Jedno od uverenja Nenada Ivaniševića, izvor: super-info.rs
Uveren da će mu građani verovati i u julu i u decembru, Ivanišević je odlukom da se udruži sa onima protiv kojih je bio kako bi bio protiv onih s kojima je bio na najbolji način dokazao kako uverenje i etika ne moraju nužno biti sinonimi u političkom rečniku
Pitanje kada se politčaru može verovati u suštini je dosadno, jer je odgovor na to u najvećem broju slučajeva više nego predvidiv. Pravo bi pitanje možda moglo glasiti ovako: kada političar veruje da mu se najviše može verovati?
Princip od karata
Iako sa psihološkog stanovišta na prvi pogled odgovor na ovo pitanje izgleda komplikovan, i do njega se neretko relativno lako može doći.
Uz izvinjenje Mirko Bajiću što ga u ovom kontekstu dalje nećemo spominjati, uzmimo, na primer, Nenada Ivaniševića. Čovek je, dok je Demokratska stranka bila na vlasti, i sam verovao da je za građane najbolje da i on bude član te stranke. Nesebično se zalažući za njihove interese, u to je vreme u zidine Gerontološkog centra kao direktor ugradio i svoje ime, dodavši pre nekoliko godina uz njega i titulu doktora. Dogodilo se, međutim, da se Ivanišević u svojoj zaslepljenosti da mu se može verovati, jedno vreme, istina kratko, ni kriv ni dužan našao u redovima opozicije.
„Demokratska stranka je ponosna na svaki sekund proveden u vlasti, posebno na prethodnih šest i po godina, kada smo snosili veliku odgovornost i doneli gradu ono što godinama nije imao. Ovo je i velika škola za nas, napravili smo veliku grešku formirajući široku koaliciju, u koju su ušle stranke, koje imaju potencijal da danonoćno ucenjuju“, ispovedio se Ivanišević pred novinarima u novembru 2013., neposredno nakon što se uverio u neveru dojučerašnjih koalicionih partnera DS-a Saveza vojvođanskih Mađara, pre svih.
Izdržala je Ivaniševićeva vernost DS-u čak i nepuna dva duga meseca, što je, recimo, u februaru 2014. sa govornice Skupštine grada potvrdio izjavama da je aktuelna gradska vlast kršila zakon usvajanjem programa javnih preduzeća.
Visoka škola kompromisa
Ali, mora da se nešto krupno dogodilo ubrzo nakon toga, jer Ivanišević više nije bio ponosan na svaki sekund koji je kao član Demokratske stranke proveo u vlasti. Instinktivno verujući da će mu građani – zbog kojih se isključivo politički žrtvuje i usput gradi profesionalnu karijeru – najviše verovati samo ako se nalazi u vlasti, Ivanišević je sebe u budućnosti (sad kraćoj ili dužoj, videćemo) prepoznao u Socijaldemokratskoj partiji Srbije. I, na opšte iznenađenje, njegova riskantna odluka da iz opozicije pređe u vlast pokazala se uspešnom: nekim čudom postao je državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a početkom novembra prošle godine, ni kriv ni dužan, izabran je i za predsednika Pokrajinskog odbora SDPS-a.
Kako bi se dokazao u novom društvu kom je poklonio svoje ideološko poverenje i uverenje, Ivanišević je ovih dana javnost obavestio da je SDPS na nivou Vojvodine postigao sporazum sa Srpskom naprednom strankom, čiji je krajnji cilj – slavlje.
„Siguran sam u to da ćemo 19. jula uveče slaviti pobedu na izborima u Subotici, kao što ćemo 20. decembra slaviti pobedu u Novom Sadu i celoj Vojvodini“, izjavio je Ivanišević u društvu svog novostečenog političkog saveznika od poverenja, potpredsednika SNS-a Igora Mirovića.
Kako građane ne bi ostavili u nedoumici šta će nakon slavlja uslediti, novi koalicioni partneri otkrili su tajnu: dogovor dveju stranaka predviđa da posle pobede na decembarskim izborima formiraju „malu i efikasnu pokrajinsku vladu“. Ivaniševićev predsednik Rasim Ljajić dodao je još kako u toj vladi neće biti stranaka „s kojima bi se morali sklapati truli kompromisi“.
Ivanišević, naravno, nema problema s takvim stavom, jer ga je pre godinu i po i sam izneo. Truli kompromisi za njega su bili škola života iz koje je izvukao pouku da se samo zdravim kompromisom sa SNS-om može napredovati k opštem cilju: boljitku građana i, ako od uspeha nešto preostane, svom ličnom. Jednostavnije rečeno, uveren da će mu građani verovati i u julu i u decembru, Ivanišević je odlukom da se udruži sa onima protiv kojih je donedavno bio kako bi bio protiv onih s kojima je donedavno bio na najbolji način dokazao kako uverenje i etika ne moraju nužno biti sinonimi u političkom rečniku. Baš kao ni istinitost sintagme sa službene stranice SDPS-a koja glasi: „Ljudi su preči od velikih reči“.
Zlatko Romić
[clear]
2 Komentara na
“NENAD IVANIŠEVIĆ KAO PRIMER DA JE UVERENJE RELATIVNA STVAR: ANTIPROTIVNO „ZA“”
sve je ovo greska Olivera DULICA.glavni ljudi su mu bili ROBERT SANTO,propali prodavac dzempere na buvljaku,,Laza Dulic,propali prodavac bizutejire na korzou u Subotici,magacioner u domu za stare,kad ovo Ivanisevic promenuo stranku i zavrsio fakultet za 2 godine a sada je drzavni sekretar, ovo se granici sa ludilom.
vidi Ti naseg magacionera kako je avanzovao,Nenade ko Ti je ovaj tekst napisao??
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.