Novinar Igor Mihaljević o aktuelnim političkim temama: Ako studenti objave listu, rizikuju medijski linč svojih kandidata

“Mi, građani i građanke Srbije koji podržavamo studente, dali smo im blanko poverenje još u decembru. Zbog toga smatram da nema potrebe da studenti izlaze sa imenima svoje liste jer – zašto bi davali municiju predsedniku i njegovim medijima, da bi ih oni potom satanizovali i linčovali mesecima”, ocenio je u razgovoru za Magločistač novinar iz Novog Sada, Igor Mihaljević.

Prema njegovom mišljenju, studenti su “sve do sada izneli na veličanstven način, ističući pritom da oni žele prave stvari ― rad institucija, civilozavan i prostojan život”.

“Pošto je vanredno stanje, šta god da se desi posle tih izbora, to neće biti neka nova vlada. Biće samo privremena. Na kraju krajeva, Vojislav Koštunica je pobedio Slobodana Miloševića samo zato što ga niko nije pominjao”, podsetio je Mihaljević, dodajući da studenti treba da primene istu taktiku – da ne govore kakva im je lista, a građani će ih, smatra, bez obzira na to masovno podržati, kakva god lista da bude.

“Nemojmo da od nekih desničara ili radikala ne vidimo slobodu. Ne smemo biti puritanci. Čak i ako nam se nešto na toj studentskoj listi ne bude sviđalo, treba da ‘začepimo nos’, zaokružimo i idemo dalje”, poručio je ovaj novosadski novinar, koji je čest govornik i učesnik studentskih i gađanskih protesta.

Premda je, kako smatra, u ovom momentu najvažnije povezivanje građana i njihovo ujedinjavanje u podršci studentima, oni bi trebalo da kažu građanima kako vide Srbiju u budućnosti i kojim putem zemlja treba da ide.

Upitan koje bi kandidate on lično voleo da vidi na studentskoj listi kada dođe do izbora, Mihaljević odgovara da je sasvim siguran da će se tamo naći i oni koji su mu “politički simpatični”, ali i oni koji mu se “jako ne dopadaju”.

“Ali mislim da sam odgovoran i politički mudar čovek, pa ću zarad svog ličnog i opšteg interesa preći preko tih stvari koje mi se ne dopadaju, i glasati. Setimo se kako je DOS imao gomilu stranaka ― od Velje Ilića, do Čanka, Koštunice i Vesne Pešić. To su rogovi u vreći, pa smo opet glasali, pa su se oni razdvojili. Tako očekujem da će biti i sada”, ocenjuje on.

“Predsednik će raspisati izbore kada proceni da će on pobediti”

Komentarišući poslednje najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da bi izbori mogli biti raspisani krajem sledeće godine, kada se završe pripreme za EXPO 2027, Mihaljević kaže da je sigurno da će izbori biti raspisani u momentu kada Vučić proceni da će pobediti:

“On može u zakonskom roku da odugovlači još dosta, i gledaće da odugovlači jer mu trenutna situacija na terenu ne ide na ruku. Ako građani uspeju da održe ovaj pritisak, permanentno ako treba, mi ćemo ga dovesti u situaciju da će on biti vremenskim limitom pritisnut da raspiše izbore”.

Problem je, međutim, smatra Igor Mihaljević, što se može očekivati da će Vučić – kad god ti izbori budu bili održani i šta god da se na tim izborima dogodi, uključujući i ozbiljn kršenja izbornih procedura – proglasiti pobedu.

“I mi ćemo dan posle imati scenario od 5. oktobra, nadam se bez žrtava, bez krvi. Ja ne vidim kako bi se ti ljudi mirno predali, ne vidim nijedan kajron, niti sliku sa predsednikom naše države koji pruža ruku i čestita pobedniku zato što taj pobednik istog trenutka može da mu stavi lisice na istu tu ruku. Voleo bih da sve bude mirno, ali iz iskustva smatram da se to neće dogoditi i da građani toga moraju biti svesni”, zaključuje Mihaljević.

“Kritika rada opozicije opravdana”

Građani koji su kivni na opoziciju – imaju razlog za to, rekao je dalje u razgovoru za Magločistač Igor Mihaljević, koji je i sam opozicioni glasač.

“I ja imam kritike na njihov način delovanja u poslednjih 10-15 godina iz prostog razloga što su se previše bavili sobom, a premalo politikom. To je činjenica. Ne treba puno da ih čudi što studenti odbijaju svaki pomen saradnje sa njima. Meni je to sasvim razumljivo. Ne kažem da je prihvatljivo, ali razumem”, naglašava on.

Istovremeno, dodaje, studenti bi možda trebalo da imaju barem “prozor za logističku podršku opozicije”, s obzirom na to da su se Demokratska stranka (DS) i Pokret slobodnih građana (PGS) ponudili da im ustupe prostorije, infrastrukturu, iskustvo, ali, kako zaključuje, možda “ne žele da se kontaminiraju”, pa to zato ne prihvataju.

“Ono što se meni dopada kod opozicije su primeri Građanskog pokreta ‘Solidarnost’ kojeg je nedavno osnovao Goran Ješić i Pokreta slobodnih građana, koji su u poslednjih nekoliko meseci konkretnim akcijama celoj Srbiji pokazali šta znači biti prava opozicija Aleksandru Vučiću”, izdvaja Mihaljević, i dodaje:

“To nisu priče ‘nećemo u NATO’ i ‘ne damo Kosovo’. Prava opozicija Aleksandru Vučiću ste kad odete u Potočare da se poklonite žrtvama. Dakle, ove dve stranke su se tokom protesta profilisale kao neko ko će na budućim izborima voditi proevropski blok. Uz malo opreznog optimizma, deluje mi da će za 5 ili 10 godina ljudi koji su proliberalno demokratski ili proevropski nastrojeni imati za koga da glasaju”.

U tom smislu, kaže, nesvrstani više ne postoje i građani više ne žele “politiku u vidu mačke u džaku, žongliranja i sedenja na pet stolica, nego realan evropski put”.

U Srbiji je u ovom momentu jako teško biti novinar

“Kontrola medija, blokada univerziteta, prezir prema intelektualcima, strah od modernosti, užasavanje od futurizma, mizoginija, mačizam i kontrola javne reči ― sve to živimo danas u Srbiji”, ocenjuje Igor Mihaljević, podsećajući da su slične ili iste tendencije postojale i u Trećim rajhom.

Ovom spisku on dodaje i kontrolu proizvodnje unutrašnjih i spoljnih neprijatelja države, kult ličnosti, te kult tradicije kosovskog zaveta, opet praveći paralelu sa propagandnom mašinerijom iz tog perioda nemačke istorije, te zaključujući da se “ono što Srpska napredna stranka radi – opasno rimuje sa tim”.

Prodaju SBB-a i situaciju u kojoj su se potom našle televizije N1 i Nova S, Igor Mihaljević posmatra kao direktan udar na slobodno medijsko tržište.

“Jako je teško u Srbiji u ovom momentu biti novinar. Što je najgore, pre 10 ili 20 godina je bilo teško zbog pritisaka, pretnji, neizvesnosti, malih plata. Sada je problem sve to, ali još i nemate gde pošteno da radite ovaj posao. Sveli smo se na sedam medija na nivou cele države. Mi nemamo gde da radimo čak i kad bismo hteli”, ocenjuje Mihaljević, koji je tako i sam osnovao portal Znaš Ti Zašto.

Trenutna situacija u medijima je, sumira, najgora za poslednjih 30 godina:

“Za vreme Miloševića smo barem dobijali donacije iz inostranstva, koje su bile česte i držale nas ‘glavom iznad površine vode’. Nismo živeli bogato, ali se živelo. Imali smo posla, bilo je projekata. Sada nam je Evropa rekla: ‘Vi ste demokratija, sređeni. Snađite se kako znate i umete’, a predsednik nas urniše, gazi nas gde stigne”.

Premda su se usled teške situacije mediji, kako kaže, sveli na društvene mreže i podkaste, ne sme se umanjivati moć i silina tih kanala.

“SNS je izgubio u tri od pet limanskih mesnih zajednica u Novom Sadu tako što se 15 komšija ujedinilo i organizovalo mimo stranaka, sa jednim štampačem i tri društvene mreže. Oni su pobedili 700.000 članova SNS-a, milionsku armiju sa svim parama na svetu i svim institucijama”, zaključuje novinar Igor Mihaljević na kraju razgovora za Magločistač.