Stranka koja navodno zastupa interese vojvođanskih Mađara, u zamenu za nekoliko fotelja državnih sekretara, za povlašćen status vazala, za tamo neko prijateljstvo prilikom skupštinskih glasanja izglasava važne odluke vodeći se interesima naprednjaka čak i kada su se ti interesi sukobljavali sa osnovnim interesima vojvođanskih Mađara
Gde se „vlast – koja je vlasnicima vlasti data za vođenje ljudi i čuvanje njihove imovine, bez obzira na to ko su ti ljudi – stavlja u službu drugih ciljeva i gde se koristi da se unište, maltretiraju ili ljude primoravaju da poštuju samovoljne i protivzakonske naredbe vlastodržaca, tamo imamo posla sa diktaturom”. Ne bih želeo ovako bajatim stvarima da opterećujem čitaoce, ali misli engleskog filozofa, doktora i političara Johna Lockea, koji je živeo u XVII. veku, pre otprilike 333 godina, napisane negde između 1679. i 1683. godine precizno karakterišu izbornu kampanju u Srbiji, a i unutar vojvođanske mađarske zajednice koja se sada završava. Naravno, ovo smetlište je suviše malo da bi se merilo jednim filozofom Lockeovog formata (kao da je jedinica merenja…), ali je mogućnost premeravanja ipak data, tako da eventualno možemo izvući i važne konsekvence ako svoju situaciju vrednujemo u svetlu njegovih misli. Locke je, naime, dodao i sledeće: „Gde se završava zakon, tu počinje diktatura”. E, otprilike smo sada na tom punktu…
Vekovi prošli od vremena Johna Lockea doneli su nam brojne definicije diktature i još brojniju praktičnu primenu ove teorije. Stoga nam ne ostaje ništa drugo nego da okrenemo list u udžbeniku istorije sve do 1984. godine. Nemojmo sad u ovu priču umešati Georgea Orwella, ostavimo ga na miru u svom grobu, neka se siromah ne oseća neprijatno kada shvati da je delo koje je on zamislio kao roman, kao užasavajuću i opominjujuću fikciju, ovih dana postalo udžbenik za naše političare. Dok se serijom vlastocentričkih sklekova pokušavaju održati u kondiciji…
Stižući do 1984. godine možemo čitati Gusztáva Molnára: te je godine, naime, objavljen njegov tekst koji nam pomaže u razjašnjenju pojma: diktatura je u njegovom shvatanju „potpuna politička nesloboda”. Tu smo dakle, i baš sada. I u geografskom smislu smo baš tu.
Ja neću nikome da nalažem kako da glasa u nedelju. Siguran sam da se u svakome formiralo neko ubeđenje tokom izborne kampanje, koje je možda čvrsto, možda malo slabije, ali se temelji na uticajima kojima je pojedinac izložen zahvaljujući bilbordima, reklamama na internetu, televiziji i drugim medijima. Neću nikome da kažem za koga da glasa u nedelju, već i zbog toga što sam ja još uvek ponosan na činjenicu da sam jedan od osnivača Mađarskog pokreta, kao verovatno i oni koji su se, zbog zastrašivanja na radnom mestu, zbog straha od gubljenja istog tu i tamo već i javno odrekli tog dela svog života. Povlače se ti ljudi iz naše civilne organizacije zbog navodnih razloga čija je verodostojnost itekako diskutabilna. Toliko znači o potpunoj političkoj neslobodi koja danas, 2016. godine, karakteriše našu Vojvodinu. I našu vojvođansku mađarsku stvarnost.
Neću nikoga da ubeđujem za koga da daje svoj glas jer ne krijem, kao što to nikad nisam ni činio, da sam jedan od osnivača Mađarskog pokreta (šta više, nisam to skrivao ni kada je, još pre našeg osnivanja SVM o ovome činu govorio kao o osnovnom grehu…), znači moje mišljenje svako poznaje, ili barem može da ima pretpostavke o istom. Ne, neće pogrešiti ni oni koji samo nagađaju.
Sad, pri kraju izborne kampanje pozivam čitaoce na zajedničko razmišljanje: pogledajmo kakva nam je iskustva doneo ovaj period. Važno je to sagledati i zbog činjenice što Béla Hamvas na jednom mestu kaže da se „instinkti naroda ogledaju u njihovim vladarima”. Mi sada naravno, ne govorimo o vladarima, nego o političarima, političkim rukovodiocima, predsednicima stranaka, o mladim snagama i o servilnim pojednicima koji se dodvoravaju liderima – znači o onima koji vredno rade vlastocentrične sklekove zbog čega im se u finišu kampanje čelo već itekako znoji. Ali interpretacija Hamvasevih misli ni u njihovom slučaju nije daleko od istine već i zbog činjenice što on govori o istima o kojima je i Locke govorio. O onima, kojima je vlast u ruci – iz naše volje; zahvaljujući našim glasovima, koji vladaju, koji upravljaju, kojima je zadatak da uređuju naš suživot. Mi smo ih izabrali. Hamvas na nekom drugom mestu kaže: „pravi kvalitet diktature se ne može opisati i ne može se izraziti: diktatura je potpuno vezana za lokalitet, jedinstvena je, određuje kvalitet života”
Analiziranje kvaliteta života je, mislim, potpuno suvišno…
Ovaj lokalitet je u našem slučaju nedvosmisleno Vojvodina. Prava narav i pravi kvalitet kampanje koji se tiče SVM-a i Mađarskog pokreta u našem slučaju određuje vojvođansku mađarsku zajednicu. Pogledajmo iz te perspektive šta o našim instinktima, o instinktima vojvođanskih Mađara govore dešavanja proteklih nedelja i meseci. Izvinjavam se: to već nisu aluzije – to su već činjenične, nepobitne tvrdnje. Postulati…
Rukovodstvo SVM-a je nastanak Mađarskog pokreta doživelo kao pretnju. Što je i logično iz perspektive da se našao jedan suparnik na vojvođanskoj mađarskoj političkoj paleti (pa čak i ako govorimo „samo” o nevladinoj organizaciji…), koji će moći da mu oduzme mandate na svim nivoima vlasti. Novina je, međutim, od uvođenja višestranačja u političkom životu vojvođanskih Mađara ta prljava, mržnje puna kampanja, koju je vodio SVM – ciljano protiv Mađarskog pokreta.
Podsetimo se: SVM je na opštinskom, pokrajinskom i republičkom nivou učinio baš sve da spreči učešće Mađarskog pokreta na izborima. To mu je na najvišem nivou na kraju i uspelo. Metoda je jasna i očigledna, a rezultat opravdava SVM čija je ideja vodilja u kampanji bila jasna: cilj opravdava sredstva! Tokom ove kampanje to su bili sklekovi koji su doneli najveće rezultate i „proizveli” najviše znoja…
Svako može da formira svoje mišljenje o svemu tome sam, slobodno, neka niko ne dozvoli da utičem na njega…
Pored Johna Lockea, Gusztáva Molnára i Béle Hamvasa bilo bi zaista neumesno – uopšte se ne uklapa u ovaj red, to vidim i sam – ali ipak moram citirati Istvána Pásztora. Predsednik stranke je naime izjavio: „ko ne glasa za SVM, zapravo baca svoj glas”. Pretpostavljam da nije pomislio na Srbe iz Kuršumlije ili sandžačke Muslimane. „Magyar Szó” je, naravno, na naslovnici saopštio ovu izjavu. Glavna urednica Márta Varjú se ponovo pokazala… To su njeni vlastocentrični (ako uopšte poznaje taj pojam) sklekovi (možda sluti značenje te reči, mada nisam siguran…) i njen znoj…
Ako, znači, vojvođanski Mađar, koji ne glasa za SVM, prema mišljenju Istvána Pásztora baca svoj glas, kakav se naš instinkt ogleda u ponašanju našeg samozvanog vođe? Zagledajmo se u sebe i zamislimo se i nad time …
A da SVM u svemu opslužuje interese Srpske napredne stranke (SNS), bilo je jasno ne samo za vreme kampanje, nego i za vreme prilično kratkog mandata poslednje vlade. O skupštinskim glasanjima koji tu tvrdnju potkrepljuju se može načiniti i detaljna hronologia, bila bi prilično dugačka. A sve se to naravno, preliva i na niže nivoe… A šta se u međuvremenu dešava? Stranka koja navodno zastupa interese vojvođanskih Mađara, u zamenu za nekoliko fotelja državnih sekretara, za povlašćen status vazala, za tamo neko prijateljstvo prilikom skupštinskih glasanja izglasava važne odluke vodeći se interesima naprednjaka čak i kada su se ti interesi sukobljavali sa osnovnim interesima vojvođanskih Mađara, što znači da u Skupštini Srbije ova stranka nije zastupala ni interese vojvođanskih Mađara kao manjinske zajednice, a ni interese SVM-a kao stranke – ukoliko se to kosilo sa interesima naprednjaka. Jer je, podsetimo se, poslanički klub predvođen Bálintom Pásztorom podržavao svojim glasovima naprednjake i povodom pitanja koja su ugrožavala osnovne interese SVM-a kao stranke, i u slučajevima kada su osnovni interesi SVM-a zahtevali potpuno drugačije ponašanje.
Porodica Pásztor – i njoj još uvek verni sateliti – je SVM, slobodno možemo reći, potpuno degradirala u lakejsku stranku naprednjaka. Iz te perspektive je SVM pao, pa da je još hiljadu godina na vlasti i da još hiljadu godina upravlja svim i svačim…
Iz svega toga proilazi da je svaki glas koji dobije SVM zapravo – na posredan način – glas dat SNS-u od vojvođanskih Mađara. Možda sam naivan, ali nakon svega što su Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić, još kao potentati Srpske radikalne stranke, kao miljenici Vojislava Šešelja, koji se baš sad, za kampanju iz Haga vratio čist i čedan kao novorođenče, učinili protiv manjinske zajednice vojvođanskih Mađara, mislim da je potpuno nezamislivo da vojvođanski Mađar, koji iole drži do sebe, glasa za naprednjake, pa činio to čak i posredno. SVM u današnjoj formi je zapravo samo sredstvo za obmanu u rukama SNS-a. Gledajte ruke Vučića, jer vara! Danas je SVM samo puka provincijalna ispostava, koja se pravi nezavisnom negde na periferiji, zahvaljujući kojoj naprednjaci žele pokupiti glasove koje inače, bez ove prevare, vojvođanski Mađari ni u ludilu ne bi dali za njih, čak ni slučajno.
Podsetimo se reči Lockea. U svetlu njegovih, pre više vekova napisanih, ali ipak bolno aktuelnih reči analizirajmo najjednostavnije odgovore koji se mogu dati na naša pitanja. Za šta koriste vlast koju dobijaju naše vođe? Da li će je naši demokratski izabrani voždovi uperiti protiv nas? Kako i za šta će koristiti prava koja im damo putem naših glasova oni za koje glasamo?
Nakon ovakvih i sličnih iskustava i pitanja moramo doneti odluku na kraju izborne kampanje. Moramo izabrati nekoga koga ćemo podržati, koga ćemo počastiti svojim glasom.
Da li prilikom izbora odlučujemo samo o diktaturi pod kojom želimo živeti? Ili možemo birati i da ne živimo u diktaturi?
Stepen diktature je ovde već više nego dvesta, i još i tuce, možda i 212. Što je, mereno Farenhajtom već tačka vrenja…
Znači, još jednom: neću nikome da nalažem za koga da glasa u nedelju. I opominjem unapred svakoga ko se zamislio nad ovim pitanjima da ne sluša mene – nego samog sebe…
Samo se nadam da ćemo glasati da ponašanje naših vlastodržaca, odnosno (biranih rukovodilaca) njihovo čelo obliveno znojem od vlastocentričnih sklekova ne baci ljagu na nas, odnosno – parafrazirajući Hamvasa – da ne donese ljagu na instinkt našeg vojvođanskog mađarskog naroda.
Originalnu mađarsku verziju teksta možete pročitati ovde: SZABÓ PALÓCZ ATTILA: A VMSZ-RE LEADOTT SZAVAZATTAL KÖZVETVE UGYAN, DE A SZERB HALADÓ PÁRTOT TÁMOGATJUK
(Magločistač)
[clear]
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.