Lokalni ekonomski monitor: Preduzetništvo u doba korone – ili se prilagodi, ili katanac na bravu

Lokalni ekonomski monitor:  Preduzetništvo u doba korone – ili se prilagodi, ili katanac na bravu

Foto: Magločistač

13.07.2020

„Biznis koji ne uspe da se prilagodi novim okolnostima moraće da propadne“.

[divide icon=”circle” width=”medium”]

Da bi ublažila posledice epidemije korona virusa po privrednu aktivnost, naročito usled uvođenja vanrednog stanja koje je trajalo od 15. marta do 7. maja, Vlada Republike Srbije je bila usvojila paket mera vredan 608,3 milijarde dinara kao vid podrške privrednicima u krizi.

Tako su preko republičkog Fonda za razvoj preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća, kao i zadruge stekli pravo da konkurišu za kredit namenjen za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva, u visini od minimalnih milion do maksimalnih 120 miliona dinara.

Druga mera odnosila se na mogućnost odlaganja plaćanja poreza i doprinosa na zarade za april, maj i jun tj. maj, jun i jul ako su martovske plate već bile isplaćene, ali pod uslovom da nije bilo smanjenja broja zaposlenih za više od 10 posto u periodu od 15. marta do 10. aprila. Prema rečima ministra finansija Siniše Malog, privreda je na taj način „relaksirana“ sa 105,88 milijardi dinara, odnosno, sa oko 890 miliona evra.

I treća, najpopularnija mera odnosila se na isplatu tri minimalne neto zarade u visini od 30.000 dinara za maj, jun i jul, pod uslovom da u naredna tri meseca tj. do kraja oktobra privrednik ne pribegne otpuštanjima zaposlenih. Sve ukupno, država je za ovu meru izdvojila 94 milijarde dinara ili oko 800 miliona evra, a na taj način minimalne zarade su pokrivene za 1.042.114 zaposlenih.

Ovu poslednju mogućnost iskoristila je i Jadranka Stantić iz Subotice, tim pre što je delatnost kojom se bavi – turizam – jedna od onih najviše pogođenih pandemijom. Naime, turističku agenciju „Take a Break“ otvorila je u septembru prošle, 2019. godine, i za kratko vreme uspela da posluje pozitivno, da bi po uvođenju vanrednog stanja nastupila, kako kaže, katastrofa:

Foto: Magločistač

„Do vanrednog stanja smo postavljali strategijski agenciju na noge. Uspostavljali smo poslovne kontakte sa organizatorima turističkih putovanja, pošto mi radimo kao posrednici, a ne kao organizatori jer je za to potrebna dodatna licenca i depozit u banci od 300 hiljada evra. Do decembra smo uspeli da potpišemo ugovore sa svim većim organizatorima iz Novog Sada i Beograda, počeli smo raditi i ostvarivati prve prihode koji su nam bili potrebni za normalno funkcionisanje. Znači, uspeli smo da pokrijemo sve troškove, da budemo, kako se žargonski kaže, na nuli, a onda od januara i februara čak malo i da zaradimo, da bi od marta nastupila totalna katastrofa“.

Vanredno stanje koje je trajalo više od 50 dana preživeli su zahvaljujući akumuliranoj ušteđevini. Dobro im je došlo to što ih je vlasnik poslovnog prostora koji drže u zakup u tom periodu, vrlo korektno, oslobodio plaćanja kirije. U međuvremenu iskoristili su i paket mera vezan za isplatu minimalnih zarada, budući da u agenciji ima dvoje zaposlenih.

Ostaje otvoreno pitanje – šta dalje?

„Stvarno ne znam kako ćemo dalje. U našem susedstvu su se već zatvorile dve agencije. Pokušavamo da preživimo sa izletima, ali ne možemo da akumuliramo dovoljnu količinu sredstava ni za plate. Mi uplaćujemo svoju ušteđevinu kao pozajmicu osnivača da bi platili poreze i doprinose državi. Jer, i država je dala neto platu 30.000 dinara, a ne bruto, pa teret poreza i doprinosa koji iznose oko 17 i po hiljada dinara pada na privrednike. Znači, od 30 vratiš državi skoro 18 hiljada dinara, a kad se na to dodaju i bankarske takse, ostane ti 12 hiljada dinara“, objašnjava Jadranka i dodaje da se nisu opredelili za opciju odlaganja plaćanja poreza i doprinosa na rate od januara 2021. baš zato što ne vide dugoročnu perspektivu.

„Sad kad prođe i ovaj period, ne znam šta ćemo. Čak je vrlo otvorena i opcija za zatvaranje, što mi možemo da učinimo jer smo isplatili sve poreze i doprinose. Onaj ko nije, ne može da ugasi delatnost do kraja godine. Pomoć države u vidu isplate tri minimalne zarade samo je bila ’kupovina’ tri meseca preživljavanja, a kriza tek dolazi na jesen“, smatra Jadranka Stantić.

Da bi predupredile najcrnji scenario usled epidemije korona virusa – gašenje privredne aktivnosti, tek nekolicina lokalnih samouprava je, uz navedene državne mere, iz vlastitih budžeta izdvojila određena sredstva na ime pomoći lokalnim preduzetnicima, a među prvima je to učinila Ruma, još u aprilu.

[lightbox thumb=”https://development.maglocistac.rs/wp-content/uploads/2020/07/Ruma-.png”]

Ovaj sremski grad je tako za 256 preduzetnika čiji su objekti bili zatvoreni tokom vanrednog stanja opredelio više od 20 miliona dinara kako bi se izbegla otpuštanja i gašenje delatnosti, najviše u redovima frizerskih i kozmetičkih salona, kafića, barova, restorana, fitnes centara i teretana. Pod uslovom da rade još najmanje tri meseca nakon dobijanja pomoći, po 30.000 dinara dobili su vlasnici fitnes centara i teretana, po 50.000 dinara oni koji imaju od 1 do 3 zaposlena, 150.000 dinara od 4 do 10 zaposlenih, i 300.000 dinara privrednici koji zapošljavaju više od 10 lica.

Slične kriterijume je početkom maja definisala opština Raška, koja je po 50.000 dinara namenila privrednicima koji imaju od 1 do 3 zaposlenih, odnosno, po 150.000 dinara od 4 do 10 zaposlenih. Ovaj vid jednokratne novčane pomoći bio je namenjen samo onim preduzetnicima koji su tokom vanrednog stanja bili prinuđeni da obustave rad.

Za preduzetnike koji su bili onemogućeni da posluju zbog zatvaranja je i opština Bujanovac izdvojila 5,4 miliona dinara kao vid pomoći privrednicima, koje ova lokalna samouprava isplaćuje od 200.000 evra donacija prištinskih vlasti za saniranje posledica epidemije korona virusa. Zahtev je podnelo više od 400 lokalnih preduzetnika.

Grad Sremska Mitrovica se opredelio za model oslobađanja od plaćanja zakupa ugostitelja i pokretnih trafika za poslovni prostor koji pripada lokalnoj samoupravi za mart i april u celosti, a od 1. maja do 30. septembra u visini od 50 posto kirije, dok Stara Pazova osmu godinu za redom, i mimo krize izazvane epidemijom korona virusa, isplaćuje mikro i malim preduzećima po 50.000 dinara pomoći kao vid podsticanja preduzetništva.

Pitanje – šta dalje – ostaje, međutim, i dalje otvoreno.

Državni paket mera pomoći privrednicima koji su tokom vanrednog stanja poslovali u otežanim uslovima odnosio se na saniranje posledica epidemije korona virusa u tzv. prvom talasu. Leto nije donelo olakšanje, kako se očekivalo, a već se najavljuje drugi talas za jesen, potencijalno i opasniji od prvog zbog ukrštanja virusa sa sezonskim gripom.

“Za razliku od ekonomske krize 2008. godine, za koju se znalo gde je najgori deo, mi ovaj put ne znamo da li je kriza već bila ili će tek da dođe, da li je najgori deo već prošao ili tek dolazi”, kaže ŽeljkoCrnjaković iz Subotice, samostalni preduzetnik u konsultantskom sektoru.

Iako se bavi uslužnom delatnošću u sferi digitalnog marketinga, i to na svetskom tržištu, korona je, kaže, uticala i na njegovo poslovanje:

“Ljudi su svezali džepove i prestali da troše na, uslovno rečeno, luksuz. Ulaže se samo u ono što se mora i što se zna da će doneti instant rezultat. Sve ostale usluge, a među njima i ulaganje u marketing, eksperimentisanje, bilo je obustavljeno. Naravno, sa popuštanjem svih mogućih mera ljudi su se vratili u normalnije poslovne tokove, pa tako i kompanije ponovo ulažu u neke svoje projekte, s manje ili više obazrivosti”.

Izuzev do skora aktuelne isplate tri minimalne neto zarade, on lično, kaže, neki vid podrške za poslovanje od strane države nije koristio pošto se bavi uslužnom delatnošću, a konkursi se uglavnom odnose na proizvodne delatnosti, nabavku repromaterijala i subvencije pri zapošljavanju nove radne snage.

Željko Crnjaković, foto: Magločistač

“Oduvek postoji priča da u Srbiji nema nekih posebnih olakšica za preduzetnike. U zapadnim zemljama neko ko počinje posao biva u početku oslobođen od plaćanja određenih obaveza – poreza, doprinosa, taksi, ili su one umanjene. Nisam pobornik toga da ne treba uopšte da se plaća porez, nego jednostavno da postoje neke olakšice za ljude koji počinju svoj biznis. Kod nas nema nikakvih posebnih olakšica, plaća se sve odjednom, veoma teško se mogu dobiti krediti zato što preduzetnici u startu nemaju istorijat poslovanja, kreditnu sposobnost, završni račun od poslednje dve godine da dokažu uspeh u finansijskom poslovanju, pa samim tim ne mogu da računaju ni na šta što se tiče nekakvih kredita. Nema puno stvari kojima država stimuliše otvaranje malih i srednjih preduzeća, a ona jesu znak jake privrede”, dodaje Željko.

Da bi jasnije artikulisali svoje zahteve, preduzetnici su u međuvremenu počeli da se organizuju. Tako je iz Fejsbuk grupe “Glas preduzetnika” na talasu epidemije korona virusa iznikao Savez “98%”, jer 98% registrovanih privrednih subjekata u Srbiji čine mikro i mala preduzeća i preduzetnici koji zapošljavaju 629.000 ljudi.

Njihov apel upućen državi ne odnosi se na dobijanje novčane pomoći, koja im malo znači za dugoročni opstanak, već na mere koje idu u pravcu oslobađanja od plaćanja nameta gradova i opština, naplate raznih komunalnih taksi, potom otpisa, a ne odlaganja plaćanja poreza i doprinosa na zarade, te otplate PDV-a na rate.

Država, sa druge strane, već sada jasno poručuje da nije “zlatna koka”, da još jednog paketa pomoći iz državne kase neće biti ako se kriza zbog korona virusa produbi, da para više nema.

Pitanje – šta dalje – ostaje tako otvoreno, dok i jedni i drugi sa zebnjom iščekuju jesen koja već kuca na vrata.

Ovih nekoliko meseci ipak je iskristalisalo jednu činjenicu, a to je da ulazimo u neko novo vreme poslovanja:

„Sve se prebacuje u digitalni sektor. Svi su pali, a skočio je ’Amazon’“, zaključuje jedan preduzetnik iz Sremske Mitrovice, i dodaje:

„Biznis koji ne uspe da se prilagodi novim okolnostima moraće da propadne“.

Povezani članci:

Lokalni ekonomski monitor: Žensko i omladinsko preduzetništvo – put kojim se teže i ređe ide

Lokalni ekonomski monitor: Novca za razvoj preduzetništva nikad više nije bilo, nedostaje znanja

(Magločistač)

[clear]

Ovaj tekst je objavljen u okviru projekta „Lokalni ekonomski monitor”, uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za sadržinu ove publikacije isključivo su odgovorni organizacija civilnog društva Centar lokalne demokratije LDA i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije. Projekat je deo programa „Pripremi se za učešće”, koji implementiraju Centar lokalne demokratije LDA, Centar za evropske politike – CEP, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED i nezavisni medijski portal – European Western Balkans.

 

 

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.