Centar lokalne demokratije LDA iz Knjaževca je, u saradnji sa Centrom lokalne demokratije LDA iz Subotice, tokom prve polovine 2020. godine sproveo projekat „Lokalni ekonomski monitor“ u čijem fokusu je, u kontekstu bavljenja temom evropskih integracija u Srbiji, pregovaračko Poglavlje 20 – Preduzetništvo i industrijska politika.
Kao rezultat sprovedenih projektnih aktivnosti, nastala je publikacija “Poglavlje 20 otvoreno: Izazovi i perspektive lokalnog ekonomskog razvoja”, čije su autorke prof. dr Sanja Filipović, naučna savetnica Instituta društvenih nauka iz Beograda, i Stanka Parać Damjanović, direktorka Centra lokalne demokratije LDA iz Subotice.
Ovaj svojevrsni vodič kroz Poglavlje 20 je pripremljen u okviru programa za Jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva za aktivno učešće u pregovorima o pristupanju Evropskoj unji (EU) kroz određene radne grupe Nacionalnog konventa o EU „Pripremi se za učešće – P2P“ koji zajednički sprovode Centar za evropske politike – CEP, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED i Centar savremene politike – CSP.
Organizacije civilnog društva nisu direktno uključene u proces pregovora o pristupanju Srbije u Evropsku uniju (EU), ali je izuzetno značajno da budu dobro informisane, da prate, da razumeju sadržaj i tempo pristupnih pregovora po poglavljima u okviru kojih prepoznaju prostor za svoje delovanje i da, shodno svojim kapacitetima, u kontinuitetu svojim predlozima pružaju konkretan doprinos kvalitetu i transparentnosti rada uspostavljenih pregovaračkih mehanizmima. Upravo u tome je i uloga civilnog društva da kroz praćenje procesa EU integracija utiče na povećanje odgovornosti i transparentnosti u radu organa javnih vlasti i na taj način doprinese demokratskim reformama u Srbiji.
Organizacije civilnog društva dobijaju na značaju i u procesu definisanja javnih politika, što je u skladu sa Zakonom o planskom sistemu koji je usvojen u aprilu, a koji je stupio na snagu u decembru 2018. godine. Ovaj Zakon po prvi put unosi metodološke osnove u domenu usvajanja i sprovođenja javnih politika, odnosno, definiše proces i bitne elemente javnih politika, a posebno ističe da se u ceo proces definisanja i sprovođenja javnih politika moraju uključiti sve zainteresovane strane i ciljne grupe iz reda građana i privrednih subjekata, udruženja građana, naučno-istraživačkih, strukovnih i drugih organizacija, kao i predstavnici državnih organa, lokalnih vlasti i ostalih učesnika u planskom sistemu koji sprovode ili u odnosu na koje se sprovodi konkretna javna politika. Na ovaj način mehanizam javno-privatnog dijaloga i formalno dobija na značaju.
Javno-privatni dijalog je proces komunikacije u vezi sa poslovima od javnog interesa, a pre svega u vezi sa sadržinom propisa i načinom njihove primene. U javno-privatnom dijalogu učestvuju s jedne strane građani, privreda i organizacije civilnog društva, a s druge strane predstavnici države, lokalnih samouprava, javnih preduzeća i ostalih institucija. Cilj javno-privatnog dijaloga je da se kroz formalni ili neformalni proces komunikacije definišu zajednički ciljevi. Učešće civilnog društva trebalo bi da odražava potrebu države i vlade da utvrde svoj legitimitet i poboljšaju transparentnost, kvalitet i efikasnost javne politike.
U skladu sa Zakonom o planskom sistemu, a povodom izrade Strategije industrijske politike Republike Srbije za period 2021-2030, organizovan je proces javno-privatnog dijaloga. Stručnu podršku je pružila Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), a Privredna komora Srbije (PKS) je tokom maja i juna 2019. godine organizovala javno-privatne dijaloge u 13 gradova širom Srbije na kojima su učestvovali predstavnici privrede i druge zainteresovane strane iz svih regiona Srbije. Prema iznetim podacima u Strategiji, u javno-privatnom dijalogu je učestvovalo ukupno 363 učesnika, od čega 224 preduzeća, 13 privrednih asocijacija, klastera i naučno-tehnoloških parkova, 32 predstavnika akademske zajednice (fakulteti, više i srednje škole) i 14 državnih institucija i predstavnika gradova. Ono što je bilo novina jeste metod organizacije dijaloga koji je omogućio da svi učesnici imaju aktivno učešće u svim tematskim sesijama. Ovakav pristup predstavlja pomak u odnosu na pređašnju praksu usvajanja strateških dokumenata, te je proces bio inkluzivan.
Nacionalni konvent o EU je uspostavljen kao platforma civilnog sektora za učešće i praćenje toka pregovora o pristupanju Srbije EU kroz otvoren dijalog i preporuke, sugestije i primedbe upućene institucijama Republike Srbije i EU, koje vode ovaj proces, utiče na njega kako bi bio u najboljem interesu građana da žive u uređenom društvu. Nacionalni konvent o EU svojim aktivnostima promoviše proces evropskih integracija Srbije i utiče na kreiranje pozitivnog stava građana prema EU.
Nacionalni konvent o EU je, nakon perioda u kojem je bio neformalna platforma koja je okupljala nevladine organizacije zainteresovane za praćenje procesa evropskih integracija Srbije, prerastao u zaseban entitet i formalnu organizaciju sa preko 750 članica organizovanih u 29 radnih grupa i 4 međusektorske radne grupe. Na osnovu praćenja i evaluacije napretka za svako pregovaračko poglavlje, sastavljene su brojne analize i preporuke, koje se objavljuju u godišnjoj Knjizi preporuka. Kroz niz zvaničnih državnih dokumenata u kojima se izričito pominje, Nacionalni konvent o EU ima formalizovanu poziciju nezavisnog aktera koji u svojstvu predstavnika zainteresovane javnosti (pre svega civilnog društva) ima pravo da daje predloge i preporuke koje su nadležni državni organi dužni da razmatraju. U isto vreme, Nacionalni konvent o EU je prepoznat i od strane same EU i brojnih međunarodnih aktera i donatora.
Radna grupa za pregovarčko Poglavlje 20 broji preko 80 članica među kojima su razna poslovna udruženja, klasteri, asocijacije malih i srednjih preduzeća, predstavnici lokalnih samouprava, naučne i akademske zajednice, predstavnici udrženja iz različitih grana privrede, nezavisni eksperti i dr. Radna grupa se aktivno uključuje u sve javne rasprave vezane za tematsko poglavlje, uključujući i javno-privatni dijalog za Strategiju industrijske politike 2021-2030. godine. Pored toga, Radna grupa za pregovaračko Poglavlje 20 svake godine je aktivna u diskusiji koju organizuje Ministarstvo finansija u vezi sa Programom ekonomskih reformi. U aprilu 2020. godine, Radna grupa za pregovaračko Poglavlje 20 je zajedno sa Radnom grupom 8 (Politika konkurencije) i 16 (Oporezivanje) organizovala virtuelnu sednicu “Program ekonomskih mera usmerenih ka otklanjanju posledica izazvanih Covid-19”. Pored toga, tokom maja je urađen i dokument „Osvrt na paket ekonomskih mera u vreme vanrednog stanja“.
Preporuke organizacijama civilnog društva za aktivno učešće u procesu EU integracija
Jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva za aktivno učešće u EU integracijama je neophodni preduslov za demokratski kredibilni proces reformi na putu Srbije u punopravno članstvo u Evropskoj uniji. Uključivanje je dvosmerni process koji podrazumeva potrebu uvažavanja organizacija civilnog društva kao aktera koji predstavljaju različite interese građana imajući u vidu nedvosmislenu opredeljenost zemlje ka punopravnom članstvu u EU.
Nedavnim usvajanjem Smernica za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa i preporukama da se iste sprovode i na nivou lokalne samouprave, Vlada Republike Srbije prepoznala je ključni benefit uzajamne odgovornosti organa državne uprave i predstavnika organizacija civilnog društva u procesu donošenja i primene propisa. Cilj ove mere je da se organizacijama civilnog društva omogući da aktivno učestvuju, kako u procesu pripreme propisa i javnih politika, tako i u procesu njihove efektivne primene. Javno konsultovanje, kultura dijaloga kao i poštovanje različitosti omogućavaju stalno prisustvo i aktivno učešće organizacija civilnog društva u kreiranju zajedničkih odluka, pri čemu su saradnja i partnerstva na nivou lokalnih samouprava tj. na nivou vlasti najbližem građanima možda još i važniji za suštinsko razumevanje procesa EU integracije.
Smеrnicе prеdviđајu kоnsultаciје sа organizacijama civilnog društva, Nаciоnаlnim kоnvеntоm i Privrеdnоm kоmоrоm Srbiје, u rоkоvimа i nа nаčin prеdviđеn Оdlukоm о pоstupku rаzmаtrаnjа prеdlоgа prеgоvаrаčkе pоziciје u prоcеsu prеgоvоrа о pristupаnju Rеpublikе Srbiје Еvrоpskој uniјi.
Za organizacije civilnog društva važno je da prepoznaju da:
Ovaj tekst je objavljen u okviru projekta „Lokalni ekonomski monitor”, uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za sadržinu ove publikacije isključivo su odgovorni organizacija civilnog društva Centar lokalne demokratije LDA i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije. Projekat je deo programa „Pripremi se za učešće”, koji implementiraju Centar lokalne demokratije LDA, Centar za evropske politike – CEP, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED i nezavisni medijski portal – European Western Balkans.
Povezani članci:
Lokalni ekonomski monitor: Primeri lokalnih inicijativa ekonomskog razvoja i preduzetništva (III deo)
Lokalni ekonomski monitor: Uloga lokalne samouprave u podsticanju preduzetništva (II deo)
Lokalni ekonomski monitor: Vodič kroz Poglavlje 20 – Industrijska politika i preduzetništvo (I deo)
Lokalni ekonomski monitor: Preduzetništvo u doba korone – ili se prilagodi, ili katanac na bravu
Lokalni ekonomski monitor: Žensko i omladinsko preduzetništvo – put kojim se teže i ređe ide
Lokalni ekonomski monitor: Novca za razvoj preduzetništva nikad više nije bilo, nedostaje znanja
(Magločistač)
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.