Izvoznici žitarica iz Srbije: Zabrana izvoza nepotrebna, šta ćemo sa brašnom, višak je i pšenice

Izvoznici pšenice i brašna iz Srbije i stručnjaci danas različito ocenjuju najavu zabrane izvoza pšenice, brašna, kukuruza i ulja zbog rata u Ukrajini i potrebe da se za domaće tržište obezbedi dovoljna količina tih proizvoda.

Poslovno Udruženje mlinske, pekarske i testeničarske industrije Srbije “Žitounija” uputilo je danas zahtev Ministarstvu poljoprivrede i Privrednoj komori Srbije u kome traže da se brašno izuzme iz zabrane izvoza.

“Izvoz brašna nikako ne bi trebalo zabraniti, imamo ga, ne znamo šta ćemo sa njim. Tražimo da se takva odluka ne donosi, a ako je doneta da se odmah ukine”, rekao je predsednik tog udruženja Zdravko Šajatović.

Dodao je da treba prekontrolisati zalihe pšenice i ako se oceni da su nedovoljne zabraniti izvoz, ali razmotriti uvođenje kvota jer za četiri meseca počinje žetva.

Šajatović je rekao da su razlozi za enormne zalihe brašna višestruki, u poslednjih 13 godina potrošnja pada jer se smanjuje broj stanovnika i nekoliko godina pada izvoz.

“Kada se država umešala u regulaciju tržišta i ograničila cene brašna tipa 400 i 500 na nivou iz novembra prošle godine, dogodio se apsurd da u trgovinskim lancima nema malih pakovanja brašna od po kilogram jer su njegove cene ograničene, a nisu ograničene cene tog brašna u pakovanjima od 25 kilograma, pa su pekari pokupili sve količine malih pakovanja”, objasnio je Šajatović.

On je rekao da se brašno može prodati po 49-50 dinara po kilogramu na stranom tržištu, da je plaćanje avansno i da su već ugovorene veće količine.

Dodao je da se bez problema može izvesti 100.000 tona brašna, a da se ne ugrozi domaće snabdevanje.

Istakao je da je od jula prošle godine do danas izvezeno svega 84.000 tona brašna, a da je u ekonomskoj 2016/2017. godini ostvaren rekordan izvoz od 252.000 tona.

Savetnik kompanije CHF, koja je najveći izvoznik žitarica iz Srbije, Miroslav Debeljački rekao je da u zalihama ima dovoljno pšenice i da ne bi trebalo uvoditi zabranu izvoza tog poljoprivrednog proizvioda.

Dodao je da, iako je takva odluka neophodna, trebalo bi dozvoliti firmama da realizuju ugovore koje su već sklopili.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da će sutra biti doneta odluka o zabrani izvoza određene prehrambene robe i da će “voditi računa da veliki izvoznici ne gube značajne količine novca”, a Deljački je ocenio da je neprihvatljivo da se odluka o zabrani izvoza donese “danas za sutra”.

Mađarska je donela odluku da je za izvoz pšenice potrebno podneti zahtev i čekati na odobrenje, pa je zbog toga dobila upozorenje EU da će dobiti “packe”.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Zoran Bogetić rekao je da je politička i ekonomska situacija konfuzna i da su neke mere opreza potrebne.

“Pitanje je šta će se dešavati u Ukrajini i Rusiji koje su među najvećim žitnicama u svetu. Za donošenje odluke o zabrani izvoza pšenice i kukuruza trebalo bi imati u vidu i celokupnu politiku u poljoprivredi, krizu u ponudi i cenama mineralnog đubriva i ukupne zalihe Srbije”, rekao je Bogetić.