Novi Nebojša Milenković, aktivista iz Novog Sada, za Magločistač: ”Opozicija je u pogrešnom vozu i treba da ga promeni” 

Novi Nebojša Milenković, istoričar umetnosti, pisac, građanski aktivista iz Novog Sada i jedan od možda najglasnijih kritičara srpske opozicije u domaćoj javnosti, u razgovoru za Magločistač je rekao da veruje da je upravo ta opozicija doprinela situaciji u kojoj je Aleksandar Vučić “umislio da je vlasnik ove zemlje”.

“To kako izgleda naša zemlja jeste proizvod toga kakva nam je opozicija. To što je Vučić, uzurpator funkcije predsednika Srbije, umislio da je vlasnik ove zemlje, između ostalog mu je omogućila i opozicija, koja bi što pre morala da počne da se bavi politikom, jer nije dobro za jednu zemlju da nema opoziciju, a mi je danas gotovo nemamo”, izjavio je Milenković.

Tako su studenti počeli da rade posao opozicije, konstatuje Milenković, postavljajući retoričko pitanje: “Ko je opoziciji branio da ide po selima kao što su to radili studenti?”.

“Opozicione političare bi morala da karakteriše nekakva energija, tu bi trebalo da su ljudi koji bude na akciju, koji ulivaju poverenje, koji imaju javni i profesionalni kredibilitet, koji su ostvareni u svojim profesijama, kojima građani veruju. A koliko mi imamo takvih ljudi na opozicionoj sceni? Ako ih nema, onda je to veliki problem”, smatra on.

Komentarišući odnos većine opozicinih političkh partija prema studentima, Milenković kaže da bi, umesto što se bave “bušenjem” studenstke liste, trebalo da počnu da rade svoj posao.

“Mi imamo političare koji su po profesiji političari, a politika nije profesija”

Govoreći za Magločistač o akuelnim društveno-političkim dešavanjia u Srbiji, Nebojša Milenković je rekao i da ne postoji nijedna zemlja na svetu gde se ljudi bave politikom 30 godina. 

“Mi u Srbiji imamo političare koji su po profesiji političari, a politika nije profesija. Ja se zalažem za to da se broj mandata u skupštini ograniči na dva i – gotovo. Ne možeš ceo život biti poslanik, a zemlja ti se raspada”, ocenjuje Milenković.

Opozicija bi, po njemu, trebalo da pokuša da privuče kredibilne ljude, ozbiljne ljude, ljude od ugleda, od karijera, ljude kojima će neko moći da veruje. 

“Kada je Demokratska stranka pre nekoliko godina, posle Zorana Lutovca, birala novog predsednika, ja sam tada javno izneo predlog da umesto izborne skupštine izađu na ulicu i prvog pristojnog, iole obrazovanog čoveka kojeg nahvataju zamole da im bude predsednik stranke”, navodi Milenković, dodajući da bi tako zapravo mogle da postupe mnoge opozicone političke partije.

“Taj čovek kojeg nađu ne mora uopšte da ima političkog iskustva, jer ovi što ga imaju, ono je destruktivno i ničemu ne služi”, smatra on. 

Postoji politika i izvan skupštine

Razmatrajući mogućnost raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji i ulogu opozicije u njima, Nebojša Milenkvić ocenjuje da bi ona – premda smatra da je sad već kasno za to – konačno trebalo da počne da se bavi politikom. 

“Koliko puta su ih studenti pozvali da napuste skupštinu, a oni se drže za mandate kao što se nesvesni ljudi koji propadaju drže za vazduh. Postoji život i izvan skupštine, i postoji politika i izvan skupštine. Neka vrate mandate, neka napuste skupštinu, mada je sada kasno za to. Sada opozicija, šta god da uradi, pogrešiće i ja ne bih bio u njihovoj poziciji danas”, smatra Milenković. 

U tom smislu, kaže, više ne postoji dobra odluka, a trenutni položaj opozicije opisuje kao situaciju “kada uđete u pogrešan voz i ne možete da siđete na pravoj stanici jer su sve stanice pogrešne”.

Istovremeno, dodaje, mi u ovom trenutku uopšte ni ne znamo šta je program opozicionih partija i za šta se one zalažu, ocenjujući da se “zalažu samo za sinergiju i za to da nekako ostanu u skupštini”, te da bi svi oni koji misle da su doživotni političari trebalo “da probaju da se sete šta su nekada radili i da li imaju neke profesije:

“One koji nemaju profesije treba da pitamo kako uopšte planiraju da budu političari. Ne postoji zemlja na svetu u kojoj je ljudima bez profesije, bez biografija, bez javnog političkog kredibiliteta, bez da su se dokazali kao borci za javno dobro – dopušteno da se bave politikom. Pritom nemaju političke ideje i nemaju artikulaciju”.

Na studentskoj listi bi voleo da vidi Bakića, Protića, Voštinića, Kokanovića, ali i studente

Pritisak dela javnosti na studente da izađu sa imenima kandidatima za svoju izbornu listu, Milenković vidi dvojako. Donedavno se i sam zalagao za to da studenti treba da objave bar deset imena sa svoje liste. Međutim, sad smatra da nema razloga za to pre nego što isto učine i opozicija i trenutna vlast.

“Očigledno je da je ‘UDBA’ odradila svoje i naša sumnja u studentsku listu sada počinje da raste, a tu sumnju podgreva i opozicija. Međutim, ukoliko su studenti ovu borbu izveli do sada ovako kako jesu, ja ne vidim nijedan razlog zašto bismo sumnjali da će nas razočarati kad budu objavili te liste”, smatra Milenković.

Upitan da navede nekoliko imena koja bi lično voleo da vidi na toj listi, kaže da očekuje ljude koji su dokazani borci za javno dobro, a među kojima izdvaja Predraga Voštinića, Aleksandra Obradovića, Jovu Bakića, Zlatka Kokanovića, Dejana Atanackovića, Ljiljanu Bralović, Milana St. Protića…

“Voleo bih da vidim ljude koji su se u lokalu, u svojim gradovima, dokazali kao borci za javno dobro, ali bih isto tako voleo da vidim i neke studente. Ne bih voleo da to bude studentska lista bez studenata. Smatram da bi bar pola te liste trebalo da čine studenti.”

U vezi sa predviđanjem eventualnog termina održavanja novih izbora, s obzirom na to da je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, najavio da bi to moglo da bude nakon što se projekat EXPO privede kraju, odnosno krajem 2026. godine, Milenković odgovara da se “njemu ništa ne može verovati”.

“On, kad nešto kaže, to je sve suprotno od toga. On bi najradije da izbore raspiše – nikad, što se njega tiče. Međutim, ja verujem da ova jesen donosi takve političke događaje, u kojima se on više neće pitati kada će biti raspisani izbori i gde će prosto biti prinuđen da ih raspiše kao najmanje loše rešenje po sebe”.

Za poslednjih deset meseci su se promenili ljudi

Upitan da navede šta se to promenilo za poslednjih deset meseci, otkad traju studentski i građanski protesti širom Srbije, Nebojša Milenković odgovara da su to – ljudi.

“Trenutno pišem roman o srpskoj ljubavi prema ruskom vođi, čiji je glavni junak Staljin. U njegovo vreme je Sovjetskim Savezom vladao virus straha. Ovaj (Vučić) je isto hteo da poseje virus straha, i dobrano je u tome uspeo, jer ga je dugo širio”, pravi paralelu Milenković, i nastavlja:

“Međutim, ono što se sada dogodilo jeste da je iz boce pušten virus slobode. Taj virus slobode i hrabrosti se širi jednako kao i virus straha. Najveći uspeh u ovih deset meseci je što se njega više niko ne plaši, što se vidi da je to zmaj od papira, da je to čovek sa kojim se svud po svestu sprdaju i koji je i sam shvatio da on više nije predsednik ničega i nikoga. Zbog toga se plaši izbora, i zato mu je jasno da on više čak ni pokradene izbore ne može da dobije”, smatra Nebojša Milenković.