Foto: Magločistač (arhiva)
Prema podacima UNHCR-a, u Srbiji je početkom 2017. godine boravilo oko 7.200 izbeglica, tražilaca azila i migranata u 18 tranzitno prihvatnih i azilnih centara i na mestima neformalnih okupljanja, dok je taj broj ove godine prepolovljen, rečeno je danas u Beogradu na predstavljanju publikacije “Između zatvorenih granica”.
Na predstavljanju publikacije Humanitarnog centra za integraciju i toleranciju (HCIT) i Centra za kriznu politiku i regovanje (CRPC) u Beogradu, šef predstavništva UNHCR-a u Srbiji Hans Fridrih Šoder rekao je da je 2018. godine u Srbiju došlo upola manje migranata nego 2017. godine, kada je u njoj bilo oko 7.000 migranata.
“Situacija u Srbiji je drugačija. Ove godine dolazak novih izbeglica i migranata u Srbiju upola je manji od onoga što smo imali pre godinu dana. Važno je za nas da je ta kriza sa izbeglicama praktično završena. Glasovi van Srbije pokušavaju da izmisle krizu migranata. Pitanje je zašto se te glasine šire”, kazao je Šoder i dodao da svi zajedno treba da rade na pitanju migranata i da fokus bude na jedinstvu i solidarnosti.
Pomoćnik srpskog komesara za izbeglice i migracije Ivan Gerginov rekao je da je u Srbiji bilo oko 8.000 migranata prošle godine, da je pre desetak dana taj broj pao na 2.000 i da je sada u porastu.
“Suština je čvrsto zategnuta severna granica i mađarska politika, po kojoj je u Srbiji sve dozvoljeno, a kod njih ništa”, kazao je Gerginov i dodao da to za posledicu ima povećan broj migranata u Srbiji i Bosni i Hercegovini.
On je kazao da je Srbija primila i integrisala veliki broj migranata, ali da oni u njoj ne žele da ostanu. “Daleko smo od nekakvog ozbiljnog integrativnog procesa”, kazao je Gerginov.
Priliv izbeglica i migranata u Srbiji 2017. većinom se odvijao preko krijumčarskih mreža i puteva, navodi se u publikaciji i dodaje da podaci UNHCR-a i nevladinih organizacija pokazuju da je izmedju 1.000 i 1.500 migranata boravilo u napuštenim barakama kod železničke stanice u Beogradu, dok je manji broj boravio i na severu i zapadu zemlje u pograničnim delovim prema Mađarskoj i Hrvatskoj.
Prema publikaciji, pretpostavlja se da je tokom proleća određeni broj migranata uspeo da napusti Srbiju ilegalno preko Rumunije, Mađarske i nešto manje preko Hrvatske, jer je oko 4.500 izbeglica, tražilaca azila i migranata boravilo na teritoriji Srbije.
Procenjuje se da je s novim talasom migracija početkom jeseni prošle godine svaka treća osoba na severu zemlje novopridošla, a da su oko 1,5 odsto novopridošlih bili iranski državljani koji u Srbiju dolaze legalnim putem, nakon sporazuma Irana i Srbije o bezviznom režimu u septembru 2017. godine.
Takođe, utvrđeno je da se u istom periodu povećava i broj kurdskih izbeglica koje napuštaju Irak nakon referenduma o nezavisnosti.
HCIT je dokumentovao i slučajeve kolektivnog proterivanja stranaca iz okolnih EU država u Srbiju kroz prikupljanje ličnih svedočenja tih ljudi koji su u mnogim slučajevima bili izloženi nasilju, nehumanom i ponižavajućem tretmanu od strane policijskih patrola na granicama tih EU država.
“U graničnim delovima s Mađarskom, Hrvatskom, ali i Rumunijom HCIT je dokumentovao preko 530 incidenata u koje je bilo uključeno skoro 6.000 ljudi koji su pokušavalai da nastave svoj put dalje ka EU. Mnogi su čak vrlo brutalno bili sprečeni i vraćeni neformalno u Srbiju”, navodi se u publikaciji.
CKPR je zabeležio 53 izveštaja za skoro 700 osoba koje su vraćene iz Mađarske, Hrvatske i Rumunije, a HCIT je zabeležio povratak u Srbiju najmanje 90 tražilaca azila kojima je zahtev odbijen u Mađarskoj.
U terenskom radu članovi obe organizacije susreću se s migrantima kojima je potrebna pomoć i informacije, kao i psihološka podrška, jer su se često suočavali s fizičkim i psihičkim nasilje, krađama, pretnjama, prinudom, nasiljem zasnovanom na polu i rodu, trgovinom ljudima, eksploatacijom i slično.
“Barake iza glavne železničke stanice u Beogradu su se u prvom delu 2017. godine pretvorile u najveće neformalno naselje izbeglica i migranata u zemlji”, piše u publikaciji i dodaje se da su u prva četiri meseca 2017. godine skoro dve trećine dece u barakama najčešće bili maloletnici bez roditeljske pratnje poreklom iz Avganistana i Pakistana.
Publikacija je izrađena u okviru projekta koji se sprovodi uz podršku UNHCR-a.
Izvor: Beta
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.