Sedam gradova u užem izboru za Evropsku prestonicu pametnog turizma

Sedam gradova u užem izboru za Evropsku prestonicu pametnog turizma

Zagreb, foto: NJ/Magločistač

Izvor: EURACTIV.com

20.09.2022

Kategorija: U fokusu

Tri španska grada i hrvatska prestonica su među gradovima koji bi mogli da ponesu titulu Evropske prestonice pametnog turizma 2023. godine.

U uži izbor ušli su Zagreb, Hihon, San Sebastijan i Sevilja u Španiji, Orhus u Danskoj, Pafos na Kipru i Porto u Portugalu, saopštila je Evropska komisija.

Za Evropsku prestonicu pametnog turizma kandidature je podnelo 29 gradova iz 13 zemalja Evropske unije i država koje nisu članice a učestvuju u programu COSME.

U uži izbor ušli su kandidati koji su od komisije nezavisnih stručnjaka dobili najviše poena u svim kateogrijama.

Sedam gradova će sada biti pozvano da predstavi svoje kandidature pred Evropskim žirijem, koji će odlučiti koji grad će poneti tu titulu.

Pobednici će dobiti podršku u komunikaciji i brendiranju, uključujući promotivni video, posebno dizajniranu skulpturu koja će biti postavljena u gradu i promotivne aktivnosti u cilju veće vidljivosti na evropskom i globalnom nivou i povećanja broja posetilaca.

Takmičenje za Evropsku prestonicu pametnog turizma održava se od 2018. godine. Pobednici ranijih godina – Helsinki i Lion 2019, Malaga i Geteborg 2020, Valensija i Bordo 2022, postali su uzori za pametni turizam u Evropi i u vrhu su gradova u svetu po održivosti, inovacijama i integraciji pametnih praksi.

Cilj inicijative Evropska prestonica pametnog turizma, koja se finansira sredstvima iz programa COSMO, jeste promovisanje pametnog turizma nagrađivanjem gradova za njihove pristupe u digitalizaciji, održivosti, pristupačnosti i kulturnom nasleđu i kreativnosti.

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.