Finska ponovo proglašena najsrećnijom zemljom za život, Srbija na 43. mestu

Finska ponovo proglašena najsrećnijom zemljom za život, Srbija na 43. mestu

Izvor: Pixabay.com

Izvor: Srna

18.03.2022

Kategorija: U fokusu

Finska je peti put zauzela mesto najsrećnije zemlje za život, dok je Srbija 43. među 146 rangiranih, navodi se u Izveštaju o svetskoj sreći (World Happiness Report), publikaciji Mreže rešenja UN za održivi razvoj.

Među deset najsrećnijih zemalja ove godine su Danska, Island, Švajcarska, Holandija, Luksemburg, Švedska, Norveška, Izrael i Novi Zeland.

Izveštaj o sreći u svetu procenjuje 146 zemalja i uzimaju se u obzir indikatori kao što su očekivani životni vek, socijalna podrška, korupcija i drugi.

Od zemalja regiona, najsrećnije mesto za život je Slovenija, koja se nalazi na 22. mestu, zatim Srbija na 43, Hrvatska 47, BiH 67, Crna Gora 75, Severna Makedonija 89.

U odnosu na prošlu godinu, od zemalja regiona jedino su BiH i Crna Gora pale za nekoliko mesta. Slovenija je prema prošlogodišnjem izveštaju bila na 29. mestu, Srbija 48, Hrvatska 60, BiH na 64, Crna Gora na 70, a Severna Makedonija na 94. mestu.

Amerika je pala na 16. mesto sa prošlogodišnjeg 14, Velika Britanija je na 17, u odnosu na prošlogodišnje 18, a Francuska bez promena na 20. mestu.

Od zemalja bivšeg Sovjetskog saveza, najbolje pokazatelje imaju Litvanija i Estonija, na 34. i 36. mestu, zatim Moldavija 62, Kirgizija 64, Belorusija 65, Turkmenistan 78, Rusija na 80. u odnosu na prošlogodišnje 60. mesto, prenose RIA novosti.

Najnesrećnije zemlje, prema mišljenju UN, su Avganistan, koji je na poslednjem mestu, i Liban.

Prvi svetski izveštaj o sreći objavljen je 2012. godine.

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.