Kako je sedmogodišnja Subotičanka preživela Holokaust: „Preživeli su samo imali sreće“

Kako je sedmogodišnja Subotičanka preživela Holokaust: „Preživeli su samo imali sreće“

Ruža na Komemoraciji povodom sećanja na žrtve Holokausta u Subotici, Sinagoga, foto: NJ/Magločistač (arhiva)

Objavio: Magločistač

16.06.2021

Kategorija: Subotica

Subotičanka Klara (Klauber) Jurić je imala šest godina, kada su je zajedno sa majkom 16. juna 1944. godine odveli u Nemačku, u koncentracioni logor Bergen-Belzen, gde je zajedno sa majkom provela godinu dana u izuzetno teškim i nehumanim uslovima.

Kako kaže, „oni koji su preživeli, imali su samo sreće“, a među njima je bila i Klara. Rat su preživeli i njena majka i otac.

„Mi smo tog 16. juna odvedeni iz geta, koji je tada bio sabirni centar Jevreja u Subotici, u kom smo prethodno proveli oko mesec dana. Moj otac se dogovorio sa jednim svojim prijateljom, koji nije bio Jevrejin, da, kada nas budu odvodili, on uzme mene kod sebe, da budem tamo. Međutim, kada su nas odvodili iz geta, bio je iznenadni vazdušni napad, i svi smo se vratili u svoje stanove. Očev prijatelj je ponovo došao po mene, ali je moja mama tada rekla – ’ne dam’, tako da smo zajedno otišle u logor“, priča Jurić.

Klara (Klauber) Jurić, foto: NJ/Magločistač

Kako navodi, za tih godinu dana su prošli sabirni centar u Mađarskoj, posle su u Austriji bili smešteni kao radnici, a odatle su ih odveli u logore u Nemačku.

„Imali smo na neki način sreće, bili smo u Bergen-Belzenu koji je za Nemce bio neki pokazni logor, tako da je bilo i dece. Mi smo zimu, 1944/45. godine proveli tamo. Da smo bili u susednom vagonu, bili bismo u Aušvicu“, kaže Klara.

Kako navodi, bilo je vrlo teško i hladno, ali su ipak nekako preživeli.

„Januar je svugde hladan, ali je severna Nemačka bila jezivo hladna. Mi smo u junu pošli u nekim mantilićima i u letnjoj garderobi. Preživeli smo i zahvaljujući tome što je moja mama bila zanesena idejom da moramo biti čisti, a tada su vaške i druge zarazne bolesti dominirale“, kaže Jurić.

Ona podseća da su na proleće 1945. Nemci već gubili rat, pa su očistili i Bergen-Belzen logor, nakon čega su Klara i njena mama dospeli u Češku gde su dočekale oslobođenje. U septembru iste godine, Klara je krenula u prvi razred osnovne škole u Subotici.

„Moji roditelji su mislili da sam zakasnila, jer se tada polazilo u školu sa šest godina, a ja sam tada imala sedam. Međutim, u takvim uslovima, imala sam školske drugove koji su bili i dve, tri godine stariji od mene“, priseća se Klara.

Bergen-Belzen je bio nacistički koncentracioni logor u blizini grada Bergena u severoistočnoj Nemačkoj. U početku je služio kao logor za ratne zarobljenike, međutim, 1943. menja namenu i postaje koncentracioni logor. Procenjuje se da je između 1943. i 1945. godine, oko 50.000 sovjetskih ratnih zarobljenika i još 50.000 zatvorenika umrlo u logoru, prvenstveno od zaraznih bolesti kao što je tifus, zbog nehumanih uslova i brutalnog tretmana kojim su bili izloženi zatvorenici.

U subotičkoj Sinagogi danas je održana Komemoracija povodom 77. godišnjice sećanja na žrtve Holokausta, kada je oko 4.000 Jevreja iz Subotice pošlo na put bez povratka. Oni su u stočnim vagonima prevezeni u koncentracioni logor Aušvic i druge logore odakle se najveći broj njih nikad nije vratio.

Posle rata, u Subotici je ostalo između 800 i 1.000 Jevreja, a oni koji su pre rata imali neku ekonomsku moć u Subotici, bili su na granici egzistencije i veoma lošeg zdravlja. Jedan broj Jevreja tada je emigrirao u Izrael.

U Subotici danas živi oko 250 Jevreja.

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.