Lokalni ekonomski monitor: Primeri lokalnih inicijativa ekonomskog razvoja i preduzetništva (III deo)

Lokalni ekonomski monitor: Primeri lokalnih inicijativa ekonomskog razvoja i preduzetništva (III deo)

Foto: Magločistač

Objavio: Magločistač

16.08.2020

Centar lokalne demokratije LDA iz Knjaževca je, u saradnji sa Centrom lokalne demokratije LDA iz Subotice, tokom prve polovine 2020. godine sproveo projekat „Lokalni ekonomski monitor“ u čijem fokusu je, u kontekstu bavljenja temom evropskih integracija u Srbiji, pregovaračko Poglavlje 20 – Preduzetništvo i industrijska politika.

Kao rezultat sprovedenih projektnih aktivnosti, nastala je publikacija “Poglavlje 20 otvoreno: izazovi i perspektive lokalnog ekonomskog razvoja”, čije su autorke prof. dr Sanja Filipović, naučna savetnica Instituta društvenih nauka iz Beograda, i Stanka Parać Damjanović, direktorka Centra lokalne demokratije LDA iz Subotice.

Ovaj svojevrsni vodič kroz Poglavlje 20 je pripremljen u okviru programa za Jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva za aktivno učešće u pregovorima o pristupanju Evropskoj unji (EU) kroz određene radne grupe Nacionalnog konventa o EU „Pripremi se za učešće – P2P“ koji zajednički sprovode Centar za evropske politike – CEPNacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED i Centar savremene politike – CSP


InfostudHub u SUBOTICI osnovan je 2015. uz podršku Infostud grupe i organizacije Startit. Zajedničkim radom formiran je coworking prostor i edukativni centar, čime je Subotica dobila mesto gde se podstiče i razvija preduzetništvo, razmenjuju ideje i inovativna rešenja, gradi sistem mentorske podrške i kontinuiranog profesionalnog razvoja mladih, ali i svih drugih koji su zainteresovani za IT oblast. Na taj način stiču se nova znanja i veštine koje povećaju šanse za zapošljivost, kako u velikim kompanijama tako i u ostvarivanju sopstvenih preduzetničkih ideja. Takođe, cilj je i da se mladi motivišu da pokrenu svoje tehnološke firme u Subotici i okolini i da se tako ovde stvori održivi startap ekosistem. Uz adekvatnu logističku i mentorsku podršku, InfostudHub je mesto susretanja i razmene kreativnih ideja, otvoreno za sve pojedince, timove, studente, freelencere, i sve druge koji imaju želju i volju da jačaju IT scenu Subotice.

Poslovni Inkubator Subotica, čiji suosnivač je grad Subotica, osnovan je 2006. godine sa ciljem da pruži podršku razvoju malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. Trenutno u okviru poslovnog inkubatora radi devet start-up preduzeća u oblasti razvoja obnovljivih izvora energije, prerade otpadne plastike, digitalne štampe, web dizajna. Uloga inkubatora je da obezbedi svaku neophodnu podršku uspešnom prevazilaženju prepreka i poteškoća start-up preduzeća u njihovoj najranjivijoj inicijalnoj fazi osnivanja i početnog razvoja. Inkubator obezbeđuje poslovni prostor pod podsticajnim uslovima, edukaciju i usavršavanje u aktuelnim poslovnim oblastima, administrativne i tehničke usluge, savetodavne usluge na polju knjigovodstva, finansija, prava i poreske politike, podršku za učešće na sajamskim nastupima, mogućnost korišćenja audio vizuelne opreme, konferencijske sale, teretnog vozila, reklama i promocija na web portalu BIS-a. Poslovni inkubatori (business incubator) su nastali 1980-ih godina u Nemačkoj i Velikoj Britaniji, a tokom poslednje tri decenije njihov broj se uvećavao po progresivnoj stopi tako da danas predstavljaju veoma važan instrument razvoja preduzetništva naročito u oblasti razvoja IT sektora i digitalnih tehnologija koje u najvećoj meri upošljavaju mlade. Ova podrška podrazumeva programe obuke, menadžment mentorstvo, kancelarijski i proizvodni prostor po cenama nižim od tržišnih tokom određenog perioda, marketing alate kao i pravno i finansijsko savetovanje. Danas najveći procenat biznis inkubatora čine neprofitne organizacije čiji je osnovni cilj pružanje pomoći „mladim“ kompanijama. Njihov razvoj u Srbiji se znatno ubrzao zahvaljujući boljem umrežavanju, povećanom kvalitetu usluga, institucionalnoj i finansijskoj podršci lokalnih i drugih nivoa vlasti, a najviše su fokusirani na savremene i informacione tehnologije. Najviše aktivnih biznis inkubatora je u Vojvodini i Beogradu (12), a preostalih 12 je u centralnoj Srbiji i na jugu zemlje.

Grad Subotica kao i brojne lokalne organizacije i institucije aktivno učestvuju i apliciraju za sredstva EU u okviru dva IPA prekogranična programaInterreg IPA CBC Hrvatska – Srbija i Mađarska – Srbija. Subotica je naročito bila uspešna u finansiranju projekata iz IPA programa prekogranične pomoći Mađarska – Srbija (programski period 2017-2013) po osnovu čega je finansirana izgradnja graničnog prelaza Bački vinogradi – Asothalom, izvođenje pratećih radova na povezivanju prekograničnih biciklističkih ruta, kao i završetak rekonstrukcije Sinagoge, i dr. U nešto manjem obimu, ali takođe uspešno povlače se i sredstva prekograničnog programa Interreg IPA CBC Hrvatska – Srbija. Projekat EXPLORE bavi se unapređenjem turističkog potencijala pograničnog područja koje obiluje prirodnim, istorijskim i kulturnim resursima, koji su ekonomski nedovoljno iskorišćeni, zbog mnogih razloga koji potiču iz loše turističke infrastrukture, niskog nivoa marketinga kulturne baštine regiona, nedostatka razmene informacija u okviru turističke privrede i nediverzifikovane turističke ponude. Projekat ima za cilj da podstakne razvoj turizma u regiona uticajem na veštine i kapacitete zainteresovanih strana i operatera u sektoru, valorizujući turistički potencijal regiona, poboljšavajući organizaciju ponude u hrvatskom i srpskom prekograničnom regionu, stvaranjem zajedničke ponude turističkihproizvoda / usluga, kao kao i podsticanje ekonomskog razvoja i efektivno povećanje konkurentnosti regionalnog turističkog sektora pružanjem zajedničkih alata za upravljanje destinacijama lokalnim organizacijama. Ključni rezultati su zajednička platforma e-klastera, tri turistička prekogranična turistička proizvoda / rute, obrazovani akteri, povećani očekivani broj posetilaca. Glavne ciljne grupe su lokalne javne vlasti, interesne grupe uključujući nevladine organizacije, mala i srednja preduzeća i opcštu javnost.

Osnivanjem Poslovnog inkubatora 2006, u opštini KANJIŽA osnovana je i Kancelarija Informacioni Centar za razvoj potiskog regiona koja je danas okosnica realizacije strateškog plana razvoja i to prevashodno kroz apliciranje na međunarodna donatorska sredstva za razvoj preduzetništva, regionalnog i ruralnog razvoja. Opština Kanjiža je vodeća opština (pored Subotice) u povlačenju sredstava iz Interreg IPA CBC Programa Mađarska – Srbija, Srbija – Rumunija, ali i drugih transnacionalnih programa EU.

Program Interreg IPA-CBC Mađarska – Srbija – projekat TISATOUR: Razvoj eko-turizma i zaštita životne sredine – Svi smo u istom čamcu. Projekat  se realizuje u partnerstvu opštine Kanjiza u Srbiji i opštine Algio u Mađarskoj. Glavni ciljevi projekta su unapređivanje ekološkog obrazovanja mladih kroz promociju dela Tise koji pripadaju aglomeraciji opština Algio i Kanjiža u pograničnom području Mađarska-Srbija kao i pružanje podrške slabovidnim osobama da dožive turističke atrakcije regiona.Dva omladinska kampa koji promovišu rečni turizam i zaštitu životne sredine,  organizacija tematskih konferencija o zaštiti životne sredine i unapređenju kvaliteta turističke ponude na priobalju Tise uz učešće relevantnih organizacija i institucija i zajedničkog planiranja aktivnosti, izradi jedinstvene digitalne mape vodenih puteva sa označenim atraktivnim lokacijama i programa podrške održivom turizmu i unapređenju zaštite životne sredine.

Projekat “Komplementarni turistički razvoj Kišteleka i Kanjiže, zasnovan na valorizovanju prirodnih resursa ‒ kao međupovezanim različitim elementima regionalnog turističkog sistema”, to jest pod akronimom OASIS  sastoji se od četiri komponente koje su doprineli realiziciji osnovnog cilja – razvoju turizma na području opštine Kanjiža u Srbiji i opštine Kištelek u Mađarskoj. Zahvaljujući tome u opštini Kištelek izgrađen je centar za savetovanje o zdravlju i zdravom načinu života, te je izrađena i mobilna aplikacija sajta koja objedinjuje pojedinačne ponude regionalnog zdravstvenog turizma. Pored toga, u opštini Kanjiža revitalizovani su postojeći sportski kapaciteti i izgrađen je višenamenski sportski teren. Organizovan je i kamp za mlade u Kanjiži pod nazivom OASIS, koji je imao cilj da s jedne strane promoviše međuetničku toleranciju među mladim ljudima, a s druge strane da doprinese razvoju omladinskog turizma i podizanju svesti o zdravom načinu života.

Regionalna razvojna agencija SREM je osnovana 2010. godine, od strane šest opština na teritoriji Srema (Inđija, Irig, Pećinci, Ruma, Stara Pazova, Šid), grada Sremske Mitrovice i Sremske privredne komore, a od 2012. godine, zvanično dobija akreditaciju za obavljanje poslova od značaja za ravnomerni regionalni razvoj na teritoriji Sremskog okruga. Pored konkurisanja za sredstva kod međunarodnih donatora za razvoj lokalne privrede, RRA Srem obavlja redovne aktivnosti iz svoje nadležnosti, između ostalog program obuke za početnike u biznisu i pružanje mentoring usluge i to u najvećoj meri za nezaposlena lica koja kroz obuku imaju priliku za sticanje višeg nivoa znanja, čime im se otvara mogućnost za pokretanje vlastitog malog biznisa i samozapošljavanja. Polaznici koji su uspešno završili obuku stiču sertifikat, sa kojim mogu imati prednost pri konkurisanju za start-up kredite kod Fonda za razvoj Republike Srbije ili apliciranju za subvencije od Nacionalne službe za zapošljavanje. Mentoring je besplatna usluga namenjena mikro, malim, srednjim preduzećima i preduzetnicima, kao i zadrugama, i podrazumeva rad sa stručnim licem mentorom najmanje 25, a najviše 50 sati tokom projekta. Proces mentoringa odvija se po metodologiji RAS, razvijenoj u dugogodišnjoj saradnji sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju (JICA). Tri kategorije korisnika mogu konkurisati za besplatan mentoring: privredni subjekti koji su tek osnovani i nisu stariji od 3 godine od dana objavljivanja javnog poziva, privredni subjekti koji su registrovani pre maja 2017. godine i zadruge.

Participativno budžetiranje i građanski vodič kroz budžet je rezultat inicijative da se uspostavi kontinuirana saradnja i dijalog između lokalne samouprave i organizacija civilnog društva u oblasti upravljanja javnim finansijama. Realizacija predloženih godišnjih aktivnosti počev od 2017. godine se oslanja na postojeću praksu i već uspostavljene mehanizme participativnog budžetiranja, njihovog kontinuiranog unapređivanja uz podsticanje većeg uključivanja građana u planiranje, izvršenje i kontrolu lokalnog budžeta, kroz saradnju lokalnih organizacija civilnog društva i medija, i kroz učenje od primera dobrih praksi u ovoj oblasti. Ovaj projekat je deo šireg programa „Unapređenje revizije na lokalnom nivou za efikasnije upravljanje javnim finansijama” koji UNDP sprovodi u saradnji sa Centralnom jedinicom za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije. Aktivnosti su sprovodile Balkanska istraživačka mreža (BIRN Srbija) i NALED, pri čemu je opština Ruma samostalno nastavila sa ovom praksom uvođenja učešća građana u proces donošenja odluke o lokalnim budžetima. Ovaj projekat za cilj ima da ojača ulogu koju mediji, civilni sektor, predstavnici lokalnih biznisa i građani imaju u demokratskim procesima na lokalu i da ojača kredibilitet odluka javne administracije.

Opština RUMA je jedna od 14 opština i gradova širom Srbije uključena u ovaj program u cilju afirmacije i kontinuiranog razvijanja uspešne lokalne prakse „Građanski vodič kroz budžet Rume 2016“ kao i prezentacije stečenih iskustava, odnosno, razmene dobre prakse sa drugim opštinama tokom realizacije projektnih aktivnosti. Aktivnosti u lokalnoj zajednici su usmerene na donosioce odluka, korisnike i građane kao poreske obveznike, korisnike javnih sredstava u lokalnim zajednicama, zaposlene u lokalnim upravama (službama finansija, lokalnog ekonomskog razvoja, interne revizije), mesne zajednice, lokalne organizacije civilnog društva, medije, kao i na same građane. U okviru opštinske KLER osnovan je Tim za participatino budžetiranje koji od početka programa priprema, realizuje i prati efekte participativnog budžetiranja. Građanski budžet na jednostavan i razumljiv način prikazuje kako se puni opštinska kasa, a na šta se sve novac troši, koji su najvažniji projekti koji će se finansirati iz godišnjeg budžeta, kao i kako je realizovan projekat uključivanja građana u budžetski proces.

Specijalni rezervat prirode – Zasavica je osnovan od strane udruženja Pokret gorana Sremska Mitrovica. Rezervat više od dve decenije doprinosio očuvanju i unapređenju biodiverziteta ovog jedinstvenog staništa u blizini SREMSKE MITROVICE. Pored toga što je Zasavica danas zaštićeno prirodno stanište, izgrađeni objekti, lokalni proizvodi i usluge pretvaraju čitav prostor u atraktivnu turističku destinaciju u Vojvodini kojom upravljaju njeni osnivači. Stanište za retke biljne i životinjske vrste, sadržaji turističke ponude, programi edukacije za decu, poljoprivredna proizvodnja i prerada učinili su da Zasavica postane jedinstveni zaokruženi sistem lokalnog održivog razvoja koji upošljava raspoložive prirodne i ljudske resurse, ali i širu zajednicu. Povlačenjem sredstava kroz Interreg IPA prekograničnog programa Hrvatska – Srbija Pokret gorana je obezbedio je izgradnju potrebne infrastrukture, uključujući vidikovac i vizitorski centar za prihvat đaka i turista, koji su između ostalog namenjeni prezentaciji biljnog i životinjskog carstva Zasavice. U sastavu istog objekta je i posebno uređena sremska etno-soba, koja je takođe namenjena turistima, a ustupa se na korišćenje manjim, zatvorenim grupama. Ovim razvojnim projektima obezbeđeni su uslovi za usklađivanje, unapređenje I standardizaciju ponude, proizvoda i usluge iz oblasti ekoturizma i njegovih specijalizovanih niša kao što su posmatranje / fotografisanje divljih životinja. Zajednička ponuda u pograničnom području sa Hrvatskom je ovim projektima standardizovana i obezbeđuje isti nivo kvaliteta u pogledu svih aspekata: smeštaja, usluga, vodiča u prirodi, infrastrukture, vidljivosti, pri čemu usluge u sektoru turizma i srodnim delatnostima pružaju upravljači zaštićenih područja, u ovom slučaju udruženje Pokret gorana Sremska Mitrovica. 

Na sadržaje aktivnosti Zasavice naslanja se i Inkluzivni kreativno-edukativni Centar IN, koji je sa timom stručnjaka različitih profila, koristeći iskustva sticana u radu i sledeći javne potrebe, osmislio programe koji još nisu zaživeli u Srbiji, ali doprinose sadržajnijem i dostojanstvenijem životu dece i odraslih sa posebnim potrebama. Poštujući prirodno okruženje prioritetnih grupa korisnika iz lokalne zajednice, edukativne aktivnosti se realizuju u rezervatu prirode Zasavica gde se svi dobro snalaze, kako bi na najbolji način održali naučene, stekli i unapredili nove veštine. U prostoru lišenom fizičkih barijera sprovodi se terapija koja doprinosi popravljanju opšteg stanja zdravlja ovih korisnika. Posećenost Zasavice, kao turističke destinacije, pruža idealne uslove za socijalnu uključenost pripadnika marginalizovanih grupa i podizanje nivoa tolerancije na različitost.  Inkluzivni edukativni centar vodi Udruženje ruralni centar SOVA, Sremska Mitrovica.

Opština STARA PAZOVA, koja broji oko 60.000 stanovnika, u Srbiji je već decenijama prepoznata po privatnom preduzetništvu. Pre više od 40 godina otvorene su mnogobrojne zanatske radnje koje su Staru Pazovu učinile jednom od prvih i najuspešnijih u oblasti male privrede u bivšoj Jugoslaviji. Danas u opštini postoji registrovano preko 1.160 privrednih društava i preko 2.150 preduzetničkih radnji. Podrška preduzetništvu je finansijska, u skladu sa raspoloživim budžetskim sredstvima, ali verovatno još više kroz proaktivni pristup informisanju i edukaciji preduzetnika i potencijalnih preduzetnika u lokalnoj zajednici i kontinuitetu u radu socijalno-ekonomskog saveta.

Vodič za buduće preduzetnike sadrži ne samo sve neophodne informacije i korake koje je potrebno preduzeti prilikom otvaranja preduzeća, kontakt adrese i listu potrebnih dokumenata, već isto tako na razumljiv način podstiče i razvija preduzetnički duh.

„Preduzetnički duh se pre svega ispoljava kroz marljivost, posvećenost poslu i motivisanost uspehom. Najveća moguća afirmacija preduzetničkog duha ispoljava se najviše u tržišnim privredama gde je najveći stepen slobode izbora aktivnosti, slobode inicijative, slobode razvoja sposobnosti i sticanja znanja. Aktuelni privredni trenutak je uticao da mnogi koji verovatno nikada ne bi preuzeli prve i nesigurne korake u pravcu privatnog biznisa, sve više shvataju i vide prednost u tome što će se baviti svojim sopstvenim biznisom, na sopstveni način i u vremenu kojim samostalno mogu raspolagati. Sam proces pokretanja sopstvenog biznisa zahteva svojevrsno buđenje i angažovanje svih unutrašnjih snaga i resursa koji neki ljudi jednostavno imaju ili mogu lakše da im priđu od drugih. Važno je postati preduzetnik iz ‘pravih’ razloga. Nije dovoljno odlučiti da se počne sa sopstvenim biznisom samo zato što ste ostali bez posla, postali tehnološki višak, imate novac, poslovnu ideju… Takođe, bilo čija poslovna iskustva, ma koliko ona ‘podsticajna’ bila,ne mogu potencijalne preduzetnike uvesti u svet uspešnog biznisa. Preduzetnička ideja predstavlja impuls, podsticaj i pokretač volje, namere preduzetnika da svoje sposobnosti usmeri ka odabranom cilju. To je prvi korak kojim preduzetnik započinje svoje putovanje kroz svet biznisa, pa je s toga izuzetno važno odabratipravuideju. Koja je ideja prava? Ona koja je dobra kombinacija preduzetničke vizije, mašte i preduzetničkih potencijala sa jedne strane, i realnog tržišnog stanja, sa druge strane. Preduzetnička ideja može biti delo samog preduzetnika ili je preduzetnik može obezbediti iz raznih drugih izvora. U procesu dolaženja do ideje preduzetnik treba da ima osmišljenu, planiranu akciju kako ne bi nepotrebno gubio vreme i pravio troškove. U traganju za idejama preporučuju se intenzivna aktivnost, kretanje, kontaktiranje, posmatranje, osluškivanje i permanentno informisanje”.

Socijalno-ekonomski savet (SES), kao stalno radno telo jedinice lokalne samouprave, redovno prati i izveštava o aktivnostima u svojoj nadležnosti, između ostalog o unapređivanju sistema kolektivnog pregovaranja, o uticaju ekonomske politike i mera za njeno sprovođenje na socijalni razvoj i stabilnost, o politici zapošljavanja, konkurencije i produktivnosti, privatizacije i druga pitanja strukturnog prilagođavanja, zaštite radne i životne sredine, obrazovanja i profesionalne obuke. SES Stara Pazova organizuje predavanja i edukacije sa predstavnicima završnih razreda srednjih stručnih škola u Staroj Pazovi – Srednje ekonomsko-trgovinske škole i srednje Tehničke škole, na temu sive ekonomije i rada na crno i štetnih posledica ovih pojava kako na zaposlene, tako i nezaposlene, organizuje radionice i ankete u vezi sa ublažavanjem efekata pandemije na privredu. Lokalna uprava opštine Stara Pazova i u uslovima nastalim širenjem korona virusa i nadalje pomaže privrednicima dodelom bespovratnih sredstava za podsticaj razvoja preduzetništva mikro i malih pravnih lica i dodelom subvencija poslodavcima za zapošljavanje lica iz kategorije teže zapošljivih. Socijalno-ekonomski savet je usvojio preporuku kojom se preporučuje poslodavcima u agro-industrijskim kompleksima na području opštine i u drugim privrednim delatostima, koji su u toku pandemije radili punim kapacitetima i na taj način ostvarili ili će ostvariti pozitivne finansijske rezultate, da ukoliko ima mogućnosti kroz socijalni dijalog sa reprezantitivnim sindikatima, uvećaju zarade zaposlenima po osnovu izloženosti dodatnim rizicima zbog rada u vanrednim okolnostima. Na inicijativu predstavnika Unije poslodavaca, Savet je zauzeo stav da se sagledaju potrebe i mogućnosti za obrazovnim profilom zanimanja radnika takozvani “regler” za koje bi se po mogućnosti izvršila obuka preko Tehničke škole u Staroj Pazovi. Na osnovu rešenja o opravdanosti dodele državne pomoći male vrednosti (de minimis državna pomoć) i tokom pandemije Covid-19, opštinska komisija raspisala je javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za podsticaj razvoja preduzetništva, mikro i malih pravnih lica. Ukupan iznos od 6.000.000 dinara bespovratnih sredstava odobravaju se privrednim subjektima u jednokratnom iznosu od 50.000 dinara, i to za nabavku nove ili polovne opreme i mašina, specijalizovanih alata, repro materijala i sirovina.

Grad SOMBOR objavio je Javni poziv bankama zainteresovanim za kratkoročno kreditiranje privrednih subjekata („mikro“ i „mala“ pravna lica) i preduzetnika sa sedištem na teritoriji Sombora uz učešće lokalne samouprave u sufinansiranju redovne kamate na kratkoročne kredite. Za finansiranje kamate na dodeljene kredite Grad Sombor je izdvojio iznos od 1.000.000 dinara.  Grad Sombor objavio je Javni poziv za delatnost starih i umetničkih zanata za sufinansiranje projektnih aktivnosti. Pravo učešća na javnom pozivu imaju udruženja i privredni subjekti  koji obavljaju delatnost starih i umetničkih zanata koji su upisani u registar Agencije za privredne registre, ili neki drugi nadležni registar i imaju sedište, odnosno registrovan ogranak, na teritoriji Grada Sombora. Za sufinansiranje projektnih aktivnosti starih i umetničkih zanata Grad je izdvojio sredstva u iznosu od 1.000.000 dinara.

Socijalno preduzetnišvo – žene u ruralnim oblastima je projekat koji se realizuje u okviru Interreg IPA Programa Srbija – Mađarska, a koji ima za cilj socijalno i ekonomsko osnaživanje žena iz ruralnih područja koje ih pretvara u veliku snagu za promene u njihovoj zajednici. Ovaj projekat otvara nove mogućnosti i unapređuje kapacitet za razvoj socijalnog preduzetništva kroz nove inovativne modele za prenos znanja i veština za žene iz ruralnog područja u mađarsko-srpskom pograničnom području i na taj način poboljšati socijalne i poslovne mogućnosti nezaposlenih žena iz ta područja. Prema podacima Poljoprivredne stručne službe Sombor, 96% teritorije Zapadne Bačke pogodno je za uzgoj lavande. Projektom je uspostavljeno socijalno preduzeće za uzgoj i proizvodnju lavande – srpski klaster za uzgoj lavande (SLGC). Žene iz ruralnih područja mogu da se udružuju kroz klaster i zajednički promovišu nove proizvode na standardnom i online tržištu. Projekat doprinosi održivom razvoju uz intenziviranje ekonomske saradnju i prenosa znanja, kroz održivo korišćenje postojećih prirodnih resursa, kao što su plodno zemljište i povoljni klimatski uslovi.

Uspostavljanje održivih prekograničnih klastera je projekat koji finansira Evropski fond za regionalni razvoj (ERDF) i Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA II). Partneri su Grad Sombor, NALED, Fakultet agrobiotehničkih znanosti Osijek, Poslovni inkubator BIOS, Lokalna razvojna agencija grada Belišće. Projekat ima za cilj uspostavljanje i jačanje prekogranične saradnje između industrije i javne uprave-univerziteta-civilnog društva („četvorostruki heliks“) kroz formiranje dva zajednička prekogranična klastera koji sarađuju na rešavanju zajedničkih izazova u jačanju potencijala za rast, zapošljavanje i inovacije lokalnih malih i srednjih preduzeća. Dva klastera, jedan u sektoru poljoprivrede i novih tehnologija u poljoprivredi u Somboru, a drugi u sektoru papirne industrije i mašinstva u Belišću, formirana su sa ciljem boljeg prenošenja znanja, veština i podsticanja saradnje među MSP, institucijama i organizacijama iz regiona na otklanjanju prepreka u proizvodnji, istraživanju i razvoju, marketingu i unapređuju ukupne konkurentske sposobnosti. 

Agrobiznis centar (Agrobiznis centar za ruralni razvoj i razvoj poljoprivredne proizvodnje,  ABC) je novouspostavljena kancelarija lokalne samouprave koncipirana kao mesto susreta svih kojima je održivi razvoj poljoprivrede, unapređenje proizvodnje i poboljšanje uslova života poljoprivrednika jedan od najvažnijih prioriteta, bez obzira da li su u pitanju pojedinci ili organizacije, privatni ili javni sektor. ABC je nastao na inicijativu kompanije Smart Eight Bitz  uz saradnju i veliku podršku grada Sombora i finansijsku podršku Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku. Agrobiznis centar predstavlja jedinstvenu akciju na teritoriji Republike Srbije sa misijom da pomogne stvaranju sinergije svih relevatnih činilaca na teritoriji Grada Sombora sa ciljem poboljšanja uslova za ruralni razvoj. Agrobiznis centar okuplja predstavnike lokalne samouprave, privatnih preduzetnika i civilnog sektora, investitora, stručnu javnost ali pre svega poljoprivrednike u cilju stvaranja povoljnog okruženja koje će ih ohrabriti na udruživanje resursa.

Udruženje Somborski edukativni centar realizuje program „Puzla koja nedostaje – lokalna akcija za zapošljavanje“ koji se odvija u oviru programa „Znajem do posla“ u saradnji sa Timom za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, a uz finansijsku podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju. Program podrazumeva niz aktivnosti kao što su saradnja sa poslodavcima i sprovođenje „ska analize“ za slobodna radna mesta u cilju kreiranja programa obuka za mlade koji će se na tim radnim mestima zaposliti, akreditaciju tih programa u Ministarstvu obrazovanja, zatim obuku mladih prema tim programima uz obezbeđeno mentorstvo i podršku i na kraju zapošljavanje mladih koji prođu obuke na tim radnim mestima, a od strane poslodavaca koji su za isto iskazali potrebu. Partnerska organizacija na projektu je Škola za osnovno obrazovanje odraslih u Somboru koja je zadužena za realizaciju obuka, kao i Udruženje Roma „Beli Golub“ čija je uloga da podstaknu marginalizovane grupe mladih da se uključe u program. Program traje godinu dana (jul 2020 – maj2021), a podrazumeva i izradu alata za zagovaranje i  zagovaračkih aktivnosti prema relevantnim donosiocima odluka u cilju obezbeđivanja finansijske održivosti ovog programa u budućnosti.

Regionalna razvojna agencija za istočnu Srbiju RARIS je formirana 2007. godine na inicijativu opština osnivača Majdanpek, Kladovo, Knjaževac, Negotin, Sokobanja, Bor i Zaječar u cilju podrške lokalnim i regionalnim razvojnim inicijativama u ovom delu Srbije. Pored pružanja tehničke podrške opštinama u pripremi i sprovođenju prioritetnih lokalnih projekata, funkcionisanju i razvijanju organizacijskih kapaciteta kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, kao i pružanja standardizovanih savetodavnih usluga obuke i nefinansijske pomoći MSP sektoru, RARIS je vodeći institucionalni partner za programiranje prekogranične saradnje Rumunija – Srbija i Bugarska – Srbija. Stručni tim Agencije je tokom proteklih godina uspostavio bazu investicionih lokacija u regionu, u kontinuitetu pruža informacije o finansijskoj i nefinansijskoj podršci poslovanju MSP, samostalno i u partnerstvu na projektima priredio veliki broj publikacija/vodiča za preduzetnike o mogućnostima izvoza, ali i ulozi regionalnih razvojnih agencija u pripremi sprovođenju kohezione politike EU u Srbiji. Poseban akcenat u proteklom periodu je na uspostavljanju regionalne turističke ponude, jačanju konkurentnosti, marketingu teritorije, online prezentaciji prirodnog i kulturnog nasleđa, etno i ruralnom turističkom potencijalu i uvođenju digitalnih tehnologija u poslovanje MSP. RARIS je tako pokrenuo prvu Viber zajednicu preduzetnika u Srbiji sa više od 500 članova koja sadrži ažurirane informacije o konkursima, finansijskim i nefinansijkim programima podrške, savetodavne usluge. Takođe, inicirao je program regionalnog brendiranja teritorije pod nazivom „Balcanica Superior“ koji je registrovan u januaru 2018. kod Zavoda za intelektualnu svojinu . Ovaj brend garantuje kupcima da se radi o određenom stepenu kvaliteta brendiranog proizvoda ili usluge, kao i da su oni poreklom iz istočne Srbije. Regionalnim brendom „Balcanica Superior“ biće označavane usluge obezbeđenja smeštaja i pripremanja hrane u turizmu i proizvodi koji imaju jasan regionalni karakter i koji ispune definisane kriterijume. Regionalni brend Istočne Srbije ima za cilj da potrošačima i turistima da do znanja da kupovinom lokalnih proizvoda i korišćenjem lokalnih usluga doprinose razvoju privrede i turizma istočne Srbije.

Znanjem do Posla (Education 2 Employment, podrška Swiss Cooperation Development) je program koji uključuje lokalne partnere u pet pilot opština i gradova u Srbiji, koji ima za cilj razvijanje usluga koje mladima mogu pomoći da brže dođu do posla. Projekat pruža usluge karijernog savetovanja i vođenja kako bi poboljšali šanse za zapošljivost na tržištu rada i to kroz unapređenje politika i inovativnih pristupa u oblasti zapošljavanja mladih i relevantnog zakonskog okvira i kroz razvoj veština i znanja koje poslodavci traže. Lokalni partneri, uključujući lokalne organizacije civilnog društva, po okončanju projekta bi bili osposobljeni da samostalno deluju i pružaju informacije o stanju na tržištu rada mladima u njihovoj zajednici, kao i da nude i kreiraju programe obuke na radnom mestu, daju praktične savete za razvoj karijere i stručno usavršavanje i pomažu kompanijama i nezaposlenima da se brže pronađu.

U KNJAŽEVCU, u kojem je lokalni partner Timočki klub,kao i u drugim opštinama (Kragujevac, Kruševac, Pirot i Novi Pazar) – priprema i testira različite modele podrške socijalno osetljivim/ranjivim grupama i to posebno omladini sa sela, ženama žrtvama porodičnog nasilja, mladima sa smetnjama u razvoju, mladima iz sistema kazneno-popravnih domova, Romima, te mladima koji su u Srbiju došli u procesu readmisije. Program “Znanjem do posla” stavlja poseban akcenat na rad sa socijalno osetljivim/ranjivim grupama sa ciljem uspostavljanja sistema podrške kod zapošljavanja koji nudi jednake šanse svima. Ovaj projekat je deo programa „Podrška sprovođenju Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike u Republici Srbiji sa fokusom na politiku zapošljavanja i povećanja zapošljivosti mladih” kao deo aktivnosti koje finansijski podržava Vlada Švajcarske, a sprovodi Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva (SIPRU) u partnerstvu sa ključnim resornim ministarstvima zaduženim za sprovođenje politika zapošljavanja i zapošljivosti mladih u Republici Srbiji – Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstvom omladine i sporta.

Ukupan iznos sredstava namenjen za finansiranje programa i projekata udruženja putem javnog konkursa iz budžeta opštine Knjaževac za 2020. godinu iznosi 16.000.000,00 dinara. Sredstva namenjena udruženjima dodeljuju se za realizaciju programa i projekata koji se odnose na oblasti javnog konkursa utvrđene Godišnjim planom javnih konkursa opštine Knjaževac za 2020. godinu i prioritete utvrđene Odlukom o prioritetima za koje se raspisuje javni konkurs za finansiranje programa i projekata udruženja iz budžeta opštine Knjaževac za 2020. godinu:

  • Oblast / Prioritet 1. Lokalni ekonomski razvoj / Unapređenje uslova za lokalni ekonomski razvoj, razvoj MSP kroz edukacije, promocije, podsticanje udruživanja i ostale programe i aktivnosti;
  • Oblast / Prioritet 2. Turizam / Unapređenje postojećih i stvaranje uslova za razvoj novih vidova turističke ponude;
  • Oblast / Prioritet 3. Socijalna zaštita / Socijalna i radna inkluzija ranjivih grupa;
  • Oblast / Prioritet 4. Lokalno kulturno – istorijsko nasleđe / Unapređenje očuvanja, zaštite i promocije kulturno – istorijskog nasleđa;

Udruženje privrednika opštine Knjaževac UPOK osnovano je 2012. godine a trenutno broji šezdesetak članova. Cilj rada udruženja je unapređenje poslovanja i održivog razvoja privrede u opštini Knjaževac. Udruženje deluje kao svojevrsna spona između lokalnih privrednika i preduzetnika i lokalne vlasti. Uz podršku opštine Knjaževac UPOK već niz godina realizuje projekat ‘’Razvoj malih i srednjih preduzeća i unapređenje poslovanja u opštini Knjaževac’’.  Neke od redovnih aktivnosti UPOKA su organizacija privrednih poseta drugim lokalnim zajedicama i različitih programa edukacije i stručnog usavršavanja namenjenih lokalnim privrednicima, kao i promocija rada lokalnih preduzetnika i malih i srednjih preduzeća. Pored podrške lokalnim privrednicima, UPOK realizuje i brojne programe podrške lokalnim poljoprivrednim i proizvođačima meda, vina i rakija. Njima udruženje pre svega pomaže u izlasku na tržište kroz organizaciju sajamskih manifestacija kao što su manifestacije ‘’Ukusi našeg kraja’’, “Knjaževac otvorenog srca“ ili ‘’Međunarodni sabor na Kadibogazu’’.  Ova poslednja manifestacija ima prekogranični karakter i u okviru nje organizuje se zajednička izložba proizvoda malih i velikih proizvođača kao i susreti privrednika i lokalnih administracija opštine Knjaževac i opštine Belogračik iz Bugarske. U nameri da promoviše preduzetnički duh, tokom 2019. godine, UPOK je ustanovio godišnju nagradu”Privrednik godine” za najuspešnijeg privrednika koji je unapređujući sopstveno poslovanje doprineo i lokalnom ekonomskom razvoju, bilo kroz nove investicije ili kroz otvaranje novih radnih mesta.

„Fem-Ino“ projekat, koji se realizuje u ZAJEČARU, deo je programa Ministarstva za inovacije i tehnološki razvoj koji je namenjen edukaciji i finansijskoj podršci ženama preduzetnicama ili onima koje to žele da postanu. U okviru projekta „Fem-Ino“ realizovani su obuka, finansijska podrška po osnovu raspisanog konkursa i mentoringa u realizovanju inovativnih preduzetničkih ideja. Programom je za sada obuhvaćeno prvih 58 žena od kojih je njih 26 dobilo bespovratna sredstva u maksimalnom iznosu od 160.000 dinara za nabavku opreme uz obavezu da posluju naredne najmanje 3 godine. Opštinska KLER je pripremila sve faze ovog programa koji je realizovan na području grada Zaječara i 41-og sela, a u cilju razmene preduzetničkih iskustava organizovani su časovi u srednjim i stručnim školama koje su održale žene preduzetnice učesnice programa.

Podrška za budućnost – inicijativa za inkluziju je višegodišnji projekat otpočet 2018. godine, u opštinama SOKOBANJA i Knjaževac uz finansijsku podršku Nemačkog programa za razvoj i saradnju. Cilj projekta je smanjenje društvene i ekonomske nejednakosti u opštinama putem podrške zapošljavanju i samozapošljavanju teže zapošljivih grupa (mladi od 18-24 godine sa sela koji su nezaposleni i ne nalaze se u sistemu obrazovanja, žene iz ruralnih područja i Romi). Program obuke obuhvata oblasti kao što su primarna i sekundarna poljoprivredna proizvodnja, socijalno preduzetništvo, zadrugarstvo i seoski turizam (ukupno 145 osoba sa teritorije obe opštine). U cilju veće održivosti i povećanja konkurentnosti, projekat je značajan akcenat stavio na proces udruživanja. Tokom realizovanih obuka istaknut je značaj socijalnog preduzetništva i zadrugarstva, što je na kraju rezultovalo time da je 8 žena podršku dobilo kroz dva projekta zadrugarstva, a 9 žena kroz tri projekta udruženja građana. Kroz program obuke za službenike lokalne samouprave i centara za socijalni rad projekat je bitno doprineo povećanju senzibilnosti i jačanju svesti u opštini Sokobanja u odnosu na potrebe i problemime teže zapošljivih grupa u lokalnoj zajednici.

Unapređenje kompetencija korisnika realizovano je kroz tri komponente:
✓ Edukacija i trening za nekoliko oblasti: Start – ap u turizmu, Start-ap u poljoprivredi i Osnove socijalnog preduzetništva i zadrugarstva
✓ Usluge centra za karijerno vođenje
✓ Mentoring usluge

Edukacija korisnika projekta održana je kroz kroz set radionica i treninga sa kurikulumima prilagođenim realnim potrebama korisnika. Polaznici su, u zavisnosti od interesovanja i biznis ideje, završili edukaciju iz oblasti poljoprivrede ili iz oblasti turizma, a svi korisnici su prošli obuku za socijalno preduzetništvo i zadrugarstvo.

Podrška za pokretanje biznisa organizovana je kroz dve komponente:
✓ Bespovratna dodela opreme
✓ Pomoć u prodaji i distribuciji proizvoda.

Bespovratna dodela opreme korisnicima projekta sprovedena je na osnovu javnog poziva. Cilj je bio podrška početku poslovanja i razvoj ciljnih grupa na osnovu odobrenog poslovnog plana. Ukupno je odobreno 40 projekata, i to 35 individualnih i 5 projekata kroz udruživanje u zadruge i udruženja građana. Poseban naglasak, tokom celokupne implementacije projekta, dat je tzv. socijalnim preduzećima, značaju i potrebi udruživanja, kako bi učesnici bili konkurentniji na tržištu. Podržani projekti u Sokobanji su projekat “Sunčevi zraci” – nabavka solarnih sušara za lekovito bilje i voće; projekat “Reka mleka” – nabavka opreme za preradu mleka i proizvodnju sokobanjskog sira, projekat „SMS medovizija“ – nabavka rojeva pčela, košnica, pčelarske opreme i pakerice za pakovanje meda i distribuciju sokobanjskim ugostiteljskim objektima; projekat „Vrmdža – domaća radinost“ – nabavka opreme za preradu voća i proizvodnju džemova, sokova.

“Socijalna inkluzija – Podrška za budućnost” je zajednički projekat opštine Sokobanja i Knjaževac. Projekat ima za cilj unapređenje mogućnosti za zapošljavanja teže zapošljivih kategorija koje su u ovim opštinama identifikovane kao prioritetne – mladi i žene u ruralnim sredinama i Romi. Osnovne komponente projekta su: a) poboljšanje znanja i kompetencija za lakše uključivanje u tržište rada, b) podrška samozapošljavanju korisnika projekta kroz dodelu bespovratnih novčanih sredstava za otpočinjanje sopstvenog posla i/ili za osnivanje zadruge ili socijalnog preduzeća, c) jačanje kapaciteta odgovarajućih službi jedinica lokalne samouprave koje pružaju ili će pružati usluge podrške za zapošljavanje teže zapošljivih grupa lokalnog stanovništva. Projektni partneri su Regionalna agencija za razvoj istočne Srbije, Centar za društveno odgovorno preduzetništvo, Rural Hub, Nacionalna služba za zapošljavanje – filijala Zaječar. Finansijer projekta je Nemačka agencija za tehničku saradnju GIZ, uz kofinansiranje koje obezbeđuju opštine Sokobanja i Knjaževac.

Opština SVRLJIG spada u red najnerazvijenih opština u Srbiji (14.000 stanovnika, stepen razvijenosti IV grupa, stopa nezaposlenosti 45%, prosečna neto zarada 29.705 RSD, 2018), a prema usvojenoj strategiji razvojni potencijal prvenstveno leži u osnaživanju poljoprivrede, prerađivačkog sektora, lovačkog i ribolovačkog turizma. Opština je uključena u višegodišnje programe donatorske podrške namenjene razvoju juga i jugoistoka Srbije kao što su Evropski progres (EU, Švajcarska agencija za razvoj i saradnju, UNOPS), Norveška za vas i EXCHANGE Program (EU u saradnji sa SKGO). Lokalna samouprava je koristila ova sredstva prevashodno za pripremu i realizaciju lokalnih strategija/akcionih planova za zapošljavanje i socijalno uključivanje; lokalnu privredu i infrastrukturu, promovisanje aktivnog uključivanja i poboljšane integracije i unapređivanje funkcionisanja socijalnih i službi za zapošljavanje. Tako, na primer, uspešno je sproveden projekat EU i vlade Švajcarske (2019) za unapređenje proizvodnje i povećanje konkurentnosti mikro i malih preduzeća. Preduzeća i preduzetnici kojima je pomoć odobrena otvorila su 43 nova radna mesta. Pored toga, unapređen je sistem za izdavanje građevinskih dozvola koji doprinesi stvaranju povoljnijeg poslovnog okruženja kroz poboljšanje efikasnosti i transparentnosti e-uprave i, samim tim, nove investicije.

Turizam poslednjih godina dobija sve više na značaju, i pojedina gazdinstava su otpočela sa uređenjem svojih domaćinstava i obezbeđenju uslova za smeštaj turista. Veća potreba za ovakvim smeštajem se javlja u vreme organizovanja tradicionalnih manifestacija u Svrljigu poput bemužijade, vidovdanskog turnira, susreta sela, sabora gajdaša, božićnog festivala i sl. Belmužijada spada u jednu od najznačajnijih lokalnih privredno-turističkih manifestacija u istočnoj Srbiji, koju poseti preko 50.000 ljudi, a turistima se predstavlja i privredna ponuda ovog kraja, posebno domaće radinosti i zanatstva, u kojoj aktivno učestvuje udruženje žena Etno-forum, koje se pored promocije lokalnog kulturnog nasleđa bavi edukacijom za liderstvo i upravljanjem projektnim ciklusima.

Pored redovnih izdvajanja za poljoprivredne proizvođače u stočarstvu, voćarstvu i pčelarstvu, lokalna samouprava redovno raspisuje javni konkurs za finansiranje projekata iz budžeta opštine nevladinih organizacija (ukupna vrednost podrške 2.000.000 dinara u 2020. godini), i to za prioritetne oblasti – upravljanje razvojem turizma, pružanje socijalnih usluga i unapređenje sistema očuvanja i promocije kulturnog nasleđa.

Opština ALEKSINAC spada u red najnerazvijenih opština u Srbiji (oko 50.000 stanovnika, stepen razvijenosti IV grupa, stopa nezaposlenosti 46,4%, prosečna zarada 39.108 RSD u 2019). Ovome je potrebno dodati i podatak da se godišnje oko 450-600 uglavnom mladih ljudi iseljava, kako u druge gradove tako i na rad u inostranstvo. Kao i u slučaju opštine Svrljig, Aleksinac je u grupi opština korisnika višegodišnjih programa donatorske podrške EU, uz pomoć kojih je unapređeno funkcionisanje lokalne samouprave, pružanje usluga građanima, sistem upravljanja javnom imovinom, a sve u cilju stvaranja povoljnijeg poslovnog okruženja kroz poboljšanje efikasnosti i transparentnosti e-uprave i, samim tim, nove investicije. U okviru programa EU Evropski progres, opština je povukla sredstva za unapređivanje efektivnog funkcionisanja lokalne samouprave, razvoj konkurentnosti privrede i infrastrukture, kao i socijalno uključivanje. Od savetodavnih radnih tela, pored socijalno-ekonomskog saveta, aktivno radi kancelarija za mlade koja inicira programe edukacije i informisanja posebno u domenu zapošljavanja i samozapošljavanja. Tako, na primer, tokom 2017. godine, program obuke za mlade pokrenula je kompanija Coca-Cola HBC Srbija u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalnom službom za zapošljavanje i NALED-om za unapređivanje komunikacijskih veština, poslovne administracije, finasijama, upravljanju projektima, pripremi poslovnih planova, kao i tome kako da lakše dođu do željenog posla.

Tokom 2018-19. realizovan je program “Moj put do uspeha” namenjen budućim mladim preduzetnicima u sklopu projekta „Inkubator za mlade” koji realizuje Karitas Aleksinac uz finansijsku podršku austrijskog Karitasa. Nastavak istog programa je projekat YourJob – Youth Overcoming Unemployment Regionally through Job Opportunities on the Balkans koji realizuje Caritas Srbije zajedno sa Caritasom Aleksinac, Biskupijskim Karitasom Srem i Biskupijskim Karitasom Zrenjanin. Projekat je finansiran od strane Austrijske razvojne agencije, Renovabisa i Karitasa Austrije. Opšti cilj regionalnog projekta YourJob jeste osnaživanje mladih na Balkanu pružanjem prilika za povećanje njihove konkurentnosti na tržištu rada. U okviru projekta YourJob otvoreni su Karitasovi inkubatori za mlade u Aleksincu, Zrenjaninu i Rumi gde se pružaju različite usluge savetovanja, obuka za aktivno traženje posla, seminara za jačanje veština mladih. Uz to, projekat omogućava i realizovanje programa podrške za stručno osposobljavanje, obrazovanje odraslih, realizovanje pripravničkih programa, osnivanje inkubatora poslovnih ideja i dodeljivanje grantova za pokretanje privatnog biznisa ili socijalnog preduzeća.


Ovaj tekst je objavljen u okviru projekta „Lokalni ekonomski monitor”, uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za sadržinu ove publikacije isključivo su odgovorni organizacija civilnog društva Centar lokalne demokratije LDA i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije. Projekat je deo programa „Pripremi se za učešće”, koji implementiraju Centar lokalne demokratije LDA, Centar za evropske politike – CEP, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED i nezavisni medijski portal – European Western Balkans.

Povezani članci:

Lokalni ekonomski monitor: Uloga lokalne samouprave u podsticanju preduzetništva (II deo)

Lokalni ekonomski monitor: Vodič kroz Poglavlje 20 – Industrijska politika i preduzetništvo (I deo)

Lokalni ekonomski monitor: Preduzetništvo u doba korone – ili se prilagodi, ili katanac na bravu

Lokalni ekonomski monitor: Žensko i omladinsko preduzetništvo – put kojim se teže i ređe ide

Lokalni ekonomski monitor: Novca za razvoj preduzetništva nikad više nije bilo, nedostaje znanja

(Magločistač)

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.