Stevan Mačković: Da li smo naučili nešto od zaboravljenog velikana Mije Mirkovića?

Stevan Mačković: Da li smo naučili nešto od zaboravljenog velikana Mije Mirkovića?

Stevan Mačković, foto: NJ/Magločistač

Objavio: Magločistač

15.06.2022

Kategorija: Društvo , Stav , Subotica

Mirković važi za jednog od najznačajnih ekonomskih istoričara Jugoslavije. Gotovo je potpuno zaboravljen u širim a pogotovo u lokalnim subotičkim okvirima. A upravo je ovde proveo jedan deo svog bogatog života, od 1928. do 1940. godine, kao nastavnik subotičkog Pravnog fakulteta.


Danas, kada već dugih dvadestak godina idemo na Zapad zagledani na Istok, a da ipak nismo stigli daleko, vredi se podsetiti kako je upravo tu problematiku iz vizure ekonomske sociologije video pre gotovo 100 godina, u jednom periodu svoga života subotički stanovnik, profesor na tadašnjem Pravnom fakultetu, Mijo Mirković (1898 -1963).

On je diplomirao na fakultetu za ekonomske i socijalne nauke u Frankfurtu na Majni, gde 1923. i doktorira ekonomske i društvene nauke. Doktorska teza mu nosi naziv: O glavnim uzrocima male ekonomske efikasnosti slovenskih naroda. Napisana je pod snažnim uticajem dela Maksa Vebera.

Mijo Mirković, izvor: Istorijski arhiv Subotiva

Mirković važi za jednog od najznačajnih ekonomskih istoričara Jugoslavije. Gotovo je potpuno zaboravljen u širim a pogotovo u lokalnim subotičkim okvirima. A upravo je ovde proveo jedan deo svog bogatog života, od 1928. do 1940. godine, kao nastavnik subotičkog Pravnog fakulteta.

U periodu dok je držao predavanja studentima u Subotici, nastaće i njegova najznačajnija dela zasnovana na nikad publikovanoj disertaciji.

Prostori današnje Vojvodine, pa tako i Bačka sa Suboticom, kao da su oduvek, pa tako i nakon 1918. godine bili privlačni i predodređeni za doseljenike. Neki su ostajali i opstajali kraće, neki duže, neki stalno. Iz okupiranih delova Istre dolazi u Suboticu čitav niz lica, gotovo redovno optiraju za državljanstvo, dobijaju ga i nastavljaju da rade i žive na ovim prostorima. Među doseljenicima je bio Istrijanin dr Mijo Mirković (pseudonim Mate Balota) i njegova porodica.

Zakletva Mije Mirkovića, izvor: Istorijski arhiv Subotica

Služeći se metodološkim postupcima kvantifikacije, merenja i komparacije privrednih parametara u zemlji, sa razvijenijim  kapitalističkim sredinama, on je pokušavao i uspevao da dospe do uzroka velikog ekonomskog zaostajanja tadašnje jugoslovenske države ali i drugih država istočnih i jugoistočnih Slovena. On ih interpretira u svetlu teze da je industrijalizacija sudbina svake zemlje koja ne želi da ostane na periferiji civilizacijskog napretka.

Poznato je da Jugoslavija u čitavom periodu od 1918. do 1941. ostaje u kategoriji  agrarnih zemalja, zaostajući za industrijski razvijenim zapadnim državama. Kada 3/4 populacije živi od zemlje i kupuje samo nejneophodnije proizvode, petrolej, so, šibice i najjeftiniju obuću, i onako malo tržište, suženo je još više. Kupovna moć gradskog stanovništva je takođe bila mala. Industrijski radnici, čija prosečna nadnica, na  vrhuncu konjukture, obezbeđuje svega 4,5 kg hleba, nisu mogli biti masovni potrošači industrijske robe.

Oskudica kapitala i višak radne snage je konstanta koja obeležava čitav međuratni period. Ta objektivna činjenica, uočava Mirković, nametala je samo dve mogućnosti za sve male agrarne zemlje.

One imaju ili da prime i usvoje javna preduzeća ili da prime i daju  potpunu  slobodu  stranom kapitalu. A on dolazi samo da profitira i to samo onda ako je to više nego drugde.  

Mirković kaže da je strani kapital imao većinu čitavog akcionarskog kapitala u zemlji. Niz  industrijskih grana, proizvodnja šećera, drveta, konoplje, prerada  metala, hemijska  industrija, većina privatnih banaka, bile su pod njegovom dominacijom. Osim rudnika uglja i gvozdene rude, koji su bili u državnim  rukama, svo ostalo rudarstvo je bilo u funkciji stranog kapitala. Po zemljama porekla, 1939. godine, većinu je imao francuski kapital sa 1419 miliona dinara, engleski sa 1366, i čehoslovački sa 982 miliona dinara.

Dalje Mirković ističe velike prednosti privatne industrije, njenu veću ekonomičnost nad državnom, u kojoj je upravna vlast, vršeći grube zloupotrebe, tražila samo izvore za lično bogaćenje, zanemarujući opšte ciljeve, razvoj celokupnog društva.

Biti ministar, pomoćnik ministra, direktor ili načelnik, ma i najkraće vrijeme, ali baš u vrijeme kad se daju važni potpisi,  značilo je od golaća, koji kupi mrvice sa kapitalističkog stola, postati kapitalist, imati svoj vlastiti stol, vilu, auto, dionice, tekuć račun, članstvo u upravnim odborima poduzeća, ukratko prijeći u buržoaziju, osigurati se kapitalom u zemlji, i za svaki slučaj izneti nešto kapitala na svoj konto u Švicarsku ili Francusku.

Važnost ministarskih položaja cenila se po tome koliko mogućnosti pružaju za mahinacije, pljačku državne imovine u korist privatnog bogaćenja.

Velika svetska ekonomska kriza koja je zahvatila i Jugoslaviju i izavala privredni  raspad, bila je, po Mirkoviću, slika i predznak političkog i vojnog rasula koje će se desiti 1941. godine. Moćni domaći politički faktori iznosili su zlato i devize iz zemlje, jasno pokazujući nesposobnost za brigu o opštim narodnim, pa i državnim interesima.

Pored tih navedenih faktora, jedan od krucijalnih činilaca zaostajanja Jugoslavije Mirković identifikuje i u antiindustrijskoj filozofiji slovenskih naroda čije postojanje dovodi u direktnu vezu sa duhovnim, u prvom redu religoiznim, verskim praksama i etikama istočnog hrišćanstva.

Ono je oblikovalo slovensku dušu a naročito duše vladajućih slojeva. Kao rezultati takvog stanja, on uočava i razvoj protivzapadnjačkog nacionalizma koji je istodobno protivracionalan i protivkapitalistički.

On znači negaciju individualizma, liberalizma i građanskog društva. Slavenofilska filozofija i  politički  ciljevi doveli su sve slovenske narode do precenjivanja svojih snaga. Sa visine gleda  slovenski čovek na ekonomski rad i materijalnu kulturu zapadne Evrope.

Time zaključuje da su se slovenski narodi razvili ekonomski u onoj meri, u kojoj je napredovao njihov duhovni, u prvom redu religiozni razvitak.

Izvor: Istorijski arhiv Subotica

Pečat koji je prof. Mijo Mirković ostavio na prvom subotičkom fakultetu dubok je i značajan. Ali mnogo su vrednije njegove ideje, dela, knjige, udžbenici, studije koje su nastajale u to doba, a koje ne gube na aktuelnosti ni danas.

Ostaje nam da verujemo kako smo sa gotovo vekovnim iskustvom od pojave njegovih viđenja ipak u stanju videti i odabrati pravi put ka napretku i razvoju.


Stevan Mačković (1959) je arhivski savetnik, istoričar, direktor Istorijskog arhiva Subotica. Objavio je preko 120 radova u klasičnom, papirnom obliku i preko 1.500 u digitalnom, većinom na blogovima koje uređuje:

https://subotickaistorija.wordpress.com/
https://suistorijablog.wordpress.com/
https://suistorija.wordpress.com/
https://stevanmackovic.wordpress.com/
https://subotickaistorijagroup.wordpress.com/
https://istorijskiarhivsubotica.wordpress.com/
https://arhivsubotica.wordpress.com/
https://mixsu.wordpress.com/
https://suboticacelix.wordpress.com/.

Podelite sa prijateljima:

Jedan Komentar na
“Stevan Mačković: Da li smo naučili nešto od zaboravljenog velikana Mije Mirkovića?”

Antun says:

Eto
Umesto vrlih ekonomista doktora nauka sadasnjih i bivsih o Miji Mirkovicu pise istoricar. Obradovo me je svojim tekstom. Ovi na Ekonomskom fakultetu u Subotici neznaju neznaju za Miju Mirkovica.
Mislim da.su se dosta davno odrzavali ii naucni skupovi u znak secanja na Miju Mirkovica.
Pod imenom Mate Balota pisao je predivnu socijanu poeeziju.
Preporucujem pesmu Moja mati.
Koka zanima moze na gugle….
A novi dekan ekonomskog fakulteta
Neka organizuje skup posvecen Miji Mirkovici.

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.