnje ponovo je u fokusu javnosti nakon što je potpredsednik Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine iz redova vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), Nemanja Zavišić, napisao na svom nalogu na Fejsbuku da „možda nisu sve ustaše Hrvati, ali svi Hrvati jesu ustaše“. Ova njegova izjava izazvala je oštre reakcije predstavnika hrvatske nacionalne zajednice u Srbiji, pravnih stručnjaka i dela opozicije, ali – ne i zvaničnih institucija.

Zavišićev komentar usledio je kao reakcija na odluku pevača iz Hrvatske, Tonija Cetinskog,da ne nastupi na SPENS-u u Novom Sadu, a nakon što su se na društvenim mrežama pojavile tvrdnje da je ratnih 90-ih ovaj prostor bio logor, za šta, opet, prema saznanjima relevantnih civilnih organizacija, nema potvrda.

Predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini (DSHV) Tomislava Žigmanova, koji je ujedno i potpredsednik Pokrajinske vlade, ocenio je za Magločistač ovu Zavišićevu izjavu kao „zastrašujuću“ i kao čin kolektivne dehumanizacije čitavog naroda.

Zbog iste izjave, Stranka slobode i pravde (SSP) najavila je podnošenje krivične prijave protiv ovog funkcionera SNS-a, koji je, i nakon oštrih osuda dela javnosti, ponovio da se neće izviniti. Štaviše, da ga takve reakcije raduju.

Ovo nije jedini slučaj upotrbe etikete „ustaša“ u javnom prostoru.

Od početka studentsko-građanskih protesta koji su usledili nakon pada nadstrešnice na rekonstruisanoj Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, zbog čega je život izgubilo 16 ljudi, učestalo se pojavljuju tvrdnje da je hrvatska obaveštajna služba njihov organizator.

Paralelno s tim, studenti i građani koji u tim protestima učestvuju etiketiraju se kao „ustaše“, dok se mediji koji profesionalno izveštavaju o tim protestima obeležavaju kao „ustaški mediji“.

Od takvog etiketiranja nisu pošteđeni ni predstavnici opozicionih političkih partija, a samo jedan u nizu ovakvih slučajeva bio je zabeležen krajem novembra prošle, 2025. godine, kada su iz improvizovanog kampa nazvanog “Ćacilend” do njih dopirale uvrede „ustaše“, „lopovi“, i pretnje poput „treba vas nabiti na kolac”.

HNV: Država da osudi govor mržnje

Predsednica Hrvatskog nacionalnog veća u Srbiji Jasna Vojnić ocenila je za Magločistač da su ovakve izjave nedopustive i opasne jer stigmatizuju čitav jedan narod.

„Takva retorika ne predstavlja samo uvredu, već svodi jedan narod na istorijske stereotipe, čime se stvara atmosfera nepoverenja i neprijateljstva koja direktno utiče na osećaj sigurnosti Hrvata u Srbiji“, izjavila je Vojnić, koja je i poslanica u Hrvatskom saboru.

Ona je posebno naglasila da je problematično kada takve poruke dolaze od političkih funkcionera jer tada dobijaju dodatnu težinu i legitimitet u javnom prostoru.

„Osuda govora mržnje ne sme biti selektivna, niti uslovljena političkim okolnostima“, rekla je Vojnić, upozorivši da izostanak reakcije šalje poruku da se ovakve izjave tolerišu.

Prema njenim rečima, posledice su već vidljive u svakodnevnom životu hrvatske zajednice:

„Povećava se oprez, zatvaranje u privatni prostor i smanjenje javnog istupanja. To je ozbiljan signal, čak i kada nema formalno prijavljenih incidenata“.

Podsećamo, Jasna Vojnić je i krajem januara 2025. godine pozvala gradonačelnika Subotice Stevana Bakića da iznese dokaze za tvrdnje da iza protesta u Srbiji stoji hrvatska obaveštajna služba.

Bakić je prethodno, obraćajući se na manifestaciji „Banijsko prelo“ u Subotici, izjavio da su „ustaše ponovo napale Srbiju“ i da iza aktuelnih dešavanja stoji hrvatska obaveštajna služba.

Reagujući na te navode, Vojnić je ocenila da se takvim izjavama svim Hrvatima imputira ustaška ideologija, uključujući i pripadnike hrvatske zajednice u Srbiji, čime se, kako je upozorila, podstiče etnički motivisano nasilje.

Ona je tada pozvala republičku javnu tužiteljku Zagorku Dolovac da pokrene krivični postupak, navodeći da se ovakva dela gone po službenoj dužnosti.

Politička taktika i „imaginarni neprijatelj“

Vanredni profesor Fakulteta političkih nauka Dejan Pavlović rekao je za Magločistač da upotreba izraza „ustaše“ kao etikete za političke neistomišljenike predstavlja deo šire političke taktike.

„U nedostatku racionalnih rešenja za narasle društvene tenzije i podele, autoritarni režimi pribegavaju oprobanom receptu imaginarnog neprijatelja“, objašnjava Pavlović.

On smatra da se kroz takvu retoriku vrši politička homogenizacija i skreće pažnja sa unutrašnjih problema, dok stvarna meta nisu Hrvati, već politički protivnici vlasti.

Pavlović ukazuje i na širi kontekst jačanja desnice u Evropi i narative o spoljnim pretnjama, uključujući tvrdnje o umešanosti stranih službi.

Krivično delo ili uvreda?

Advokat Veljko Milić ocenio je da izjava da su „svi Hrvati ustaše“ može predstavljati krivično delo izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti, kao i diskriminacije.

Međutim, u praksi se takve izjave često kvalifikuju kao uvreda koja se, pak, ne goni po službenoj dužnosti.

„Što je pojedinac koji raspiruje mržnju na višoj funkciji, manje su šanse da bude krivično gonjen, ali je njegova odgovornost veća“, zaključio je Veljko Milić.

Sever: Normalizacija govora mržnje i skretanje pažnje sa stvarnih problema

Predsednica Evropske asocijacije novinara Maja Sever, komentarišući prilike u Srbiji, upozorava da se u javnom prostoru sve više normalizuje radikalizovan politički jezik.

„Javni prostor se pretvara u arenu etiketiranja i delegitimizacije, gde je važnije ko je ‘neprijatelj’, nego šta se zapravo govori“, kaže Sever za Magločistač.

Ona ističe da korišćenje termina poput „ustaše“, koji ima snažan istorijski naboj, služi zapravo kao efikasan alat za diskreditaciju bez potrebe za argumentima.

Sever upozorava i na ulogu medija koji, ukoliko nekritički prenose takve izjave, doprinose njihovoj normalizaciji:

„S vremenom publika na to otupi i teške kvalifikacije postaju uobičajene“.

Ona učestale tvrdnje o umešanosti stranih službi u unutrašnja dešavanja, poput navoda o delovanju hrvatske obaveštajne službe u Srbiji, ocenjuje, pak, kao klasičan obrazac u kriznim situacijama – skretanje pažnje sa unutrašnjih problema na spoljne pretnje.

A takvi narativi, dodaje Maja Sever, produbljuju podele i otežavaju racionalnu raspravu o stvarnim društvenim problemima.

Vest o tome da je funkcioner SNS-a Nemanja Zavišić izjavio da ne želi da se izvini zbog ranije tvrdnje da „su svi Hrvati ustaše“ izazvala je brojne reakcije na portalu Magločistač. Ubrzo nakon njene objave, zabeležen je niz komentara sa gotovo identičnom porukom, a koji sadrže antihrvatsku retoriku i elemente govora mržnje.

Redakcija portala Magločistač takve sadržaje nije objavila, u skladu sa uređivačkom politikom i standardima profesionalnog novinarstva, ali i u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima koji u članu 86. kaže:

„Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti, rodnog identiteta ili drugog ličnog svojstva bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”.