Šta sve (ne) možeš ako si (manjinski) novinar u Subotici

Ako pišete „lepo“, odnosno afirmativno, onda ste OK, pogotovo za predstavnike vlasti u manjinskim nacionalnim zajednicama u Subotici. Ali, ako postavljate pitanja koja im se ne dopadaju, smatraju da im nije vreme, odgovor nećete dobiti.

Štaviše, ukoliko se usudite da dubinski analizirate rezulatate određenih politika, onda dolazite na staru dobru traku „stranih plaćenika i domaćih izdajnika”, ali i “takozvanih novinara” i “takozvanih istraživačkih novinara”.

Jer, kako drugačije opisati odnos predsednika Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Balinta Pastora i njegovih saradnika prema gotovo jedinom nezavisnom mediju u mađarskoj nacionalnoj zajednici – Slobodnoj mađarskoj reči (Szabad Magyar Szó)

Upravo Pastor je na svom zvaničnom Fejsbuk nalogu, a nakon analize ostvarenih izbornih rezultata SVM-a na poslednjim lokalnim izborima, novinare ovog medija nazvao „kvazinovinarima“  i “kvaziistraživačkim novinarima“, deleći packe iz novinarstva, odnosno predstavljajući kako bi novinarstvo, po njemu, trebalo da izgleda.

Verovatno onakvo kakvo je svih onih medija okupljenih na adresi na kojoj je dugo godina stajala tabla ove stranke.

„U poslednjih nekoliko dana možete pročitati razne stvari iz pera kontranavijača, odnosno, takozvanih ’nezavisnih, objektivnih, istraživačkih’ novinara. Razumem, treba služiti gazdama i stvarati očajnu atmosferu u zajednici, ali, dragi ’istraživački novinari’, barem bi minimalno trebalo da obratite pažnju na činjenice. Novinarstvo ima svoja pravila“, napisao je tada Pastor u svom postu.

Tome se pridružio sa svojim komentarom i predsednik Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine, Balint Juhas:

„Ako vam kažu šta da napišete, nije potrebno duboko uranjati u analizu, niti je važno da se analiza zasniva na stvarnim brojevima i odgovarajućoj ’analizi’… Konačno ste stvari postavili u pravi kontekst”.

Kada se na to doda da čelnici SVM-a zauzimaju i važne pozicije po lokalnim samoupravama u Srbiji, problem postaje dvostruk. Ne samo da su im zatvorena vrata manjinske samouprave, već i ona lokalnih samouprava.

Ignorisanje i arogancija lokalnih političara

Tome ide u prilogi izjava glavnog i odgovornog urednika ovog medija, Janoša Tekea, koji tvrdi da SVM ne odgovara njihovim novinarima na postavljana pitanja u pisanom obliku, već samo ukoliko se novinar pojavi lično u Subotici, na pres konferenciji koju drži predsednik stranke Balint Pastor ili predsednik Mađarskog nacionalnog saveta (MNS) Arpad Fremond.

„Taj trend se u suštini nastavlja. Ako i dođe neki ‘novi političar’ ispred SVM-a, ta arogancija se nastavlja. Nije to nikakav nov pristup, otvorenost, fer razgovor, jednostavno se oseća ta negativnost, i čim mi postavimo pitanje, to bude prihvaćeno kao da ih napadamo. Iako su to neka skroz obična pitanja koja se ne tiču nikakvih skandala, nego su skroz obična pitanja koja se tiču građana Subotice“, kaže novinarka ovog portala Margareta Tomo.

Ona navodi još jedan primer, kada je nedavno postavila pitanje predsedniku Skupštine grada Subotice Danielu Đivanoviću, koji je ujedno i predsednik subotičkog odbora SVM-a, da komentariše istupe koalicionog partnera SVM-a iz redova Srpske napredne stranke (SNS), gradonačelnika Subotice Stevana Bakića, koji je na manifestaciji Banijsko prelo studentske proteste u Srbiji povezao sa ustašama i hrvatskom obaveštajnom službom, a onda i da prokomentariše zahtev opozicije – upućenog direktno njemu – da tu temu stavi na dnevni red sednice lokalnog parlamenta.

„On je, dakle, direktno povezan sa tom temom i trebalo bi ispred SVM-a da reaguje.  Međutim, dobila sam odgovor kakav sam dobila, a taj odgovor nije bio odgovor na moje pitanje, definitivno. On se u svom odgovoru ‘vadio’ na opoziciju: da je opozicija predala taj dokument, ali da on nije nadležan za to, ne zna zašto bi trebalo da reaguje na to, pa kada sam htela da postavim sledeće pitanje – da li njegovo nereagovanje znači da opravdava kako gradonačelnik govori, rekao je da možemo postaviti pitanje i tri puta – ‘ja sam već dao odgovor’. Tu je ta negativnost i arogancija koja je prisutna“, zaključuje Tomo.

Izveštavanje sa protesta

Po njenom mišljenju, na prisustvo ovog medija na aktuelnim protestima sa kojih izveštavaju gleda se pozitivno, kao na vid podrške, tim pre što u Srbiji nedostaje objektivnosti u novinarstvu.

Međutim, primećuje, posebnoj vrsti pritisaka istovremeno su izložene kolege iz drugih medija, što smatra da takođe nije u redu.

„Čula sam od kolega da dobijaju negativne reakcije zato što rade za RTS ili teraju novinare RTV-a. Iako se oni lično trude da rade svoj posao kako treba – nisu prihvaćeni. Ne mislim da je to dobar put, jer treba da podržavamo jedni druge u tom procesu“, ocenjuje Margareta Tomo.

Novinarka Drugog programa Radio-televizije Vojvodine iz dopisništva ovog javnog servisa u Subotici, Eva Zoraje,potvrđuje da se tokom izveštavanja sa protesta u Subotici nekoliko puta desilo da im građani nisu hteli dati izjavu kada su videli o kojoj se televiziji radi.

“Izgovor je bio da taj materijal svakako nećemo emitovati, iako smo sa svakog događaja koji smo pokrivali uradili i emitovali prilog. Što se tiče unapred dogovorenih snimanja u vezi blokada i protesta u gradu, svi su nas dočekali normalno i sarađivali sa nama bez problema”, prenosi svoja iskustva Eva Zoraje.

Diskriminatorska praksa

U nezavidnoj poziciji nalaze se i novinari drugih lokalnih redakcija, ne samo tzv. manjinskih, naročito ako pretenduju da budu nezavisni mediji koji žele da se bave temama od javnog interesa.

O tome svedoči glavna i odgovorna urednica portala Subotičke, Saška Jurić, koja ocenjuje da je dostupnost informacijama od javnog značaja na nivou Subotice loša, što je hroničan problem sa kojim se novinari suočavaju.

„Informacije koje zanimaju našu redakciju a tiču se lokalne samouprave, javnih preduzeća, policijske uprave, granične policije i sličnih instanci, a nisu u protokolu, nisu potpuno dostupne, niti su dostupni sagovornici, posebno bez prethodnog pismenog obaveštenja. Često uopšte ni nema odgovora na upite, molbe ili zahteve“, kaže Jurić.

„Komunikacija sa preduzećima je takođe loša. Uvek moramo da molimo za informacije. Kada pozovemo za neki upit, prebace nas na jednu, drugu, treću osobu i onda ostanemo bez odgovora”, svedoči Saška Jurić.

Zato oni do informacija nekad dolaze zaobilaznim putem, pozivajući se na privatna poznanstva i molbe.

Opet, mediji koji su “bliži vlasti” brže dolaze do informacija o dešavanjima, “imaju ljude“ u bitnim ustanovama, samim tim su i neke „ekskluzive“ dostupne samo njima.

A to je spram većine ostalih medija – diskriminatorska praksa.

Ovaj sadržaj nastao je uz finansijsku podršku Vlade Norveške, Balkanskog Fonda za demokratiju, projekta Nemačkog Maršalovog Fonda Sjedinjenih Američkih Država i Vlade Švajcarske. Za sadržaj je isključivo odgovorno Nezavisno društvo novinara Vojvodine i ne odražava stavove Vlade Norveške, GMF BTD-a, Vlade Švajcarske ili njihovih partnera.