Letnja pozornica na Paliću: Simbol kulture koji povezuje generacije

Letnja pozornica na Paliću ove godine proslavila je svoj 75. rođendan. Izgrađena 1950-te sa vizijom da bude centar kulturnih dešavanja u Subotici, ali i šire, od tad pa do danas prošla je i kroz periode zapuštanja, ali i više faza obnove, postavši simbol susreta prirode i umetnosti, ocenjuje za portal Magločistač Neda Džamić, istoričarka umetnosti iz Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Subotici.

„Letnja pozornica je mnogo više od arhitektonskog objekta – ona je postala simbol kulturnog života Palića i Subotice. Njena gradnja posle Drugog svetskog rata bila je znak obnove i vere u umetnost kao pokretača zajednice, a danas je prepoznatljiva pre svega po Festivalu evropskog filma ‘Palić’, manifestaciji koja je čini jedinstvenom u regionalnim i međunarodnim okvirima“, kaže Džamić.

Ideja o izgradnji Letnje pozornice javila se 1950. godine kao deo šireg urbanističkog i kulturnog razvoja Velikog parka. Arhitekta Baltazar Dulić izradio je idejno rešenje još 1947. godine, a gradnja objekta bila je završena tokom leta 1950. godine.

„Njegova vizija bila je da se u prirodnom ambijentu parka stvori savremen, funkcionalan, ali skladno uklopljen prostor za kulturna dešavanja na otvorenom. Objekat je razuđenog, trapezastog oblika, pažljivo prilagođen prirodnoj konfiguraciji terena kroz kombinaciju iskopa i nasipa, čime je omogućeno da se pozornica ’stopi’ sa pejzažom, a ne da dominira njime. Tako je nastala Letnja pozornica – jedinstven prostor koji je spojio prirodni ambijent Palića sa potrebama savremene scenske umetnosti, sa jasnom vizijom da postane kulturno središte ovog područja“, objašnjava Džamić.

Letnja pozornica građena je od prirodnog kamena iz Rakovca, što je imalo, naglašava naša sagovornica, višestruko značenje:

„Kamen je postao simbol trajnosti, stabilnosti i rustične lepote doprinoseći tome da objekat dobije ambijentalnu vrednost, a ne samo funkcionalnu ulogu“. Iako je reč o mediteranskim formama koje su strane ravničarskom pejzažu, pažljivo osmišljen koncept omogućio je, kako objašnjava, da objekat postane primer uspešnog arhitektonskog rešenja koje spaja naizgled nespojivo.

Poseban simbol Letnja pozornica je dobila 1951. godine, kada je na ulazu postavljena bronzana skulptura boginje Talije, delo vajarke Ane Bešlić.
 

„Talija, muza i zaštitnica komedije, personifikuje radost, vedrinu i duh scenske umetnosti, predstavljajući simbolično pozorišnu umetnost. Njeno prisustvo na ulazu imalo je zadatak da posetioce uvede u svet pozorišta, umetničkog stvaralaštva i kulturnog uzdizanja“, naglašava Džamić.

Letnja pozornica aktivno funkcioniše i danas, ali pojedini njeni elementi zahtevaju pažljivu sanaciju. Tako su nedavno sanirani najkritičniji delovi – drvena nadstrešnica na ulazu i kameni stubovi oko gledališta.

„Iako se kamen iz Rakovca pokazao kao izuzetno izdržljiv, spojevi i oštećene fugne dozvoljavaju prodor vlage, što ubrzava oštećenja i zahteva restauratorsku pažnju“, upozorava Džamić.

Skulptura Talije trenutno nije u kritičnom stanju, ali bi, dodaje ona, trebalo planirati njenu stručnu konzervaciju:

„Najveći izazovi održavanja odnose se na drvenu i kamenu konstrukciju. Ključ za očuvanje leži u redovnom i planskom održavanju kako bi se na vreme predupredila potencijalna oštećenja i očuvala njena istorijska i kulturna vrednost“.

Obnova se sprovodi po konzervatorskim principima, uz očuvanje autentičnosti materijala i izgleda, a intervencije treba da budu minimalne i izvedene na način koji omogućava očuvanje izvorne strukture.

Neda Džamić podseća da Letnja pozornica nije proglašena za pojedinačno zaštićeno kulturno dobro, ali je valorizovana kao objekat od posebne vrednosti u okviru prostorno kulturno-istorijske celine Palić koja uživa status zaštićenog kulturnog dobra:

„Time se obezbeđuje da i ona bude obuhvaćena zaštitom jer predstavlja neizostavan deo arhitektonske i kulturne slike ovog prostora“.

Letnja pozornica je danas najpoznatija kao centralna scena Festivala evropskog filma “Palić”, ali njen potencijal, prema rečima istoričarke umetnosti, nije u potpunosti iskorišćen.

„Pozornica može biti domaćin pozorišnih predstava, plesnih i baletskih predstava, pa i opera, kao i književnih večeri, umetničkih festivala i multimedijalnih programa“, smatra Džamić.

Posebnu vrednost čini, pak, akustika i prirodni ambijent:

„Zvuk se širi prirodno, bez odjeka i uz minimalnu tehničku podršku. Takvih prostora u region ima malo, što Letnju pozornicu čini jedinstvenom ne samo u Srbiji, već i šire”.

Za lokalnu zajednicu, Letnja pozornica je mesto snažne emotivne povezanosti iako se u praksi retko koristi van kulturnih manifestacija.

„To nije svakodnevno mesto okupljanja, već simbol praznika kulture koji oživi tek kada na scenu stupi umetnost“, kaže Neda Džamić.

Govoreći o narednih 25 godina, sagovornica Magločistača ističe da je redovno održavanje ključ da Letnja pozornica dočeka svoj 100. rođendan u punom sjaju.

„Arhitektura koju je osmislio inženjer Dulić izuzetno je promišljena – spoj funkcionalnosti i estetike koji ne sme biti narušen. Ipak, sama lepota prostora nije dovoljna: važno je da pozornica ima raznovrstan i kvalitetan sadržaj, da privlači publiku i da ljudi žele da dolaze. Samo tako može da ostane živo i značajno mesto kulturnog okupljanja i stvaralaštva za generacije koje dolaze“, zaključuje Neda Džamić.