Lokalni ekonomski monitor: Žensko i omladinsko preduzetništvo – put kojim se teže i ređe ide

“Nije dovoljno da nekom date novac i da tu prestaje svaka vaša briga o tome šta će kasnije biti sa tom preduzetnicom, jer je njima najteže kada ostanu prepuštene same sebi. Ono što je njima potrebno jeste tuđe iskustvo u poslu, a ne teorija koju možete danas da nađete bilo gde, internet je dostupan svima“, kaže Spomenka Marković Avramov, kreatorka sajta preduzetnice.rs.

[divide icon=”circle” width=”medium”]

Nikolina Grbić iz Sremske Mitrovice ima 28 godina. Svoj frizersko-kozmetički salon otvorila je 1. septembra 2018, nakon što je godinama radila u delatnosti za koju se i školovala. To je, kaže, bio korak ka osamostaljivanju za koji je znala da će jednog dana da se desi.

Kao početnica u pokretanju vlastitog biznisa, konkurisala je za sredstva u visini od dve do dve i po hiljade evra, na lokalnom i pokrajinskom nivou. Uslov je bio da završi obuku za preduzetnike u trajanju od nedelju dana i napravi biznis plan, što je i učinila, međutim, podršku nije dobila jer nije bilo dovoljno sredstava za sve koji su aplicirali. Istrajna u zamisli da realizuje svoju ideju, podigla je standardan bankarski komercijalni kredit za stanovništvo u visini od 5 hiljada evra, bez ikakvih posebnih uslova. I ne kaje se.

Jedini zastoj u poslovanju koji je do sada imala je bio uzrokovan epidemijom korona virusa, kada nije radila mesec i po dana, a na preporuku knjigovođe je u tom periodu „zamrzla“ firmu da ne bi upala u dugovanja zbog obaveza prema državi koje, inače, od samog starta uredno izmiruje – bez ikakvih olakšica. Jedina rupa koja je ostala nepopunjena je ona u stažu.

Srećom, posao se vratio u normalu. Štaviše, ima ga više nego pre uvođenja vanrednog stanja, pa od sedam dana u nedelji radi – svih sedam. Sada ima i jednu zaposlenu radnicu na stručnoj praksi kojoj država prvih šest meseci pokriva minimalac, poreze i doprinose, dok će drugih šest meseci to biti obaveza poslodavca.

Nikolinina priča o preduzetništvu svrstava se u statistikama u tzv. žensko preduzetništvo. A zvanična statistika kaže da je svaki treći preduzetnik u Srbiji – žena. Prema opsežnom istraživanju „100 najvećih“, rađenom prošle godine, u strukturi ženskog preduzetništva ubedljivo najviše su zastupljene vlasnice frizerskih i kozmetičkih salona – njih 9.845, tek potom slede delatnosti računovodstva, knjigovodstva i revizije – 5.614, zatim poslovnog savetovanja, te restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata.

Da su usluge sektor delatnosti u kom se žene najčešće opredeljuju da pokrenu svoj posao, potvrđuje iz vlastitog iskustva i Spomenka Marković Avramov iz Novog Sada, kreatorka sajta preduzetnice.rs, nastalog s ciljem podizanja kvaliteta informisanosti svih preduzetnika, a u prvom redu – preduzetnica.

Da li postoji potreba da se uvek posebno naglašava takva vrsta distinkcije preduzetništvo uopšte versus žensko preduzetništvo, i koje su to specifičnosti ovog poslednjeg, Spomenka Marković Avramov kaže:

„Stavovi su različiti. Ima žena koje ne žele da se žensko preduzetništvo odvaja od preduzetništva uopšte iz razloga što bi to značilo da smo mi možda slabe. U suštini, preduzetništvo bi trebalo da se tretira jednako, ali isto tako ne možemo da zanemarimo činjenicu da žene u ovom našem društvu, koje je još uvek patrijarhalno, i dan-danas većinu kućnih poslova obavljaju same, a kada su deca u pitanju, veći deo brige oko deteta je opet na samoj ženi. Ženi je sigurno mnogo teže da vodi preduzetništvo zato što ima više obaveza kod kuće, jer preduzetništvo nije posao od osam do tri, već posao koji radite 24 sata dnevno. Ujutro kad ustanete i uveče kad idete da spavate, vi razmišljate šta ste uradili ili treba da uradite kako biste došli do posla. Isto tako, kada ste bolesni ili odete na godišnji odmor, ako ste jedini zaposleni u porodici, priliva novca nema. Dakle, što se tiče žena, mislim da ipak treba žensko preduzetništvo posebno tretirati bez obzira na to što je naša želja da budemo jednako tretirane. Ženama treba pokloniti više pažnje jer su više opterećene kod kuće, a ne zato što su manje sposobne da rade i rukovode ne samo malim i srednjim preduzećima, nego i velikim kompanijama“.

Spomenkino iskustveno zapažanje potvrđuje i statistika: 10 posto je više žena nego muškaraca među onima koji zatvaraju pokrenute poslove, a faktori koji dovode do toga su, između ostalih, manje razvijene poslovne mreže (budući da žene, za razliku od muškaraca, zbog obaveza koje imaju oko kuće i porodice imaju i manje vremena da se posvete poslu), i diskriminacija (u poslovnom svetu, žene se ne tretiraju jednako kao muškarci, što takođe objašnjava i podatak da čak 99 posto preduzetnica vodi mikro preduzeća do 10 zaposlenih).

Zato je ženama u biznisu potrebna posebna podrška. A prva asocijacija na reč „podrška“ ili „pomoć“, kada je preduzetništvo u pitanju, pa tako i ono žensko, uvek je – novac. I kada u Gugl pretraživač ukucate pojam „žensko preduzetništvo“, kao najčešće tražene poveznice dobićete „bespovratna sredstva“ ili „konkurs“, čemu je posvećen i poseban odeljak u okviru sajta preduzetnice.rs.

[lightbox thumb=”https://development.maglocistac.rs/wp-content/uploads/2020/06/Žensko-preduzetništvo.png”]

„Konkursa ima, naravno, bilo bi dobro da ih ima i više. Postoje periodični konkursi za pomoć novim preduzetnicama i preduzetnicima za pokretanje prvog posla koje raspisuje Nacionalna služba za zapošljavanje. Grad Novi Sad takođe ima svoja sredstva, kao i Pokrajina, ali isto tako pratimo republičke konkurse, banke, razna nevladina udruženja. Informišemo žene o uslovima start-up kredita, gde jedan deo sredstava dobijaju, a s jednim delom one same moraju da učestvuju. Ta nepovratna sredstva puno im znače. Kada su, pak, u pitanju neke veće investicije, to su krediti gde bar 30 posto mora da postoji učešće od strane preduzetnika, što su već veći projekti, ali ako imate dobar biznis plan, isplativo je“, kaže Spomenka Marković Avramov.

Prema njenom iskustvu, međutim, mnogo je važnija i dragocenija jedna druga vrsta podrške ženama koje pokreću preduzetništvo ili su već koju godinu u preduzetničkim vodama:

„Mislim da bi na mestima gde su zaduženi za pomoć ženskom preduzetništvu trebalo da bude više žena jer su senzibilnije da shvate šta je to ženama potrebno. Naše iskustvo je pokazalo da im je potrebna mentorska podrška. Nije dovoljno da nekom date novac i da tu prestaje svaka vaša briga o tome šta će kasnije biti sa tom preduzetnicom, jer je njima najteže kada ostanu prepuštene same sebi. Jedna od glavnih ideja sajta jeste bila i ta – da pružimo podršku onim ženama koje tek kreću i koje su već u biznisu neke prve dve godine, dok ne stanu potpuno na svoje noge. Ono što je njima potrebno jeste tuđe iskustvo u poslu, a ne teorija koju možete danas da nađete bilo gde, internet je dostupan svima“, napominje Spomenka Marković Avramov.

[quote]Sajt preduzetnice.rs kreirale su 2019. godine dve žene – Spomenka Marković Avramov, psiholog po profesiji i fotograf po zanimanju i opedeljenju, i Jovana Perković, diplomirana filozofkinja koja je teorijsku osnovu nadogradila brojnim praktičnim znanjima iz oblasti PR-a, marketinga, medija i komunikacije uopšte.

Veoma informativan i pregledan, sajt nudi informacije o aktuelnim konkursima, propisima, besplatnim edukacijama i edukacijama uopšte, primerima dobre prakse i uspešnim preduzetničkim pričama, te pomoć pravnika i knjigovođe.

Spomenka Marković Avramov, izvor: preduzetnice.rs

„Sajt je nastao iz Fejsbuk grupe ’Preduzetnice’, koju sam prvobitno napravila da bih pomogla sebi, budući da se i sama bavim preduzetništvom od 2010. godine“, objašnjava Spomenka Marković Avramov: „Tada sam krenula sa nečim što se pokazalo da je u tom trenutku možda bilo pionirski – pokrenula sam sajt Porodični vodič, koji je nudio informacije roditeljima dece od uzrasta novorođenčeta, pa do četvrtog, petog razreda osnovne škole, za šta sam dobila sredstva za pokretanje prvog posla od Nacionalne službe za zapošljavanje Grada Novog Sada. Posle godinu dana rada mi je bilo sve teže i teže da opstanem u poslu jer onlajn poslovanje tad još nije bilo rasprostranjeno. Sajtovi sa takvim sadržajem su bili retki, ljudi nisu imali mnogo poverenja u onlajn oglašavanje i moć takve vrste informacija. U međuvremenu sam se preregistrovala u udruženje građana i počela da izdajem časopis pod istim imenom, koji sam delila u vrtićima i školama u Novom Sadu. Onda sam odlučila da pokrenem grupu na Fejsbuku, koja se prvobitno zvala ’Mame preduzetnice’, a da bi proširile uticaj na druge žene, uklonili smo ono ’mame’, pa su ostale samo preduzetnice. U međuvremenu se upoznajemo Jovana i ja, i ona se tu meni pridružuje u priči prošle godine sa inicijativom da grupu pretočimo u sajt, kako bi i ženama koje ne znaju za grupu ili nisu na Fejsbuku bile dostupne informacije“.[/quote]

Uobičajena floskula kada je o preduzetništvu uopšte reč jeste da je ono generator razvoja privrede jednog društva. S druge strane, u zemljama u razvoju poput Srbije, preduzetništvo se promoviše kao jedan od mogućih načina rešavanja problema nezaposlenosti, naročito kada su u pitanju žene i mladi kao posebne kategorije na tržištu rada.

I zaista, čak 68 posto žena je u preduzetničke vode ušlo iz nužde, jer nisu mogle da nađu posao, a ne zato što su prepoznale dobru poslovnu priliku. Kada su, pak, mladi u pitanju, preduzetništvo se još uvek u Srbiji ne pokazuje kao uspešna strategija za njihovu integraciju na tržište rada. Poređenja radi, učešće žena u preduzetništvu je 30 posto, a mladih do 35 godina starosti samo 16 posto.

Istovremeno, prema Anketi o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku, u prvom kvartalu 2020. godine stopa nezaposlenosti u Srbiji iznosila je 9,7 posto. Taj procenat je nešto viši među ženama – 10,2 posto, dok je stopa nezaposlenosti mladih od 15 do 24 godine čak 25,5 posto.

Prepoznajući problem, država je školske 2003/2004. godine, preko ondašnjeg Ministarstva prosvete i sporta, sukcesivno počela da uvodi novine u pojedina područja rada, pa je tako počela primena oglednih obrazovnih programa, među kojima je uveden i predmet „Preduzetništvo“ za učenike završnih razreda srednjih škola sa ciljem sticanja osnovnih znanja i veština o procesu osnivanja, poslovanja i razvoja malog preduzeća.

U cilju promocije preduzetništva među mladima, Privredna komora Srbije (PKS) je, kao krovna organizacija privrednih subjekata, u saradnji sa Privrednim forumom mladih a uz podršku Razvojne agencije Srbije, 2016. počela realizaciju projekta „Karavan omladinskog preduzetništva – program podrške osnivanju omladinskih kompanija, kao i osnaživanju i pospešivanju omladinskog preduzetništva na teritoriji Republike Srbije“.

Od početnih koraka do danas, napisane su brojne strategije i akcioni planovi za podsticanje razvoja preduzetništva mladih, prezentovani modeli, od republičkog preko pokrajinskog do lokalnog nivoa. Postoje i brojni programi edukacije, organizovani što od strane države, što nevladinih organizacija. Rade se i analize postignutih rezultata, koji nekako izostaju, a ključna reč u tim analizama jesu – prepreke.

Tako, prema jednom istraživanju (Bobić, 2017), čak 36 posto mladih starosti od 15 do 30 godina naginje ka preduzetništvu, što je znatno više nego u opštoj populaciji. Međutim, udeo onih koji zaista i pokrenu svoj posao je značajno manji. Ovaj raskorak, konstatuje se u studiji, potiče iz činjenice da mladima nedostaju iskustvo, kapital i dokazan raniji uspeh, a to su ključni elementi za vođenje biznisa, što čini mlade osetljivijim i manje sposobnim da se prilagode, naročito u domenu tri najvažnije prepreke. i nedostatak informacija, veština i mentorstva.

Prva je pristup kapitalu, a problem je u tom što se mladi od strane tradicionalnih finansijskih institucija doživljavaju kao izuzetno rizična grupa dok su, istovremeno, mikrofinansiranje i rizični kapital kao alternative u Srbiji još uvek nerazvijeni.

Druga je postojeći fiskalni i para-fisklani sistem, koji bi trebalo da bude podsticajan za razvoj preduzetništva uopšte, pa tako i omladinskog, ali u Srbiji nije ni predvidiv ni transparentan. Nameti su brojni, često se menjaju, i nesrazmerni su za ono što se plaća.

Treća prepreka je, pak, nedostatak informacija, znanja i veština – ne toliko o tome kako pokrenuti biznis, već kako u njemu opstati. Postojeće obuke koje se vrše u sferi neformalnog obrazovanja, pokazuje se, često nisu delotvorne, niti dostupne većini mladih.

Jedan sektor delatnosti, međutim, uspešno prevazilazi sve navedene prepreke – bez pomoći države, samoinicijativno i samoorganizovano. Radi se o IT poslovima, koje su uspešno za sebe prigrlili upravo mladi.

U Subotici, prepoznatljivo mesto okupljanja ove zajednice je InfostudHub, koji je pokrenut septembra 2017. godine kao poslednja verzija coworking prostora koji u ovom gradu postoji od 2013. Tada je i u čitavoj Srbiji predstavljao novinu kao način organizacije poslovnog prostora za ljude koji rade na daljinu, da bi danas bio standardna stvar. InfostudHub je, u međuvremenu, prerastao i u svojevrsni edukativni centar, postavši tako mesto gde se neguje preduzetništvo, razmena ideja, mentorstvo i lični razvoj svih koji su zainteresovani za IT oblast.

Željko Crnjaković, foto: Magločistač

“InfostudHub kao coworking prostor ima 24 mesta, čija je popunjenost oko 90 posto. Uglavnom se radi o mladim ljudima, od 28 do 38 godina, a što se tiče delatnosti, pretežno se radi o informacionim tehnologijama. Znači, tu ima programera, ali i dizajnera, projekt i marketing menadžera, od kojih većina ima registrovanu neku delatnost”, objašnjava Željko Crnjaković, koordinator u InfostudHub-u.

Reč je o ljudima koji prvo svoj talenat razviju i znanje nauče, pa ga verifikuju kroz dobijene poslove i projekte kao frilenseri, a preduzetništvo pokreću tek kad vide da mogu i prihod da ostvare.

“Jer kad je najbolji momenat za otvaranje firme – onda kada možeš da zaradiš”, naglašava Željko Crnjaković.

I niko od njih nije posezao, niti je imao potrebu da poseže za bilo kakvim vidom državne pomoći: “Ako pitaš IT sektor, onda je bolje da se država ne meša. Što se država manje meša, oni su sretniji. Jer čim se meša, ili imamo neka ograničenja ili plaćamo neke veće takste”, zaključuje on.

Povezani članci:

Lokalni ekonomski monitor: Novca za razvoj preduzetništva nikad više nije bilo, nedostaje znanja

(Magločistač)

[clear]

Ovaj tekst je objavljen u okviru projekta „Lokalni ekonomski monitor”, uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za sadržinu ove publikacije isključivo su odgovorni organizacija civilnog društva Centar lokalne demokratije LDA i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije. Projekat je deo programa „Pripremi se za učešće”, koji implementiraju Centar lokalne demokratije LDA, Centar za evropske politike – CEP, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED i nezavisni medijski portal – European Western Balkans.