Među školama koje nisu dobile uputstvo povodom 15. septembra je Gimnazija za talentovane učenike "Deže Kostolanji" iz tog grada, foto: Natalija Jakovljević (RSE)
“Samo jedinstvom i sabornošću možemo sačuvati svoju kulturu, tradiciju i veru”. Ova rečenica čita se danas u školama u Srbiji, bez obzira na nacionalnu izmešanost dece, a povodom Dana srpskog jedinstva koji se obeležava svakog 15. septembra.
Tekst, čije je čitanje zvaničan Beograd zatražio, naišao je na upozorenja predstavnika manjinskih zajednica.
Predstavnici bošnjačke, albanske i hrvatske zajednice vide akcente iz ovog teksta kao diskriminaciju.
Aktivisti i deo opozicije su, zbog toga, tražili od škola da odbiju njegovo čitanje.
Šta je to Dan srpskog jedinstva?
Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, kako je pun naziv, se od 2021. godine obeležava u Srbiji i bosansko-hercegovačkom entitetu Republici Srpskoj u znak sećanja na 15. septembar 1918. godine kada je, u Prvom svetskom ratu, probijen Solunski front.
Ministarstvo za rad u Srbiji tražilo je da se 15. septembra u svim školama čita tekst, u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid.
U tekstu se, između ostalog, navodi da je “današnji dan simbol junaštva i jedistva nacije koji Srbija, Republika Srpska i srpski narod gde god da živi, slavi zajedničkim praznikom”.
“On je i poruka da samo jedinstvom i sabornošću možemo sačuvati svoju kulturu, tradiciju i veru”, podvlači se.
Takođe se ističe da se srpsko jedinstvo slavi jer “ono podrazumeva svest o istoj nacionalnoj, verskoj, kulturnoj i civilizacijskoj pripadnosti, svest o istim težnjama, ciljevima i interesima, bez obzira na geografske prostore na kojima žive Srbi.”
U tekstu se podseća da je srpska trobojka “našim precima bila i veća i važnija i preča od života, jer ih je opominjala da sloboda Srbije nema cenu, ni alternativu”.
“Zato su barjaktari ginuli, ali su zastave preživele”, ističe se između ostalog u tekstu koji je potpisala ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić.
Uputstvo povodom 15. septembra su dobile i pojedine osnovne škole u Subotici u Vojvodini, gde većinski žive Mađari.
U ovoj autonomnoj pokrajini na severu živi preko 25 nacionalnih zajednica, koje čine oko 35 odsto vojvođanskog stanovništva, a u njoj je u službenoj upotrebi šest jezika.
Među školama koje nisu dobile uputstvo povodom 15. septembra je Gimnazija za talentovane učenike “Deže Kostolanji” iz tog grada.
Direktor ove mađarske gimnazije, Tibor Nađ, kaže za RSE da, iako škola nije dobila ovakve upute, njihovi profesori đacima ne bi čitali taj tekst.
“To se odnosi na Srbiju, i to apsolutno ništa ne osporavam, na njihovu istoriju, zajednicu, jedinstvo. Mi sa te strane mislim da nemamo ništa. Škole u kojima postoje mešoviti razredi, gde ima i srpskih i nesrpskih đaka, ne samo Mađara, nego i Slovaka, Rumuna, Hrvata… tamo srpskim đacima treba pročitati, ali ostalima to apsolutno ništa ne znači”, smatra Nađ.
Prema rečima Nađa, koji je i profesor istorije, svaki treći stanovnik Vojvodine nije Srbin. “Na silu njih naterati na to, to je neprihvatljivo”, ocenio je on.
Nađ je dodao i da se na silu ništa ne može postići, te da je to istorija već pokazala.
“Ako smatramo da Kosovo teritorijalno pripada Srbiji, da li će na teritoriji Kosova i Metohije ovo biti pročitano?”, upitao je on, referišući na bivšu srpsku pokrajinu, koja je 2008. proglasila nezavisnost. Zvaničnici u Srbiji odbijaju da priznaju Kosovo kao državu, iako nad njim nemaju kontrolu.
Direktorka Osnovne škole “Matko Vuković” iz Subotice, Mirjana Stevanović, navela je u pisanoj izjavi za RSE da će škola čitati tekst svim svojim učenicima.
“Škola sledi preporuke svoje države i svog ministarstva”, navela je ona.
“Nastavnici u Osnovnoj školi ‘Kizur Ištvan’ u Subotici takođe će čitati 15. septembra svojim đacima pomenuti tekst”, kaže za RSE direktor škole, Dejan Anđelković.
On napominje da je njegov lični stav da ne vidi nikakav problem u tome, i ne vidi zašto bi neko bio uvređen.
“Mi smo u obavezi, s obzirom da pripadamo Ministarstvu prosvete, da svaki dopis i svaki nalog koji dobijemo od ministarstva, da po tome postupamo”, dodao je on.
Anđelković je naveo i da nije primetio da neko u Subotici trpi neki vid diskriminacije.
“Građani Srbije su Srbi, bez obzira na neku versku pripadnost. Ne vidim u čemu je problem, zašto i da se ne pročita ako je to neki istorijski događaj, ako su to praznici koje slavi Srbija”, ocenio je on.
Predsednik političke stranke hrvatske manjine, Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini (DSHV), Tomislav Žigmanov, kaže za RSE da nije problem da se praznik obeležava u Srbiji, niti poruke koje pozivaju na patriotizam, ali da je upitno što se to radi u prosvetnom sistemu.
“Problem je što takve poruke imaju određenu vrstu značenja koja su problematična kada su u pitanju deca nesrpske nacionalnosti koji pohađaju nastavu ili na srpskom jeziku ili na jezicima manjina. Hoće li te poruke biti prevedene na jezike manjinskih zajednica, na jezik na kome se obrazovanje sprovodi, ili će biti čitani na srpskom jeziku”, naveo je Žigmanov.
On je ocenio i da obraćanje jednom delu građana Srbije, među učenicima koji nisu njegovi pripadnici, može izazvati određenu vrstu negativnih osećaja.
“I sigurno može ostaviti neku vrstu traumatičnog iskustva”, dodaje.
Jedan od roditelja, čije dete nastavu pohađa na hrvatskom jeziku u jednoj od subotičkih osnovnih škola, a koji je želeo da ostane anoniman, kaže za RSE da nije srećan kada se ističe samo jedan narod jer to “deluje kao favorizovanje”.
“Nemamo ništa protiv bilo koga – volimo sve narode, ali o našem narodu ne čujemo nikada tako nešto”, ocenio je ovaj roditelj.
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji pozvao je 12. septembra škole u Novom Sadu da odbiju čitanje teksta koji im je uputila Školska uprava povodom Dana srpskog jedinstva. Ta organizacija je u saopštenju ocenila da je tekst u suprotnosti sa vojvođanskom multietničnošću.
Helsinški odbor je u saopštenju ocenio da su takve poruke neprihvatljive i štetne za učenike u Vojvodini, jer su svedene na etnički kolektivizam i sabornost, što ne ostavlja prostor za izbore pojedinca i za pripadnike drugih etničkih zajednica.
Ceo tekst pročitajte na sajtu RSE.
Jedan Komentar na
“Čitanje teksta na Dan srpskog jedinstva obavezno u svim školama: Predstavnici mađarske i hrvatske zajednice protiv”
“Dan srpskog jedinstva”
Ovo mož` da prođe uz jedan mali apendiksić (za Vojvodinu, Sandžak i južnu Srbiju, Bujanovac, Medveđu, etc.).
Dakle, “Dan srpskog jedinstva & dan srpskog čipkaranja s nacionalnim manjinama”.
(A što se tiče datuma, najbolje bi bilo da se tekst deklamuje 31. februara svake godine)
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.