Koliki je „istorijski“ uspeh SVM-a?

Koliki je „istorijski“ uspeh SVM-a?

Foto: Magločistač

Objavio: Magločistač

03.07.2020

Kategorija: Subotica

Savez vojvođanskih Mađara još nikada nije imao toliko republičkih mandata, koliko je za očekivati da će imati u novom sastavu parlamenta.

Umesto dosadašnja 4 predstavnika, imaće najmanje duplo toliko (pre predavanja članka još uvek nisu bili na raspolaganju konačni podaci – prim.aut). Poslednji put je, tada još ujedinjena Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara, uspela da osvoji 9 mandata na izborima 1992. godine, od tada se nijedna lista sa mađarskim kandidatima nije ni približila tom broju. Najbolji rezultat SVM-a do sada, po broju mandata, bili su izbori 2014. godine, kada su osvojili 6 mandata u skupštini od 250 članova.

Ako ispitamo lokalne samouprave sa mađarskom većinom, takođe vidimo da je SVM zadržao ili čak ojačao svoj položaj u poređenju sa rezultatima četiri godine ranije, a to se dogodilo i u pokrajini, gde stranačka lista može računati na daleko više mesta od prethodnih šest.

Možemo li dakle uspeh SVM-a nazvati istorijskim u smislu izvanrednog učinka, a koji je proizveden od strane manjinske stranke baziran na nestabilnoj izbornoj bazi?

Na osnovu broja mandata, u svakom slučaju. Ovi brojevi govore sami za sebe. Da imamo saznanja o apsolutnim ciframa, odnosno o tačnom broju datih glasova za stranku, onda više to i nije tako sigurno. Sada samo toliko možemo nagađati, da je 8-9 republičkih mandata SVM dobio polovinom glasova od onih koje je dobio DZVM 1992. godine, iako je tačno i to da se broj mađarskih Vojvođana drastično smanjio u međuvremenu, odnosno u poslednjih četvrt veka. S druge strane, ako posmatramo izborne uslove i razvoj izbornih pravila u korist SVM-a, epitet „istorijski“ sasvim bledi.

Da vidimo, čemu konkretno može SVM da zahvali ovaj – ako i ne istorijski, ono sigurno – nesumnjivo dobar rezultat!

1. Niska stopa odziva birača uvek ide u korist onim (manjinskim) listama, na koje se ne odnosi izborni prag, jer je manje glasova dovoljno za osvajanje mandata. Prema trenutnim procenama, izlaznost na državnom nivou je bila oko 49 procenta, dok je na gore pomenutim izborima 1992. godine DZVM gazila 70 posto izlaznosti.

2. Od 21 liste koje su se kandidovale na republičkim izborima, samo su tri dostigle prag za ulazak u parlament, a pored njih su samo četiri manjinske liste osvojile mandate. Glasovi dati za sve ostale liste su se „izgubili“, tačnije „obogatili“ su one koji su ušli u parlament u pogledu mandata.

3. Listama manjina su takođe išle na ruku izmene zakona, podržane od strane SVM-a, a koje su usvojene samo par meseci pre izbora, prema kojima se množilac od 1,35 primenjuje na glasove manjinskih stranaka prilikom dodele mandata, tako da su oni praktično za 35 procenata „napumpali“ svoj rezultat.

4. SVM nije imao rivala sa predznakom mađarske nacionalnosti ni na jednom od izbornih nivoa – ne kao proteklih godina. Samoproklamovane građanske opcije koje su proteklih godina, decenija, dobile značajan broj mađarskih glasova, sada ili su bojkotovale izbore, ili se nisu kandidovale na sva tri nivoa, ili su formirale slabo komunikativne, neprepoznatljive formacije.

5. Snažna politička i ekonomska podrška Fidesa i vlade Orbana neverovatno je ojačala pozicije SVM-a. Ova podrška se nije pokazala samo za vreme kampanje, već četiri godine, otkada je osnovana Fondacija Prosperitati i pokrenut program ekonomskog razvoja, ona je neprekidna.

6. SVM je vodio izuzetno intenzivnu i agresivnu kampanju, posebno u Subotici, ali i u drugim mestima. Kao što je to bio slučaj već i prethodnih godina, kandidati su učestvovali na javnim forumima, predavali su zgrade na korišćenje, obilazili prostore zajednice – njihovo prisustvo je bilo konstantno.

7. Tokom svoje kampanje, SVM se trudio da izbegne pitanja vezana za vršenje koalicione vlasti sa Srpskom naprednom Strankom, još uvek nepopularnom u krugovima vojvođanskih Mađara, u stvari, čak se u nekim aspektima i suočavao sa naprednjacima, predstavljajući sebe kao alternativu potencijalnim glasačima.

8. Mediji koji spadaju u one koji su pod uticajem Mađarskog nacionalnog saveta, već skoro deceniju deluju kao propagandna mašina SVM-a. Ekonomski i infrastrukturni razvoj ovih medijskih kuća je takođe služio isključivo političkim ciljevima SVM-a.

9. Zahvaljujući instituciji partijskog zapošljavanja i registru manjinskih glasača, SVM ima nenadoknadivu prednost u odnosu na ostale stranke u pogledu demografije, pristupačnosti i mobilnosti mađarske zajednice u Vojvodini.

10. Tokom kampanje i na sam dan izbora, pokušali su na više nepristojnih i ilegalnih načina da navedu birače na to da glasaju za SVM. Postavlja se pitanje privatnosti, kako su aktivisti stranke znali gde stanuju glasači mađarske nacionalnosti, i odakle, kao i ko je nabavio brojeve mobilnih telefona, na koje su nepoznati ljudi slali poruke na mađarskom, tj. preteće poruke na srpskom jeziku o „mađarskoj opasnosti“.

+1 U nedostatku tačnih podataka, čak i proceniti je teško da li su možda uspehu doprineli – i ako jesu, u kojoj meri – glasovi birača koji nisu mađarske nacionalnosti. Pre više od deset godina, kada je SVM predstavio regionalne ambicije i ciljeve za autonomiju Vojvodine, realna mogućnost za ovo je bila mnogo veća, nego sada, kada se stranka tokom svoje kampanje fokusirala isključivo na Mađare.

Ukratko: u farsi izbora koji su bili daleko od slobodnih i fer, okružen bojkotom, SVM je sa pozicije vlasti, bez posebne konkurencije, koristeći nemoralna sredstva i uz snažnu podršku matične zemlje uspeo da prođe dobro.

Izvor: Čaba Presburger (hu.autonomijaSlobodna reč)

Podelite sa prijateljima:

Jedan Komentar na
“Koliki je „istorijski“ uspeh SVM-a?”

anonimni says:

Koristeci nemoralna sredstva uz snaznu podrsku maticne zemlje, u izboru koji su bili daleko od slobodni i fer. Gospodin novinar koji smatra sebe jedino ispravnim da sa svog gledista sve to i obrazlozi malo je pogresio, vidi se da masku protiv korone stavio na nos i na oci, zbog toga prihvata uticaj mozda slepi spoljni protivnika napredka Madjarske i vergla njihov rusilacki stav protiv madjara, Madjarske i Orbana, neka mu bude . Mogao je da napise jos barem 10 novi tacaka i jos jedan zakljucak bruselski ” velikana ” protiv svesni i samostalni madjara, koji ne prodaju svoju otacbinu, naciju i slobodu i pokazace svetu da su u pravu. Madjari u Srbiji znaju na koga ce glasati i znaju da druga nova partija sluzi samo da se umanji broj glasova na VMS tako su i postupali. Pored toga sto dosta madjara ne slaze sa celom politikom i radom VMS-a jer ne kazu i ne zahtevaju od Vlade da onu sramnu odluku o prikljucenju deo backe banatu energicno trebalo bi da trazi da se to ukida ali VMS o tome cuti. Madjari isto tako ponasaju u Srbiji kako Srbija trazi od kosovski srba da u svakom pogledu podrzavaju prestavnike srba na kosovu, i jako neposteno bi bilo traziti i od srba i od madjara da odkazu svoju otacbinu i nacionalnost, Ne i srbi i madjari treba da ostaju srbima srbi , madjari madjarima i onda ako nepravilni dogadjaji odcepili te narode od svoji OTACBINA jer Otacbina se ne prodaje ni onda ako to vladarim ti zamalja gde su prikljuceni i bruselskim velikanima i njihovim glasno govornicima to odgovaralo, mozda imaju na to i dobijanje materijalni koristi ili mozda slucajno i dobiju jer, javno to propagiraju, pisu , ili mozda zbog krivo postavljene maske tako njima cini. Dakle madjari u Srbiji i u madjarskoj ostaju madjarima i velika bezobraznost od Oni koji traze u inostranstvu da madjari ne glasaju na svoje prestavnike i onda ako tih isti madjari slazu sa politikom njihove silom odredjene drzave i pomazu u svakom pogledu novu drzavu — ne novu otacbinu to se ne menja tako i na Kosovu, u Srbiji, Slovackoj, Rumuniji, Ukrajini,. Razmislite Caba o ovome malo !

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.