Građani Srbije danas u većoj meri veruju da svojim angažovanjem mogu uticati na promene u društvu nego što je to bio slučaj pre godinu dana, pokazalo je istraživanje Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA).
Kako se navodi u saopštenju te organizacije, istraživanje javnog mnjenja “Stavovi građana Srbije o učešću u demokratskim procesima 2021” je pokazalo da građani drugačije gledaju na civilno društvo.
“Uprkos dugogodišnjem, gotovo sistematskom diskreditovanju nevladinog sektora, sada, gotovo polovina ispitanika smatra da organizacije civilnog društva štite javni interes i bore se za pozitivne društvene promene“, navodi se u saopštenju.
Iz CRTE ističu da ohrabruje činjenica da bujaju lokalne inicijativa, kroz koje sve veći broj ljudi širom Srbije diže glas protiv korupcije, nelegalnih građevinskih radova, investitorskog urbanizma, zagađenja životne sredine i sličnih problema.
“Sve je više neformalnih grupa, inicijativa udruženih komšija i hrabrih pojedinaca koji ne pristaju da se njihovo učešće u odlučivanju o budućnosti svodi samo na zaokruživanje nekog rednog broja na glasačkom listiću”, navode iz CRTE.
U protekle tri i po godine, kroz inicijativu “Građani imaju moć” CRTA je s Nacionalnom koalicijom za decentralizaciju, Beogradskim centrom za bezbednosnu politiku i Partnerima Srbija pomogla više od 60 organizacija i aktivističkih grupa, kao i oko 30 pojedinaca aktivista, dok sada pokreće istoimenu kampanju.
“Kampanjom ‘Građani imaju moć’ pokazujemo da građani mogu da menjaju stvari u svojim zajednicama, baš kao što to čine udružene komšije u odbrani najzelenijeg pančevačkog naselja, udruženja koja su zajednički sačuvala baru Revu ili štite šume Fruške gore od nelegalne seče”, navodi se u saopštenju.
Iz CRTE su naglasili da je ta kampanja poziv “da budemo solidarni i pružimo bezrezervnu podršku hrabrim ljudima koji dokazuju da građanski aktivizam ima smisla”.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.