Gradonačelnik Beograda Siniša Mali prijavio je u januaru prošle godine Agenciji za borbu protiv korupcije 29 nekretnina, od kojih se dve – garaža i petosoban stan – vode na njegovo ime, navodi se u dokumentaciji koju je Agencija dostavila portalu “Pištaljka” i objavila na svom sajtu.
Agencija je portalu dostavila podatke na osnovu rešenja poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Po Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, funkcioneri su dužni da prijave nekretnine u svom vlasništvu, ali i one koje su vlasništvo njihovih supružnika ili vanbračnog partnera, kao i maloletne dece.
Agencija je navela da je analizom izveštaja o imovini Siniše Malog, uočeno je da se imovina i prihodi, i to iznosi oročene devizne štednje funkcionera i sa njim povezanih lica, sa svakim sledećim izveštajem uvećavaju iako je Mali naveo da ostvaruje prihode samo iz radnog odnosa kao gradonačelnik i predsednik ili član upravnog, odnosno nadzornog odbora u Kliničkom centru Srbije, Komercijalnoj banci, dok u “Er Srbiji” nije primao naknadu kao predsednik Nadzornog odbora.
Do tačnih iznosa devizne i dinarske štednje Malog došlo se tek u postupcima vanredne provere podataka iz izveštaja, navodi se u dokumentima Agencije.
U izveštaju koji je Agencija avgusta prošle godine dostavila Višem javnom tužilaštvu u Beogradu navodi se i da je banka (čiji je naziv u dokumentu dostavljenom Pištaljci precrtan) posumnjala u pranje novca zbog jedne transakcije sa Britanskih Devičanskih Ostrva na račun Siniše Malog.
U izveštaju Agencije piše da “u obrazloženju sumnje na pranje, banka navodi da je fizičko lice Siniša Mali izvršio prenos udela i osnivačkih prava u jednom pravnom licu (preduzeću) čiji je bio vlasnik sa 100 odsto udela, … a da je sticalac bio Siniša Mali”, kao i da je “banka navela da takve transakcije nisu u skladu sa uobičajenom, odnosno očekivanom aktivnošću klijenata”.
Uz tu, u izveštaju Agencije dostavljenom tužilaštvu, pominju se još tri sumnjive transakcije, od kojih jedna uključuje državljane Rusije i Kazahstana i navodnu kupovinu nepokretnosti. Novac iz te transakcije zapravo je iskorišćen za povećanje kapitala na računima, a zatim su sredstva podizana u gotovini od zastupnika ili transferisana povezanim osobama sa svrhom transfera “ugovor o zajmu”.
Izvor: Beta
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.