Foto: Đorđe Cmiljanić
Izložba “Hormonologija. Ukradeno vreme” otvorena je u Galeriji “Art” u Podgorici, a predstavlja zajednički rad kustoskinje projekta Suzane Vuksanović i subotičkih umetnica, Edite Kadirić i Maje Rakočević Cvijanov, kao i umetnice Jelene Janev iz Novog Sada. Izložba se bavi proširivanjem postojeći niza pitanja, umetničkih i kustoskih istraživanja u polju ženske umetničke, društvene i političke prakse.
Umetnica Maja Rakočević Cvijanov kaže za Magločistač da je za nju ovo bio značajan događaj zbog saradnje sa više ljudi i centara.
“U pitanju je saradnja sa Editom Kadirić iz Subotice, sa kojom sam više puta sarađivala, a prvu zajedničku izložbu imale smo upravo u Subotici. Nakon toga nas je Suzana Vuksanović pozvala da izlažemo u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu gde je nastao projekat pod nazivom ‘Hormonologija/Talks and recognitions’. Pod njenim kustoskim vođstvom nastala je i izložba ‘Hormonologija. Ukradeno vreme’”, navela je.
Sve tri umetnice se bave temom žene u savremenom društvu, nastojeći na različite načine da “ukradu vreme” od obaveza koje imaju u porodici, na poslu ili kod kuće da bi se bavile umetnošću.
“Vidovi saradnje sa drugim ljudima i drugim umetničkim centrima pomažu nam da se umrežimo i ispitamo koliko naša umesnost komunicira i van naših ateljea i okvira u kojima stvaramo”, kazala je Rakočević Cvijanov.
Prema rečima umetnice Edite Kadirić, ova izložba, iako se menja po formi i različitim izlagačkim prostorima, nosi uvek istu suštinu prepoznavanja.
“Na osnovu reakcije publike zaključile smo da su ‘rodna pitanja’ pitanja mnogo većeg opsega, i da ova izložba, zaključno sa postavkom u Podgorici, provocira i otvara goruće teme, kako identita tako i političko-socijalna pitanja”, ocenila je.
Pojam ‘hormonologija’ je bazični pojam unutar kojeg se razmatraju različiti aspekti bivanja umetnicom, kazala je Suzana Vuksanović, i dodala da “funkcije i funkcionisanje u svetu, realnom i umetničkom, za žene nikada nije bilo jednostavno, a to nije ni danas”.
“Nauka o hormonima (hormonologija) nastoji da razume i objasni ulogu hormona u telu i posledice njihove (ne)ravnoteže odnosno zdravstvene smetnje koje se javljaju kada proizvodnja hormona eskalira ili, naprotiv, kada se smanji”, navela je.
Konceptualnu osnovu projekat ima u umetničkim istraživanjima onih tema koje zbog svoje osetljivosti, fragilnosti i simbolike retko dospevaju u žižu javnosti jer se tiču duboke intime, snažnih i dramatičnih psihofizičkih promena kod žena, poput puberteta, majčinstva i menopauze, dodala je.
“S jedne strane je, dakle, intenzitet, dramatičnost i suptilnost doživljaja sebe kao devojčice/devojke/žene, a sa druge, stoje teme koje su toliko svakodnevne i sveprisutne da su postale nevidljive i podrazumevajuće za okolinu žene, ali i za većinu žena, što kod umetnica dovodi do dodatnih frustracija i unutrašnjeg konflikta”, objasnila je Vuksanović.
To su teme, napominje, koje direktno i neposredno proizlaze iz brojnih identiteta umetnica – identiteta ćerke, sestre, unuke, majke, supruge, snahe, radnice i drugih, koji su povezani sa svakodnevnim kućnim i poslovnim obavezama, brigom za porodicu i decu.
“Usled toga žene dolaze u situaciju da doslovno kradu vreme za svoju umetnost, za umetničko stvaranje i delovanje, sa obaveznom dozom osećaja krivice jer pritom možda lišavaju sebe ili druge nečeg neophodnijeg, važnijeg, hitnijeg”, poručila je Vuksanović.
Po njenom mišljenju, u jednom i dalje patrijarhalnom poretku i patrijarhalnoj kulturi, naspram otvorene polne/rodne diskriminacije stoje nesvesne predrasude sa kojima se teže izboriti.
“Stoga, osvajanje ličnih i umetničkih sloboda da se odbace predrasude i očekivanja sredine i društveno nametnuti konstrukti o ulozi i svrsi ženskog bića, stalni je i neprekidni proces koji (ne)izvesno vodi promenama u moći, položaju i (političkoj) svesti žena”, istakla je Vuksanović.
Sa formalne strane, dodala je, izložba predstavlja afirmaciju promišljanja savremenog skulpturalnog jezika, proširenog polja crtačkog medija, kao i savremeni pristup umetničkim formama animacije, video arta i video dokumentacije.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.