Aušvic, izvor: Pixabay.com
Širom sveta danas se obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, u znak sećanja na dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic-Birkenau, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi.
Centralnu državnu ceremoniju kod Spomenika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu, a u okviru kompleksa nekadašnjeg koncentracionog logora na Starom sajmištu u Beogradu, predvodiće ministarka rada Darija Kisić Tepavčević. Ceremoniji odavanja počasti prisustvovaće i preživeli u Holokaustu, potomci žrtava, nekadašnji zatočenici logora smrti u Drugom svetskom ratu, predstavnici parlamenta i Vlade Srbije, kao i predstavnici Grada Beograda, Saveza jevrejskih opština Srbije, Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, članovi diplomatskog kora, udruženja i građani.
Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta ustanovljen je 1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, a u znak sećanja na dan kada su vojnici sovjetske Crvene armije oslobodili Aušvic.
Opredeljujući se za dan oslobođenja Aušvica, Generalna skupština UN rukovodila se potrebom reafirmacije ljudskih prava, prevencije i kažnjavanja zločina genocida, kao i stalno prisutne opasnosti od rasne, nacionalne i verske mržnje zasnovanih na predrasudama.
Drugi svetski rat odneo je više od šest miliona žrtava – pripadnika jevrejskog naroda, a Aušvic, Treblinka, Mauthauzen, Dahau, Majdanek, Jasenovac, Staro sajmište, Jajinci, logor “Crveni Krst” u Nišu, neka su od masovnih stratišta nevinih žrtava.
Povodom obeležavanja 77. godišnjice oslobođenja Aušvica, Unesko će organizovati niz događaja, ali će se većina, zbog ograničenja uslovljena kovidom-19, a da bi se doprlo do globalne publike, održavati onlajn. Događaji će uključivati ceremoniju komemoracije i panel diskusiju o zaostavštini jevrejskih umetnika koji su umrli tokom Holokausta, kao i izložbu u sedištu Uneska u Parizu.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.