Srbija na Atlasu nekažnjivosti: Najlošija ocena za neodgovorno upravljanje

Srbija je po novom indeksu nekažnjivosti, koji je objavljen 17. februara, od zemalja regiona bolje rangirana jedino od Bosne i Hercegovine, a najslabiju ocenu je dobila za “neodgovorno upravljanje”.

Atlas nekažnjivosti, koji je predstavljen na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, predstavlja kvantitavnu procenu nekažnjivosti merenu u pet društvenih dimenzija – neodgovorno upravljanje, zloupotreba ljudskih prava, ekonomska eksploatacija, sukobi i nasilje, i degradacija životne sredine.

Na osnovu proseka tih pet ocena, data je ukupna ocena nekažnjivosti, pri čemu viša ocena ukazuje na veći stepen nekažnjivosti, a zemlje sa većim skorom zauzimaju više mesto na rang-listi.

Srbija se sa ukupnom ocenom 2,03 našla na 111. mestu.

Najbolju ocenu je dobila u oblasti ljudskih prava – 1,37 i po tom kriterijumu zauzela 116. mesto.

Po kriterijumima “sukobi i nasilje” i “ekonomska eksploatacija” je na 108. mestu, sa ocenama 1,58 i 1,59.

Najlošije je ocenjena po kriterijumu “neodgovorno upravljanje”, za koji je dobila ocenu 2,91 (82. mesto), i po ugroženosti životne sredine – 2,9 (115. mesto).

U istoj “neutralnoj” grupi su i druge zemlje regiona. Od Srbije su bolje rangirane Severna Makedonija (119. mesto), Albanija (115) i Crna Gora (113), dok je nekažnjivost veća u Bosni i Hercegovini (97. mesto).

Druge zemlje bivše Jugoslavije, Hrvatska i Slovenija, u grupi su “dobrih” zemalja. Hrvatska je na 133. mestu sa ocenom 1,28, a Slovenija na 149. mestu, sa ocenom 0,96.

Od 163 zemlje, najbolji skor imaju Finska, Danska, Švedska, Norveška i Nemačka, dok najveći stepen nekažnjivosti imaju Avganistan, Sirija, Jemen, Mjanmar i Centralnoafrička Republika.

SAD su iznenađujuće loše rangirane i bliže su grupi srednje nego najbolje ocenjenih zemalja – sa ocenom 1,91 našle su se na 118. mestu, sa slabim rezultatima u oblasti nasilja i sukoba i ljudskih prava. Rusija je na 27. mestu, a Kina na 48.

Analiza pokazuje da su nasleđe kolonijalizma i trgovine robljem povezani sa nivoom nekažnjivosti, pa su tako gotovo svih 20 zemalja s najvišim stepenom nekažnjivosti bivše kolonije ili zemljle pogođene kolonijalizmom.

Jedan od zaključaka je da nekažnjivost raste tamo gde postoji degradacija životne sredine, čak i u inače odgovornim društvima. Kanada je, na primer, jedna od nabolje ukupno ocenjenih zemalja u Atlasu, ali je u oblasti životne sredine dobila znatno lošiju ocenu nego po ostalim kriterijumima.

Indija, Kina, Rusija i SAD, među najvećim emiterima gasova sa efektom staklene bašte na svetu, zauzele su 20, 70, 78 i 101. mesto po ugrožavanju životne sredine.

“Nasilje nad ženema i polna diskriminacija su globalni problem. Ta vrsta nekažnjivosti negativno utiče na skor teokratija kao što je Avganistan u oblasti ljudskih prava i sukoba i nasilja. Ali takođe utiče na neke liberalne demokratije, države u sukobu kao što je Sirija i mirne države uključujući Južnu Koreju”, navodi se u zaključcima.

Ističe se i da se ljudska prava zloupotrebljavaju a odgovornost opada u demokratijama.

“Neke demokratske zemlje koje imaju dobre rezultate u pogledu upravljanja, znatno su lošije u pogledu ljudskih prava”, ocenjuje se i kao primer navode slabije demokratije Meksiko, Kenija i Ukrajina koje su u rangu sa nedemokratskim zemljama kao što su Jordan i Ujedinjeni Arapski Emirati.

U analizi se nekažnjivost definiše kao vršenje vlasti bez odgovornosti, koja u svom najčistijem obliku postaje činjenje zločina bez kazne.

Autori navode da ni ekonomski razvoj ni demokratsko upravljanje nisu dovoljni da garantuju odgovornost.

“Štaviše, najmoćnije svetske države, kao što su SAD, Kina i Rusija, koje tako često pokušavau da diktiraju uslove drugima, pokazuju ozbiljne nedostatke”, navodi se u analizi koju je pripremila međunarodna grupa čiji je kopredsedavajući bivši britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Miliband, u saradnji Evroazijske grupe i Saveta za spoljne poslove u Čikagu.