Ona je branila našu slobodu: Bosiljka Bosa Milićević – mecima pokošena revolucionarna mladost

Ona je branila našu slobodu: Bosiljka Bosa Milićević – mecima pokošena revolucionarna mladost

Bosiljka Bosa Milićević (1917 - 1940)

Objavio: Magločistač

08.09.2022

„Te večeri herojski se borila naša drugarica Bosa Milićević. Nalazeći se u vatri kuršuma, pogođena dum-dum metkom, pala je razmrskanih nogu. Oblivena krvlju, izmučena strašnim bolovima, ona nije klonula. Iz njenih grudi nije se oteo nijedan jauk i, ne žaleći sebe, ona je teško ranjena hrabrila drugove i drugarice oko sebe.”


Beograd, 1939. godine, 14. je decembar. Na ulicama prestonice ondašnje Kraljevine Jugoslavije odvijaju se demonstracije protiv zloglasne vlade Cvetković-Maček koja, oslanjajući se na sve brutalniji policijski teror, guši političke slobode, okreće se ka pretećem fašizmu i imperijalizmu, dok istovremeno ekonomski položaj radnika i seljaka iz dana u dan biva sve nepodnošljiviji.

Proteste organizuje Komunistička partija Jugoslavije, koja deluje u ilegali. U ulicama koje vode ka Slaviji počinje okupljanje većih grupa studenata, da bi tačno u 19 sati na trg istupile vođe demonstracija uzvikujući parole protiv rata, skupoće, samovlašća policije.

Skup biva sve masovniji jer se studentima i radnicima priključuje sve veći broj građana, da bi ih na kraju bilo oko 50.000. Među njima je i studentkinja Beogradskog univerziteta, Bosiljka Bosa Milićević.

Indeks Bose Milićević

Odrede policije i žandarmerije hvata panika. U želji da rasture demonstracije, upotrebljavaju silu, ulazeći u otvoreni sukob s građanima i građankama. Koriste pendreke, bajonete, a zatim i bojevnu municiju, dok se demonstranti brane kamenicama i letvama otkinutim sa ograda okolnih kuća.

U opštoj tuči, stradalo je 10 lica, od kojih su osam bili studenti. Među ranjenima je i Bosa Milićević – žandari su je dum-dum mecima pogodili u obe noge, nakon čega je završila u državnoj bolnici.

Vest o demonstracijama održanim 14. decembra 1939. u Beogradu, objavljena u “Vremenu”

Dok je ležala u bolničkoj postelji, jedna od govornica na opštem studentskom zboru održanom januara 1940. godine, rekla je:

„Te večeri herojski se borila naša drugarica Bosa Milićević. Nalazeći se u vatri kuršuma, pogođena dum-dum metkom, pala je razmrskanih nogu. Oblivena krvlju, izmučena strašnim bolovima, ona nije klonula. Iz njenih grudi nije se oteo nijedan jauk i, ne žaleći sebe, ona je teško ranjena hrabrila drugove i drugarice oko sebe. Herojsko držanje naše drugarice Bose ulazi u red svetlih primera iz borbe žena celoga sveta za stvar slobode radnog naroda. Naša drugarica Bosa dokazala je kako umeju žene da se bore, kako mogu da dadu i svoj život kada je u pitanju srećniji i bolji život omladine i radnog naroda.“

Ranama je, međutim, podlegla 19. februara 1940.

Imala je samo 23 godine.

Njeni posmrtni ostaci prebačeni su, uz ispraćaj, iz Beograda u Novi Žednik, gde je bila sahranjena 21. februara. U ime omladine, od nje se, između ostalih, tom prilikom oprostila Anka Dubajić Kmezić.

Sahrana Bose Milićević 1940. u Novom Žedniku

Bosiljka Bosa Milićević je svoj politički angažman tih turbulentnih godina započela bila još u Subotici, gde se s porodicom doselila iz Ulcinja po završetku Prvog svetskog rata, nakon što su njeni roditelji kao kolonisti dobili zemlju u Novom Žedniku.

Tu je najpre završila osnovnu školu, a potom u gradu i niže razrede gimnazije i Trgovačku akademiju. Još kao učenica, priključila se revolucionarnom omladinskom pokretu zbog čega nije mogla da se zaposli. Četiri godine po završetku školovanja, u periodu od 1935. do 1939, bila je veoma aktivna u radu ilegalnih komunističkih grupa koje su delovale u Novom Žedniku i okolnim selima: učestvovala je u svim aktivnostima koje je vodila mesna organizacija KPJ, kulturnim i sportskim priredbama, prikupljanju pomoći za političke robijaše u zatvoru u Sremskoj Mitrovici, kao i za učesnike Španskog građanskog raata koji su bili zatvoreni po logorima u Francuskoj.

Jedan od sastanaka omladinaca i omladinki iz Subotice i Žednika. održan na Paliću 1938. godine

Kasnije je u Zagrebu upisala Ekonomsko-komercijalnu visoku školu, da bi 1940. prešla u Beograd, gde nastavlja studije na današnjem Ekonomskom fakultetu. Tu počinje njen angažman u okviru revolucionarnog studentskog pokreta na Beogradskom univerzitetu, kada je bila i primljena u članstvo Komunističke partije Jugoslavije.

U znak sećanja na Bosu Milićević, danas pet ulica u Srbiji nosi njeno ime, kao i osnovna škola u Novom Žedniku, Ekonomska srednja škola u Subotici, te studentski dom pored Ekonomskog fakulteta u ovom gradu.


Izvor biografskih podataka o Bosiljki Bosi Milićević je studija dr Margarete Bašaragin “Antifašistkinje Subotice: skojevke, partizanke i afežeovke”, objavljene 2021. u izdanju Ženskih studija i istraživanja i Futura publikacije.


Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „One su branile našu slobodu“, koji se realizuje uz podršku Rekostrukcije Ženskog fonda, u sklopu programa „Specijalni fokus“.

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.