Nakon izgradnje sekundarnog prečistača otpadnih voda “Žibel” planira upotrebu otpadnog mulja u poljoprivredne svrhe

Sekundarni prečistač otpadnih voda koje nastaju u proizvodnom procesu kafilerije “Žibel” Agroindustrijskog kombinata Bačka Topola, pušten je u rad prošle godine kao projekat koji je podržala Vlada Švajcarske, u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine i Ujedinjenim nacijama za razvoj (UNDP). Vrednost tog projekta je iznosila 375.000 dolara, od čega je 145.000 donacija.

Zahvaljujući njemu, kako je rečeno danas prilikom zvaničnog puštanja prečistača u rad, kvalitet vode koju ispušta „Žibel“ sada je u skladu sa vrednostima propisanim u Evropskoj uniji, što će doprineti smanjenju zagađenja reke Krivaje.

Učesnici u ovom projektu danas su obišli postrojenje i proizvodni pogon “Žibela”, nakon čega je otvoreno i pitanje narednog koraka – upotrebe otpadnog mulja iz postrojenja u poljoprivredne svrhe, čime bi se razvila cirkularna ekonomija.

Švajcarska za četiri godine donira 30 miliona franaka

Do kraja 2025. godine Vlada Švajcarke planira da utroši oko 30 miliona franaka za slične projekte, ali i za druge vezane za biodiverzitet, dekarbonizaciju, cirkularnu ekonomiju i slično što će ostati prioritet i u buduće kada je podrška u pitanju, kazao je danas u Bačkoj Topoli Ričard Koli, šef razvojne saradnje Ambasade Švajcarske u Srbiji.

“Ovo sekundarno postrojenje za preradu otpadnih voda je jedna veoma važna investicija koja je napravila veliki pomak i veliku razliku u odnosu na ranije. Ovde smo već 30 godina, a program u okviru kojeg trenutno radimo važi od 2022. do 2025. godine i teme poput klimatskih promena, zaštite životne sredine, a naročito ‘Zelena agenda’ su nam veoma značajne”, izjavio je Koli.

U saradnji sa ostalim partnerima, grant za ovaj projekat je dala Evropska unija, a njihov programski menadžer za zaštitu životne sredine i klimatske promene Antoan Avinjon, ocenio je su ovakve investicije značajne i za životnu sredinu, građane, ali i za imidž fabrike.

“Evropska unija investira u sprečavanje zagađenja otpadnih voda, a Krivaja kao reka u koju su se vode upuštale postala je znatno čistija zahvaljujući ovom projektu, a na dobrobit građana, ali i korporativnog imidža cele fabrike. Rezultati rada postrojenja se vide i golim okom. Želimo da zaštitimo ovu reku od zagađenja, ali želimo i da pomognemo kompaniji za dobrobit građana i zato što nam je jako važno da se cela ova priča ‘ozeleni’”, istakao je Avinjon.

U svetu se traže “zelene investicije”

Žarko Petrović, vođa tima za vitalni razvoj UNDP-a u Srbiji, je naglasio da čišćenje Vojvodine i Srbije ne podrazumeva samo ogromne javne investicije u te procese, već i akciju pojedinaca i kompanija u pravcu istovremene zaštite životne sredine, ali i ponovne upotrebe otpada koji nastaje u procesu proizvodnje.

“Svaki proizvodni proces ima neki otpad, a taj otpad može da nađe neku namenu uz male investicije i ne treba ga bacati. Na taj način ćemo smanjiti trošak, ali i zaštititi životnu sredinu. I to nije samo fraza, jer sve investicije koje se sada u svetu planiraju, a i u Evropskoj uniji, pre svega traže ‘zelenu’ investiciju i finansiraju projekte koji imaju neki doprinos smanjenju gasova sa efektom staklene bašte i smanjenju otpada”, istakao je Petrović i dodao:

“Potrebno je još drugih projekata kako bi Krivaja bila dovoljno čista da možemo da se kupamo i lovimo u njoj, jer je to ono čemu težimo – održivi biznis, održive kompanije koje su prijateljski nastrojene prema životnoj sredini, od koje svi mi imamo koristi. Pozivam i sve druge kompanije da se prijave na naš poziv, ali i na druge pozive i ovakve projekte”, rekao je Petrović.

Direktor AIK-a, Željko Stanić, naglasio je da je ovo prva i jedina donacija toj fabrici od njenog nastanka, 1984. godine. On je podsetio da ta kafilerija jedina u Srbiji prerađuje klanički otpad i od njega pravi komponente hrane za kućne ljubimce, te da sakuplja animalni otpad sa 110 lokacija u Srbiji.

“Mi smo zaokružili proizvodni program 2019. godine izradom prve faze prečistača, a prošle godine smo odradili i drugu fazu uz pomoć donatora i sopstvenim sredstvima. Prvobitno sam mislio da ćemo ovde da stanemo, međutim, sada su se otvorile neke nove perspektive, a to je prerada ulja, određenih otpadaka i trebalo bi da idemo u pravcu prerade otpada bez otpada. Dakle, da sve ono što se ovde nađe kroz preradu dobije svoje mesto i svoju upotrebnu vrednost”, najavio je Stanić.

Kako je rekao novi projekat je već otvoren, a s obzirom na to da AIK u svom posedu ima i poljoprivredno zemljište koje se navodnjava, otpadni mulj koji nastaje nakon prečišćavanja industrijskih voda i koji može da se koristi u poljoprivredi kao đubrivo ukazivaće na pravi primer cirkularne ekonomije.

Prilikom predstavljanja rezultata analize mogućnosti za korišćenje mulja koji nastaje nakon sekundarnog tretmana otpadnih voda za proizvodnju organskog đubriva, rečeno je da ova fabrika dnevno dobije oko 14 tona takvog mulja na dan, te da bi pored nekoliko otvorenih mogućnosti, najpovoljnija investicija bila proizvodnja biogasa ili kompostiranje koje bi u ovom slučaju bilo najodrživije i koje bi donelo godišnji profit od oko 11.000 evra.

Današnji skup bio je deo projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, koji, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.