A Fidesz jelöltállító kongresszusa 2026. 01.10-én Budapesten, a Hungexpo területén, foto: Huszti István / Telex (Magločistač ima dozvolu za korišćenje fotografije)
Redovni parlamentarni izbori u susednoj Mađarskoj zakazani su za 12. april. Za aktuelnog premijera mađarske vlade, Viktora Orbana, ti izbori mogli bi biti ključni, ocenjuju sagovornici Magločistača, jer se prvi put od dolaska na vlast 2010. godine on i njegova stranka Fides suočavaju sa realnom mogućnošću da izgube poluge moći.
Tako bar kažu sve relevantne ankete koje se sprovode među biračima, a koje prednost daju opozicionom lideru Peteru Mađaru, vođi novoformirane političke partije Tisa.
Mađar je i sam nekada bio član Orbanovog Fidesa da bi danas pred svoje glasače izlazio s porukom o potrebi promene sistema – sad ili nikada, stvarajući tako atmosferu odsutnog trenutka. Između ostalog, on obećava borbu protiv korupcije i jačanje nezavisnosti pravosuđa kao neuralgičnih tačaka Orbanovog modela upravljanja.
S druge strane, predizborna kampanja Orbana odvija se pod sloganom “Siguran izbor”, uz snažan antievropski narativ, i obećanje da Mađarsku neće uvlačiti u rat u Ukrajini, niti ga finansirati.
Tako su sva domaćinstva u Mađarskoj početkom februara dobila pismo s letkom vlade Viktora Orbana u kom se, kako ocenjuje DW, navode “potpuno izmišljene tvrdnje” da Brisel navodno želi da u Mađarskoj ukine 13. i 14. penziju, ali i subvencije za komunalije, te da poveća poreze kako bi Ukrajini – koja u naredne četiri godine treba da bude primljena u Evropsku uniju – isplatio “800 milijardi dolara”.
„Za Brisel više nije važno ništa drugo, samo Ukrajina “, stoji u pismu koje ima i tri rubrike u kojima se može zaokružiti „ne“ finansiranju rusko‑ukrajinskog rata, „ne“ finansiranju Ukrajine, i „ne“ poskupljenju komunalija zbog rata.
Ovo izjašnjavanje, koje se u propagandne svrhe predstavlja kao tzv. “nacionalna peticija”, pravno ne znači ništa, a plaćena je novcem mađarskih poreskih obveznika.
U međuvremenu, nekoliko opozicionih političkih partija je objavilo da neće učestvovati u predstojećim parlamentarnim izborima, a kako bi povećale izglede Mađara u izbornoj trci protiv Orbana.
„To su sve stranke koje imaju minimalnu podršku i gotovo je sigurno da ne bi mogle da dostignu cenzus od 5 odsto potreban za ulazak u parlament. Od krajnje desnice je ostala samo Mi Hazank, koja ima šanse da ponovo uđe u parlament, i levičarska Demokratska koalicija, koja se u suštini bori za opstanak, ali ne odustaje“, kažu za Magločistač novinari Telex-a iz Budimpešte, jednog od najvećih mađarskih nezavisnih portala.
Orbanu i njegovoj stranci, opet, strateški tokom predizborne kampanje pomažu strani političari desne provenijencije, među kojima je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Sagovornici Magločistača ocenjuju, međutim, da podrška Vučića nema veliku težinu kod mađarskih birača jer oni ne znaju mnogo o događajima u Srbiji, a još manje o Vučiću lično.
„Poenta je pre u tome da, pošto je Orban više puta uveravao Vučića u svoju podršku, Vučić očigledno smatra da je njegova dužnost i pravo da uzvrati. Na primer, u očima prosečnog birača Fidesa mnogo više znači ako Donald Trump ili neki poznatiji zapadnoevropski političar stoji uz Orbana“, objašnjavaju novinari Telex-a.
Novinar u penziji Gabor Bodiš navodi za Magločistač da, prema relevantnim istraživanjima javnog mnjenja koja su se do sada pokazala kao pouzdana, stranka Tisa vodi najmanje za 10 odsto ispred Fidesa, a neke analize kaži i za 12.
„Ta prednost, koja se ne smanjuje skoro godinu dana i manje od dva meseca pre izbora, trebalo bi da znači sigurnu pobedu. Međutim, situacija nije tako kristalno jasna zbog ogromnih medijskih i finansijskih resursa Fidesa“, ocenjuje Bodiš.
On takođe ističe i da spoljnopolitičke teme nemaju presudan uticaj na birače, te da opozicija insistira na domaćim pitanjima poput korupcije, stagnacije ekonomije i socijalnih problema.
Predstojeći parlamentarni izbori u Mađarskoj pomno se prate u Srbiji jer, kako ocenjuju pojedini analitičari, ishod 12. aprila neće odrediti samo politički pravac Mađarske, već i dinamiku odnosa u regionu.
Srbija se trenutno snažno oslanja na Mađarsku kao svog spoljnopolitičkog saveznika, a postoje, kako ističu sagovornici Magločistača, i brojne sličnosti u modelima vladanja Viktora Orbana i Aleksandra Vučića.
“Postoje ideje koje su Vučić i njegov tim očigledno preuzeli od mađarske vlade, poput ograničenja cena hrane“, navode novinari Telex-a, dodajući da i jedan i drugi do podrške birača dolaze, na primer, povećanjem penzija ili povlašćenim kreditima za mlade porodice.
Zajednička odlika im je i da nastoje da uspostave kontrolu nad medijima, da nezavisne medije vide kao neprijatelja:
„Tipično je i za Orbana i za Vučića da godinama nisu razgovarali sa predstavnicima nezavisnih medija, već samo sa medijima koji funkcionišu kao glasnogovornici vlade“, navode sagovornici, uz opasku da i u takvim okolnostima “Orbanov tim deluje kreativnije i profesionalnije u komunikaciji”.
Fides, naime, sve radi mnogo svesnije, promišljenije i organizovanije, ima razvijenu strategiju koja se sprovodi sistematično, što je, smatraju novinari Telex-a, manje očigledno u Srbiji, gde su češće ad hoc odluke.
Šta bi promena vlasti u Mađarskoj značila za SVM?
Ukoliko Peter Mađar pobedi na izborima 12. aprila, to ne bi dovelo do veće promene u odnosu njegove stranke prema Savezu vojvođanskih Mađara kao vodećoj stranci mađarske nacionalne zajednice u Srbiji, smatraju novinari Telex-a:„Međutim, vidimo šansu da se količina novca koja se tamo šalje, na primer preko Fondacije “Prosperitati”, značajno smanji, ali oni bi u principu podržali tamošnje Mađare“.
Gabor Bodiš smatra da nema suštinske razlike u načinu vladanja Orbana i Vučića, osim u mentalitetu i stepenu nasilja koje se manifestuje u Srbiji tokom poslednjih godinu dana tj. od kad su počeli studentsko-građanski protesti.
„I u jednoj i u drugoj zemlji jedan čovek odlučuje u svemu“, kaže on, uz ocenu da je medijska kontrola u Mađarskoj gotovo potpuna jer, za razliku od Srbije, ne postoji nijedna nezavisna televizija.
Da su nezavisni mediji u Mađarskoj u suštini u nepovoljnom položaju nego mediji u Srbiji, misle i novinari Telex-a.
Većina medija u toj zemlji, ističu sagovornici Magločistača dalje, u rukama je osoba povezanih s vladom, a upravo ti mediji su i najpristupačniji za konzumiranje prosečnom građaninu, koji ne živi u velikim gradovima, već u manjim sredinama
“U ovim delovima zemlje ljudi konzumiraju gotovo isključivo medije povezane s vladom, slično kao i u Srbiji, pa je vladajuća stranka u stanju da prilično dobro kontroliše informacije koje dopiru do birača“, zaključuju.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 86. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti, rodnog identiteta ili drugog ličnog svojstva bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.