Urbane poplave u Subotici kao nova realnost: Kad beton zameni zelene površine

Kanalizacioni sistem u Subotici jedan je od najstarijih u regionu – datira još iz 18. veka. Iako projektovan za vremenske uslove koji su vladali u prošlom veku, prema rečima hidroinženjera koji je govorio za Magločistač, i dalje relativno dobro funkcioniše, ali – uz sve izraženija ograničenja. Poslednjih godina je, naime, ovaj sistem preopterećen i zbog toga ne može da odgovori na izazove tzv. urbanih poplava koje sve češće postaju naša realnost.

Urbane poplave su poplave koje se dešavaju u gradskim sredinama kada velike količine padavina, sve češće povezane s klimatskim promenama, ne mogu da se odvode dovoljno brzo zbog ograničenih ili neadekvatnih sistema za odvodnjavanje, ali i manjka zelenih površina na mesto kojih dolaze beton i asfalt koji ne upijaju vodu.

„Kanalizacija u Subotici jeste stara, ali uz promenu načina razmišljanja, aktivaciju zelenih površina i modernizaciju pristupa upravljanju kišnim vodama može se obnoviti i učiniti otpornom na izazove klimatskih promena. Ovo nije samo pitanje infrastrukture, već i odnosa prema prirodi i održivom razvoju“, kaže odmah na početku razgovora za Magločistač hidroinženjer i profesor Građevinskog fakulteta u Subotici Ognjen Gabrić.

Postojeći sistem je, objašnjava on, bio projektovan za grad koji je u tom trenutku imao drugačije potrebe, a i onda su projekcije bile rađene na osnovu tzv. merodavne kiše, koja se u proseku javlja jednom u dve godine. Dakle, poplave su bile očekivane s vremena na vreme. 

„Međutim, ono što više zabrinjava jeste učestalost i intenzitet padavina u poslednjim godinama. Imamo i po dve-tri poplave godišnje, što ranije nije bio slučaj. Jednostavno, klimatske promene utiču. Leti imamo suše na poljima, a grad istovremeno biva poplavljen“, ističe.

Poslednja urbana poplava u Subotici desila se 21. maja ove godine, kada je palo gotovo 10 odsto ukupnih godišnjih padavina za svega dva sata, što je, naglašava Gabrić, pritisak na sistem koji nijedna gradska kanalizacija ne može izdržati bez posledica.

„Osim toga, danas imamo i sve češće superćelijske oluje, a broj padavina koje probijaju istorijske proseke i dalje je premali da se menjaju zvanične projektne norme, ali njihova snaga i učestalost postaju opasan trend“, smatra sagovornik Magločistača.

Pogrešan pristup: Vodu ne treba odmah odvoditi, već je zadržati na terenu

Profesor Gabrić naglašava da glavni problem nije samo zastarela infrastruktura, već i pogrešan koncept upravljanja kišnom vodom, koji se i dalje primenjuje u mnogim gradovima, uključujući i Suboticu.

„Dominira ideja da voda mora što pre da se odvede do kanalizacije i dalje do recipijenta – u našem slučaju, to je Palićko jezero. Taj pristup je zastareo. Sistem nikada neće moći da primi svu vodu s urbanizovanih površina“, ocenjuje.

Umesto brzog odvođenja, savremeni vodni menadžment podrazumeva da se kiša zadrži tamo gde padne, a to se postiže različitim tehnikama, među kojima se izdvajaju:

– otvoreni kanali koji prikupljaju prvi talas padavina
– zelene površine koje upijaju vodu
– infiltraciona polja ispod javnih površina, koja omogućavaju postepeno upijanje vode u tlo
– vodopropusni materijali za asfalt, parkinge i puteve ispod kojih postoji filtracioni sloj.

„Ova rešenja možda zahtevaju veća ulaganja na početku, ali su dugoročno jeftinija nego da pokušavamo da se branimo od svake velike kiše“, smatra Ognjen Gabrić.

Urbanizacija i „betonizacija“, a kanalizacija – ista

Postojeći sistem dodatno opterećuje i proces intenzivne urbanizacije Subotice, koji podrazumeva da se na mesto dve kuće grade nove zgrade sa 50-60 stanova, što je udar na tzv. opšti tip kanalizacije, kakav ima Subotica, a koji znači da kroz iste cevi teku i atmosferske i otpadne tj. fekalne vode – iz domaćinstava, industrije i drugih izvora.

Zato bi prvi korak ka modernizaciji postojećeg kanalizacionog sistema trebalo da bude, kaže Gabrić, precizno merenje njegovih kapaciteta: 

„Moramo znati koliko tačno kanalizacija može da primi. Treba postaviti mrežu meteoroloških stanica, merne uređaje u samoj mreži, pa koristiti matematičke modele da se prikaže gde se sistem najviše opterećuje“.

Cilj je, ističe on, pomoći postojećem sistemu bez velikih građevinskih intervencija – što je i te kako moguće ako se pristupi stručno i sistematski.

U nekim gradovima, dodaje on, postoje separatni sistemi kanalizacije – jedan za otpadne, drugi za atmosferske vode.

„U opštem sistemu, kao što je naš, u slučaju izlivanja, izliva se i fekalna voda – i to, iako razblaženo, nije sanitarno ni bezbedno“, upozorava sagovornik Magločistača.

Zato je, napominje, svako smanjenje dotoka kišnice u sistem kanalizacije veliki doprinos ne samo njegovoj funkcionalnosti, već i opštoj bezbednosti.

I zbog toga je, između ostalog, naglašava Gabrić, važno da se aktivno koriste propisane zelene površine u okviru urbanih celina, koje doprinose efikasnijem rešavanju problema koje izazivaju urbane poplave.

Prilagoditi se prirodi, a ne obrnuto

Subotica je, podseća dalje profesor, nekada imala mrežu jezera i potoka – prirodnih sistema koji su vodu usmeravali ka Paliću:

„Mi smo te tokove zazidali, betonirali, i očekujemo da se voda ponaša onako kako nama odgovara. Ali to nije održivo. Moramo se mi prilagođavati prirodi, a ne možemo – kao što smo do sada radili – menjati prirodu da bi se ona ponašala kako mi to želimo“.

Upravo tu, zaključuje, leži i ključ edukacije građana, struke i donosilaca odluka: da razumemo da kišna voda nije neprijatelj, već resurs kojim treba pametno upravljati – što dugoročno donosi gradove otpornije na elementarne nepogode i prijatnije životno okruženje.

Šugar: Funkcionalnost postojećeg sistema neadekvatna za savremene izazove

Direktor subotičkog Javno-komunalnog preduzeća „Vodovod i kanalizacija“ Đerđ Šugar rekao je za Magločistač da je tokom više od dva veka postojeći kanalizacioni sistem bio sukcesivno proširivan i modifikovan, naročito nakon Drugog svetskog rata, kada je deo zidane mreže prenamenjen u opšti kanalizacioni sistem, koji istovremeno prihvata i fekalne i atmosferske vode. 

„Najintenzivniji razvoj zabeležen je tokom druge polovine 20. veka, ali poslednji koncepcijski plan datira još iz 1986. godine – i samo je delimično realizovan. Danas je kanalizacionom mrežom opšteg sistema pokriveno tek oko 30 odsto slivne površine urbanog područja Subotice i naselja Palić, koje ukupno obuhvataju 88,2 kilometra kvadratna“, navodi Šugar.

U prigradskim naseljima, dodaje, nije izgrađena atmosferska kanalizacija u okviru javnog sistema, već se koristi postojeća mreža otvorenih kanala izgrađena u ranijem periodu.

Palić predstavlja izuzetak, gde postoji sistem za odvođenje otpadnih voda, a na pojedinim kritičnim lokacijama taj sistem se privremeno koristi i za odvod atmosferskih voda iako za to nije namenski projektovan, što dovodi do produženog zadržavanja vode nakon jačih kiša.

„Funkcionalnost postojećeg sistema – kada se posmatra u kontekstu značajno promenjenih uslova, uključujući povećanje nepropusnih urbanih površina, nestanak atmosferskih kanala, izostanak ulaganja i sve češće vremenske ekstreme – može se oceniti kao prihvatljiva, ali neadekvatna za savremene izazove“, ocenjuje direktor JKP “Vodovod i kanalizacija”.

Drugim rečima, i on, kao i profesor Gabrić, smatra da kanalizacioni sistem u Subotici ne odgovara današnjim uslovima u kojima se sve češće javljaju kratkotrajne, ali izuzetno intenzivne kiše koje premašuju projektovani kapacitet sistema.

„Osnovna tehnička slabost sistema leži u tome što svaka padavina koja premaši projektovani intenzitet izaziva uspor u mreži i može dovesti do lokalnog izlivanja, tzv. urbanih poplava. Poseban problem predstavljaju brži oticaji sa urbanizovanih nepropusnih površina, što dodatno opterećuje mrežu. Takođe, sistemu nedostaju odgovarajuće retenzije, kako na uzvodnim tako i na nizvodnim deonicama, koje bi mogle da amortizuju nagli dotok velikih količina vode“, objašnjava Šugar.

On takođe upozorava da nepridržavanje smernica o zadržavanju vodopropusnih zona u novim urbanističkim rešenjima i povećanje gustine izgrađenosti dodatno pogoršavaju mogućnost prijema padavina u zemljište. 

Nedovoljno sredstava za modernizaciju sistema

Najveću prepreku unapređenju sistema atmosferske kanalizacije u Subotici predstavlja ograničenost finansijskih sredstava. 

Uprava „Vodovoda i kanalizacije“, kako navode, već duži niz godina ukazuje na potrebu za izradom i kalibracijom hidrauličkog modela kanalizacione mreže koji bi omogućio preciznu analizu postojećeg sistema i identifikaciju najefikasnijih lokacija za izgradnju retenzionih objekata. Takav model bi predstavljao osnov za ažuriranje zastarelog koncepcijskog plana i omogućio planiranje intervencija koje bi odgovarale savremenim uslovima, uključujući sve učestalije ekstremne vremenske prilike.

„Međutim, uprkos brojnim inicijativama sa naše strane, do sada nisu obezbeđena potrebna sredstva na višim institucionalnim nivoima. U prioritetima državnih i regionalnih planova uglavnom se prednost daje širenju mreže na područja bez kanalizacije, dok se modernizacija postojećih sistema, nažalost, često potiskuje u drugi plan. Ipak, verujemo da će uvođenje savremenih analitičkih alata i sistemska rešenja u narednom periodu dobiti veću podršku“, kaže direktor Đerđ Šugar.

Osim nedovoljno sredstava, dodaje on, postoji i hronični manjak stručnog kadra, naročito u oblastima održavanja, projektovanja i nadzora nad kompleksnim kanalizacionim sistemima, a nedostatak specijalizovane opreme i vozila usložnjava operativno delovanje na terenu, posebno u situacijama koje zahtevaju hitnu intervenciju.

„Rešavanje ovih izazova zahteva višegodišnje planiranje, institucionalnu podršku i snažniju saradnju svih relevantnih aktera — od lokalne samouprave i republičkih organa, do međunarodnih donatora i stručne zajednice“, zaključuje Šugar.

U JKP „Vodovod i kanalizacija“ navode da su i u takvim okolnostima tokom prethodnih godinu dana preduzeli niz aktivnosti u cilju unapređenja efikasnosti odvodnjavanja atmosferskih voda.

Među najznačajnijim infrastrukturnim zahvatima izdvajaju preusmeravanje toka kolektora V na kolektor VII, čime je obavljeno usklađivanje sa postojećim koncepcijskim planom razvoja kanalizacione mreže. Ova intervencija realizovana je u okviru radova na rekonstrukciji železničke pruge i finansirana je sredstvima viših državnih organa, a procenjena vrednost ulaganja iznosila je više od milion evra za deonicu od oko 900 metara.

Pored toga, svakodnevne operativne aktivnosti obuhvatale su redovno i vanredno pranje kanalizacione mreže specijalizovanim vozilima, naročito na lokacijama koje su identifikovane kao kritične u uslovima intenzivnih padavina. Ove intervencije imaju za cilj održavanje protočnosti sistema i smanjenje rizika od lokalnih zagušenja i izlivanja otpadnih voda, što se najčešće dešava u niže položenim delovima grada, gde se voda gravitaciono zadržava, a odlivi su usporeni.

Koji delovi grada trpe najveće posledice urbanih poplava?

Višegodišnje iskustvo pokazuje da su posebno ugrožene lokacije oko podvožnjaka (Nova opština, “Pionir”, “Idea”), kao i naselja kroz koja prolaze nekadašnji, danas delimično zatrpani otvoreni kanali.

„Među takvim zonama izdvajaju se slivovi kanala Jasibara, koji obuhvataju ulice Doža Đerđa, Travnička, Ferenca Gala, Stipe Grgića, Svetozara Miletića i Prašku. Takođe su problematične površine u okolini bivšeg kanala južno od Somborskog puta, između Palmotićeve i Vladimira Đanića, kao i najniži delovi Gundulićeve ulice, te prostor između Ivana Antunovića i Beogradskog puta, uključujući ulice Filipa Višnjića, Banatsku i Dositejevu. Slični problemi uočeni su i u slivu Prvomajske, kao i u centralnom gradskom jezgru koje se oslanja na staru zidanu kanalizaciju“, precizira Šugar.

On ističe da je zbog svega navedenog prioritetna aktivnost izrada preciznog, kalibrisanog hidrauličkog modela koji bi omogućio definisanje investicija koje bi dugoročno mogle da doprinesu smanjenju broja i obima izlivanja na celom slivnom području.

Građani pet mesnih zajednica traže hitno rešavanje problema kanalizacije i obustavu novogradnje

U međuvremenu, zbor građana Mesne zajednice „Bajnat“ je u saradnji sa drugim mesnim zajednicama – Prozivkom, Centrom I, II i III – još sredinom godine pokrenuo građansku inicijativu sa ciljem rešavanja, kako ocenjuju, ozbiljnih infrastrukturnih, ali i ekoloških problema vezanih za otvoreni kolektor III i kanalizacioni sistem na teritoriji ovih delova Subotice.

Kako je za portal Magločistač izjavila Sandra Čupić, jedna od sazivačica zbora građana iz MZ „Bajnat“, građani planiraju da kroz deljenje lifleta edukuju širu javnost o problemima koji nastaju usled izlivanja otpadnih voda pri svakoj većoj padavini.

„To je svakako i ekološki problem i trebalo bi stopirati gradnju stambenih objekata dok se ne reši infrastrukturni problem. Na teritoriji MZ ‘Bajnat’ se zgrade uveliko grade, a infrastrukturnih uslova nema. Upitno je kako investitori uopšte dobiju dozvolu za gradnju“, pita Čupić. 

Građani su kroz zbor građana pokušali o tim problemima da razgovaraju sa predsednikom, sekretarom i članovima Saveta MZ „Bajnat“, navodeći da je u početku delovalo da postoji razumevanje, ali je komunikacija ubrzo prekinuta.

Sandra Čupić ističe da je najveći problem kanalizacija i otvoreni deo kolektora III, koji se u dužini od oko 2 kilometra prostire od naselja Prozivka do prečistača. 

U pitanju je otvoreni kanal ispunjen fekalnim i atmosferskim vodama, koji građani smatraju ekološkom katastrofom, i koji nije ograđen, a da se deca nesmetano kreću u njegovoj blizini, što predstavlja ozbiljan bezbednosni rizik. 

Zbog preopterećenosti kolektora, prilikom svake jače kiše dolazi do izlivanja razblaženih fekalnih voda na ulice, zbog čega su građani pitali JKP „Vodovod i kanalizaciju” da li se poplavljene ulice dezinfikuju, ali da su dobili odgovor da to nije u njihovoj nadležnosti. 

„Znači, jasno je po čemu hodamo“, zaključili su nakon toga građani.

U okviru zajedničkih aktivnosti više mesnih zajednica, fotografisani su i zakorovljeni i zapušteni šahtovi, za koje se smatra da dodatno doprinose problemu, a zahtev za čišćenje je poslat Javnom preduzeću za upravljanje putevima, urbanističko planiranje i stanovanje, ali bez konkretne potvrde o preduzetim merama.

Nedostatak sinhronizacije sa stambenom izgradnjom

„Izgradnja i proširenje postojećih kapaciteta javne kanalizacione infrastrukture ne prati u dovoljnoj meri trenutni trend izgradnje višeporodičnih stambenih objekata iako je planski definisan od strane nadležnog preduzeća JKP ’Vodovod i kanalizacija’“, ističu za Magločistač iz Javnog preduzeća za upravljanje putevima, urbanističko planiranje i stanovanje Subotica.

U ovom preduzeću navode da je izmenom dela plana detalјne regulacije koji obuhvata prostor sa najvećom građevinskom ekspanzijom u gradu – ulicu Matije Gupca i okolinu – predviđena i izvedena tokom 2016/2017. godine rekonstrukcija i izgradnja kolektora II.

“U skladu sa strategijom usklađivanja zakonskih akata Evropske unije, i naša država se nalazi pred tim izazovom koji određuje obavezu planskog rešavanja problema globalnog zagrevanja i otklanjanja posledica koje ono izaziva, tako da smo i mi kao preduzeće u prilici da se više pozabavimo tom temom prilikom izrade konkretnih planskih dokumenata”, navodi se u odgovoru ovog preduzeća.