I Subotičani podržali akciju “Generalni štrajk”: Kada sam na protestima, taj osećaj mi budi nadu (FOTO)

Akciji „Generalni štrajk“ koju su pokrenuli studenti u blokadi danas su se u Subotici pridružile i pojedine privatne firme, jedan broj zaposlenih u ustanovama kulture, ali i građani. Oni su u 11.52 časova blokirali ulicu Đure Đakovića i održali 15 minuta tišine za stradale u novosadskoj tragediji i još 2 minuta za stradale u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila 4. marta na putu između Subotice i naselja Mala Bosna, nakon čega je usledilo 15 minuta buke.

Nastavnica srpskog jezika u Hemijsko-tehnološkoj školi u Subotici Monika Poljvaš rekla je okupljenim građanima da su joj prilikom pripreme današnjeg govora padale na pamet razne reči kao što su: čast, poštenje, znanje, vrednoća, rodoljublje, ljubav, vera, domovina, saosećanje, jedinstvo.

„To su reči koje su nam decenijama zagađivane i obesmišljavane. Tako danas umesto patriotizma većina nas će pomisliti na neko glupo ogrtanje zastavom. Kada kažemo vera, pomislićemo na nekog ko nosi kajlu oko vrata sa ogromnim krstom. Svi znamo da to nije tako, ali neko je svesno radio na tome da se takve asocijacije stvaraju kod nas“, rekla je ova nastavnica.

Međutim, juče je shvatila da trenutno postoji samo jedna reč koju treba neprestano da ponavljaju, a to je – istrajnost, „jer je to reč koja će nas dovesti do našeg zajedničkog cilja“.

„Već mesecima studenti, prosvetari, građani, borimo se za lepše i pravednije društvo. Povremeno smo umorni, obeshrabreni, gubimo nadu, plašimo se za egzistenciju, pa ponovo ustajemo i nastavljamo“, istakla je Poljvaš.

Ona je ocenila da ne može da se predvidi dokle će ova borba da traje, ali da mogu da poruče svima da će da istraju.

„Stojimo postojano i nećemo odustati sve dok se naši zahtevi ne ispune, jer neodstupanjem branimo ono u šta verujemo, a to je jedna lepša, pravednija i bolja Srbija“, kazala je Poljvaš.

Lacko: Ovo je zadnji voz da se nešto promeni u društvu i da bude bolje

Subotičanka Mona Lacko rekla je za Magločistač da podržava proteste jer želi promene, i da njena deca ne bi jednog dana morala da rade ovo što ona sada radi.

„I moji su roditelji išli na proteste, pa smo tu negde na istom – ništa se promenilo nije. Mislim da još više ljudi treba da izađe, ovo nije dovoljno, da podrže celu ovu priču, jer bez toga na žalost neće biti konkretno ništa“, ocenila je Lacko.

Ona za sebe kaže da je dete 90-tih godina, i veruje da je ovo zadnji voz da se nešto promeni u društvu i da bude bolje.

„Kada sam na protestima, taj osećaj mi budi nadu. Kada vidim sve te mlade ljude, naše generacije sa decom i starije, budi mi veru da tu može da bude lepo. I jako želim da se to desi“, poručila je Mona Lacko.