Golubović (YUCOM) o promenama Ustava: U sudstvu napredak, u tužilaštvu ne

Golubović (YUCOM) o promenama Ustava: U sudstvu napredak, u tužilaštvu ne

Izvor: civilnodrustvo.gov.rs

Izvor: Beta

01.12.2021

Kategorija: U fokusu

Najavljene izmene Ustava Srbije u oblasti pravosuđa “doneće određena unapređenja kada je reč o sudstvu, ali ostaje problem što će u Tužilačkom savetu sedeti politički izabrane ličnosti”, ocenila je danas direktorka Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) Katarina Golubović.

Kako je Golubović rekla za list Nova, predložena rešenja postavljaju osnove za smanjenje uticaja politike na pravosuđe, ali to ne znači da će biti tako zbog politički izabranih ličnosti u Tužilačkom savetu.

“Reč je o vrhovnom javnom tužiocu, koji je politička figura i koji svojim autoritetom utiče na donošenje odluka. U tom savetu i dalje će ostati ministar pravde, koga bira Narodna Skupština i koji je par ekselans politička figura”, rekla je Golubović.

Prema njenim rečima, članovi tog tela će biti i “istaknuti pravnici”, koje takođe bira parlament, čime će “imati većinu pri odlučivanju.

Direktorka Yucoma je dodala da je situacija u oblasti sudstva znatno drugačija, a navela je i da predsednika Vrhovnog suda neće birati Skupština Srbije.

“U Vrhovnom savetu sudstva biće šestoro sudija i četvoro ‘istaknutih pravnika’, a u njemu neće sedeti ministar pravde. Ova rešenja su unapređena u odnosu na dosadašnja i ovde su poštovane preporuke Venecijanske komisije”, kazala je Golubović.

Referendum o promenama Ustava u oblasti pravosuđa raspisan je za 16. januar 2022. godine, a građani će odgovarati na referendumsko pitanje “Da li ste za potvrdjivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije”.

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.